Muke jednog pelikana

„Ma, eno ga na letovanju. More, plaže, sunce...” – najčešći je odgovor na pitanje gde je Emir Kusturica ovih dana. Međutim, svi koji iole nešto znaju o hiperaktivnom i energičnom Kusturici, pretpostaviće odmah da je u pitanju neka šala i da je njegov tridesetodnevni boravak na Egejskom moru pre neki „biznis” nego puki „plezir”. Godišnji odmor sigurno nije.

Kusturica već izvestan period, sa povremenim prekidima, boravi u Grčkoj. Razlog – snimanje filma „Nikostratos pelikan” (radni naslov „Grčko leto”), prema motivima nagrađivanog romana francuskog pisca Erika Bosea.

Iza kamere nije Kusturičino rediteljsko oko, već francuskog reditelja Olivijea Orlea. Emir Kusturica je ispred kamere, kao glavni glumac u ovom filmu koji, kako on kaže, „na najromantičniji, najdivniji način priča o ljudima koji žive danas kao u nekim davnim vremenima, zato što su vezani za prirodu i što ih pokreće ljubav prema životinjama”.

– To je priča o dečaku Janisu (Tribo Rej) koji živi sa namćorastim ocem Demostenom, a to sam ja – kaže Kusturica. Janis će tajno zameniti krst pokojne majke za pelikana, kojeg je pomorski kapetan doneo iz nekog dalekog dela sveta. To čini bez znanja svog oca, koji se buni jer mu pelikan smeta. Pelikana je u jednom trenutku na putu udario auto, teško mu je povredio krilo, dečak je mislio da mu je ljubimac mrtav, a Demosten tada u sebi prelomi da, između ljubavi prema detetu koji ima poseban odnos prema životinji i svog „namćorluka”, donese pravu odluku. U tajnosti, sve vreme sa veterinarom pokušava da spasi pelikana, vuče ga svuda sa sobom, te je na kraju filma jedan divan „hepiend”.

(/slika2)Šta Vas je privuklo baš ovom i ovakvom filmu, pitamo glavnog glumca, a on spremno odgovara: „Svideo mi se scenario. Imam poverenja u Olivijea Orlea, jer on ima ogromno iskustvo kao pomoćnik režije mnogim francuskim rediteljima, ali i Milošu Formanu u filmu „Valmon”.

Na pitanje kako objašnjava svoju sve češću želju da se nađe i ispred kamere, Kusturica za „Politiku” kaže:

– Jednostavno, ja sam jedan „gluvi period” između dva filma iskoristio da radim i ovo. Nemam ja neku ljubav prema glumi, moram to da priznam, ali evo šta se desilo. Glumci vremenom potroše svoje biće ispred kamera, osuše se, savladaju ih jače sile od umetnosti, pa postaju dosadni i nezanimljivi. Onaj francuski film „Afera Zbogom” nije potvrdio da sam ja veliki glumac, nego da kao čovek imam šta da ponudim. A straha od kamere nemam.

Uz to, dodaje Kusturica, nalazi se i u fazi pretprodukcije velikih projekata, pa mora da radi da bi „nahranio sve te velike projekte parama, a kada već hoće dobro da me plate, zašto da ne radim nešto što sam ja učio gledajući druge glumce”.

(/slika3)– Kada bih samo prebrojao broj dublova u kojima sam gledao svoje glumce kako glume, ja sam tri akademije za glumu završio! – kaže on.

Na setu u Grčkoj, pauze između snimanja Kusturica koristi da završi pisanje svoje knjige. Otkriva da će joj konačni naziv biti „Gde sam ja u toj priči” i da se očekuje da će izaći pred čitalačku publiku u prvoj nedelji juna (izdanje Kompanije „Novosti”). Da li će čitaoci iz ovog štiva, upitasmo, saznati i neke fine, intimne detalje iz života slavnog reditelja, ili će to biti „Kusturičin pogled na sebe samog”, a Kusturica odgovara da će to biti njegov pogled na to gde je on zaista „u toj priči”.

Reč je o autobiografskom romanu u kojem je obuhvaćen period od, kako kaže, „prvog dana kada je kročio u osnovnu školu „Jurij Gagarin” i otišao tako u svemir”, pa do 1995. godine. Piše je već 10 godina, a na pitanje zašto, odgovorio je: „Kada ovo završim više neću biti nepismen”...

D. Lakić