Krajišnici petnaest godina posle

Prema nekim procenama, iz Krajine je posle akcija „Bljesak” i „Oluja” preko UNHCR-a i ambasada u takozvane treće zemlje iseljeno oko 25.000 osoba. Takođe, prema nekim procenama, njih oko 15.000 je napustilo Hrvatsku tako što su sa hrvatskim pasošem u ruci dospevali u razne evropske zemlje. To su oni koji su živeli van područja tadašnje RSK ili su bili u istočnoj Slavoniji, pa su se kasnije kao državljani Hrvatske iselili.

Mnogi od njih su danas u Australiji, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, nordijskim zemljama. Bio sam kod Krajišnika u nekim od tih zemalja. Naročito upečatljiv utisak na mene ostavio je susret sa Srbima u Australiji 2005, na desetogodišnjicu ,,Bljeska” i ,,Oluje”. Tamo sam prisustvovao umetničkom programu u kome su deca od pet do 12-13 godina, članovi folklornih ansambala, pevala „Bukovice, moj debeli ’lade”. U tom programu u Sidneju učestvovalo je oko dvesta dece, više nego što ih danas živi u bilo kojem delu Krajine!

Posle egzodusa 1995, Krajišnici su naročito odlazili u one zemlje u kojima već žive njihovi rođaci i poznanici, koji su tamo dospeli u ranijim emigrantskim talasima. Jer, posle Drugog svetskog rata otišla je politička emigracija, a u periodu od 1968. do 1972. ekonomska. U najnovijem trećem talasu posle 1995. odlazile su, međutim, kompletne porodice.

Na popisu u proleće 1991. u Hrvatskoj je bilo 582.000 stanovnika srpske nacionalnosti i 106.000 onih koji su se izjasnili kao Jugosloveni. Demografi, i srpski i hrvatski, procenjuju da je među Jugoslovenima bilo bar 60 odsto onih srpskog porekla, tako da se smatra da je početkom devedesetih u Hrvatskoj živelo oko 650.000 pripadnika ove nacionalnosti. Na popisu deset godina kasnije, 2001, Srba je u Hrvatskoj bilo 201.000, a Jugoslovena 74 (tj. manje od stotinu), što znači da je tokom prošle decenije Hrvatsku napustilo od 400.000 do 450.000 stanovnika srpske nacionalnosti.

Gde su oni danas? Osim pomenutih 40.000, koliko se smatra da ih je u evropskim zemljama, Australiji, i Americi, najviše ih je u Srbiji: na izbegličkom popisu 1996. bilo ih je oko 300.000, a na sledećem 2001. oko 284.000. Ovako mala razlika u broju popisanih izbeglica u Srbiji, iako je u tom periodu odlazak u treće zemlje bio intenzivan, objašnjava se time što je u međuvremenu naglo povećan priliv Srba iz istočne Slavonije.

Procenjuje se isto tako da se u Republici Srpskoj zadržalo njih oko 35.000 i u Crnoj Gori oko pet hiljada.

Najzad, kad je o Hrvatskoj reč, pominju se različite brojke o tome koliko se Srba vratilo na područje nekadašnje RSK. Međunarodne organizacije pominju sedamdeset hiljada, hrvatske vlasti 126.000, dok jedno istraživanje hrvatskih naučnika sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, sprovedeno na zahtev UNHCR (2007), govori o 52.000 onih koji su ostali u takozvanom održivom povratku. Jer, mnogi koji odu do svojih kuća brzo se vrate, ali neko ih je već registrovao kao „povratnike” iako oni to nisu. Međutim, od onih koji su se tamo stvarno vratili, prema istraživanju, čak 66 odsto su stariji od 45 godina, 50 procenata su iznad 55, a 37 odsto iznad 65 godina. S druge strane, dece do 15 godina je u ukupnoj povratničkoj populaciji samo osam odsto.

Situacija je, dakle, potpuno neprirodna, jer u Krajini su sad sami starci koji žive u dvočlanim (41 odsto) i jednočlanim (19 odsto) domaćinstvima. To su usamljene starine koje drže mobilne telefone uz sebe, uvek spremne na poziv dece i rođaka iz Srbije ili neke druge zemlje.

A mi koji smo izbegli u Srbiju, ili negde drugde, starija generacija, nosimo osećaj krivice pred mlađima zato što smo izgubili zavičaj. Jer, već godinama, otkako smo izbegli, našoj deci sa ushićenjem pričamo o selima, vinogradima, maslinjacima, livadama, manastirima, rekama tamo, a kad nas oni pitaju zašto smo sve to napustili, bilo koji odgovor deluje neuverljivo. I zato nosimo sa sobom osećaj krivice; taj osećaj da smo izgubili nešto veoma vredno, i to – nešto što nismo mi stekli nego nasledili od naših starih. Nasledili, pa izgubili. A gubitak dedovine Krajišnici ne zaboravljaju i ne praštaju.

Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra ,,Veritas”