Narodni muzej između nostalgije i utopije

Namera nam je da Narodni muzej bude otvoren što pre, rekao je ministar kulture Nebojša Bradić na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Narodnom muzeju, kojoj su prisustvovali i Branislav Mitrović, arhitekta, i predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja sa članovima Ekspertskog tima. Saopšteni su novi koraci koji će biti preduzeti povodom rekonstrukcije Narodnog muzeja, nakon odbacivanja prethodnog, postojećeg plana po kojem je trebalo da dođe do obnove ovog zdanja na Trgu Republike.

Od članova Ekspertskog tima juče su susretu sa novinarima u Atrijumu Narodnog muzeja prisustvovali Goran Vojvodić, arhitekta, Ranko Božović, mašinski inženjer, profesori arhitekte Vladimir Lalo Nikolić iz Berlina i Vasa Perović iz Ljubljane.

– Posle sastanka koji smo upravo održali, obaveštavamo vas da će Ekspertski tim u roku od 48 sati dati iscrpan akcioni plan rada, o dinamici, rokovima, konceptu i sledećim koracima koji se moraju najhitnije preduzeti u funkciji rekonstrukcije Narodnog muzeja – rekao je arhitekta Branislav Mitrović.

Srpski ministar kulture Nebojša Bradić je zatim obelodanio nove podatke:

– Na osnovu ekspertize sagledani su osnovni elementi sanacije, adaptacije i rekonstrukcije Narodnog muzeja. Na prvom mestu je raspisivanje javnog poziva za realizaciju, a sredstva za rekonstrukciju biće obezbeđena iz budžeta Vlade Republike Srbije, potom Evropske investicione banke i od donacija. Sa planiranom dinamikom radovi će od početka do kraja realizacije trajati dvadeset meseci, tačnije do 2012. Jednom prilikom sam rekao da ako se ukrcate u pogrešan voz sve stanice su pogrešne, mi se nalazimo na dobroj početnoj stanici.

Iako je u prvobitnom momentu ministar Bradić rekao da o ciframa „nećemo govoriti”, na insistiranje novinara je na kraju saopštio da je planiran iznos od 20 miliona evra za predstojeću rekonstrukciju, a potom je dodao da „između nostalgije i utopije biramo realno”.

Arhitekta Mitrović je istakao važnost organizovanja izbora projektanta:

– Moraćemo da napravimo javni poziv, u koordinaciji sa strukovnom organizacijom, na primer sa Savezom arhitekata i da nam oni predlože možda i određene arhitektonske timove koji bi dalje radili. Potrebno nam je direktivno ili kooperativno planiranje. U prethodnom periodu dosta toga smo već uradili, jer samo sagledavanje problematike je upućivalo na određene stvari koje treba uraditi. Kad budemo birali autora veoma ćemo voditi računa o svemu, ovu kuću moramo da razumemo. U prethodnoj situaciji smo imali mnoge nedefinisane pozicije u projektu. Mi ćemo sada da definišemo sve pozicije u projektu i da potencijal ovog zdanja dovedemo do maksimalnog iskorišćenja. Ova ustanova ima određene mogućnosti, a za 48 sati tim će dati akcioni plan i iscrpnu dinamiku koja se razvija kroz sledeća 24 meseca.

Na pitanje ko će odgovarati za potrošeni novac u prethodnih sedam godina, Mitrović je rekao da je to pitanje za nekog drugog, i da se neće baviti arheologijom, već time da se sada uradi najviše što može. O tome da li će neko iz Ekspertskog tima možda uzeti učešće u novom projektu, Mitrović je dodao da bi to bio sukob interesa. „Ekspertski tim će pratiti sve što se bude dešavalo ubuduće, što pokazuje našu želja za transparentnošću”.

Novinari su tražili od Ekspertskog tima, UO i ministra da informacije o radu na muzeju budu dostupne, da budu redovno obaveštavani o fazama rada i finansijama, jer 20 miliona evra nije mala suma za Srbiju. Branislav Mitrović, predsednik UO Narodnog muzeja, i ministar kulture Nebojša Bradić to su i obećali. Sastanku UO i konferenciji za novinare nije prisustvovala direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin, kako smo saznali zbog otvaranja izložbe u Francuskoj.

B. Lijeskić