Na pomolu novi pregovori Beograda i Prištine

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 3. maja – Na međunarodnoj sceni s početka ove godine primetno je intenzivirana debata o Kosovu i Metohiji, a poslednjih dana sve je više signala, doduše nezvaničnih i neformalnih, da su mogući i novi pregovori Beograda i Prištine. Kosovski publicista i analitičar Veton Suroi izjavio je danas da se međunarodna zajednica priprema za novi krug razgovora o Kosovu, ističući da se područje Balkana i dalje suočava s nestabilnošću zbog statusa kvo u kojem se Kosovo trenutno nalazi.

O potrebi obnove pregovora između Beograda i Prištine nedavno je progovorio i američki stručnjak za spoljnu politiku Nikolas Gvozdev, u autorskom tekstu za „Forin afers”, publikaciju uticajne američke organizacije „Savet za spoljne odnose“, u čijem su upravnom odboru imena poput Madlen Olbrajt i Kolina Pauela.

Diplomatski predstavnik jedne od država takozvane kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija) rekao je danas za „Politiku” da je potrebno da Beograd i Priština pregovaraju, ali da ne veruje da će ti razgovori obuhvatiti pitanja statusa Kosova. „Razgovori o mnogim praktičnim pitanjima koja se tiču svakodnevnog života i regionalne saradnje dobrodošli su i njih će biti u budućnosti. Nisam siguran da će se na pregovaračkom stolu naći pitanje kosovskog statusa”, kazao je naš sagovornik.

Na pitanje da li je tačno da su neformalni razgovori Beograda i Prištine u vezi s mišljenjem Međunarodnog suda pravde koji bi uskoro trebalo da odgovori na pitanje o legalnosti kosovske nezavisnosti, naš diplomatski izvor smatra da ta veza ne postoji. „Ne vidim da su razgovori povezani sa odlukom suda. Oni su neophodni zbog svakodnevice ljudi koji tamo žive”, naglasio je naš sagovornik i ocenio da ne misli da će razgovori Prištine i Beograda biti tajni.

Dve godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo nije ostvarilo napredak kakvom su se nadali oni koji su ga u tome podržali, a da bi se ostvario pomak potrebno je obnoviti pregovore Prištine i Beograda i odvojiti pitanja nezavisnosti od pitanja granica, naveo je Gvozdev.

Prema saznanjima Tanjuga, i mimo ocene ovih analitičara, među svetskim, posebno evropskim zvaničnicima, sve je zrelija svest o neophodnosti nastavka procesa određivanja budućnosti Kosova.

Intenzivirani dijalog o Kosovu podstaknut je s početka ove godine, neposredno, insistiranjem Srbije da Kosovo na međunarodnim i regionalnim skupovima učestvuje isključivo u skladu s Rezolucijom 1244, a suštinski je rezultat činjenice da više ne može da se ignoriše sadašnja neodrživa situacija.

Poslednjih dana iz ključnih svetskih metropola, uključujući i prestonice država koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova, stižu signali o uvidu zvaničnika da „realnost na terenu”, koju su do nedavno Srbiju nagovarali da prizna, i nije baš tako čvrsto utemeljena, kao što su neki priželjkivali.

S jedne strane, postaje jasno, navode diplomatski izvori, da je sadašnje stanje neodrživo, da je Kosovo u potpunosti zavisno od strane pomoći i da ni dve godine od proglašenja nezavisnosti nije postalo funkcionalna država. Takođe, perspektiva članstva nezavisnog Kosova u Ujedinjenim nacijama praktično ne postoji.

Tanjug i V. J.

----------------------------------------------

Slovački MSP demantovao Lajčaka

Ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak nema poseban plan za rešavanje problema Kosova i Metohije i sve priče o postojanju takvog plana su neosnovane, izjavio je juče Tanjugu portparol Ministarstva spoljnih poslova Peter Stano. On je na taj način demantovao pisanje novosadskog „Dnevnika”, koji je, u okviru intervjua sa šefom slovačke diplomatije, u subotu objavio da Lajčak ima pripremljen plan kako da se rešava pitanje odnosa Srbije i Kosova posle mišljenja Međunarodnog suda pravde. „Ministar Lajčak nema nikakav poseban plan za Kosovo. On se distancira od onoga što je napisano u listu ’Dnevnik’ i podvlači da su njegove ocene i odgovori u intervjuu tom listu pogrešno interpretirani”, naveo je Stano.