Daleko od kompromisa?

Ministarski sastanak o zapadnom Balkanu u Sarajevu 2. juna, koji organizuje Španija kao predsedavajući Saveta ministara EU, ukoliko se uopšte održi, mogao bi da razjasni mnoge dileme, ako ne označi i prekretnicu, o tri veoma bitne stvari za zapadni Balkan i, posebno, Srbiju. Aktera u pripremama sastanka je mnogo, a ništa manje i divergentnih interesa.

Očekivanja su da će se, pre svega, razgovarati o integraciji zemalja zapadnog Balkana u EU, zatim o daljim potezima u vezi sa problemom Kosova i Metohije i odnosima Beograda i Prištine posle savetodavnog mišljenja MSP, kao i o situaciji u BiH.

Razgovori tri ministra inostranih poslova (Španije, Srbije i Turske) u Beogradu odnosili su se prevashodno na ključno pitanje učešća predstavnika vlasti iz Prištine na sarajevskom sastanku kako bi se izbegla repriza neuspelog skupa na Brdu kod Kranja. Nije bilo zajedničke izjave, ali je u javnost procurela vest da je o tom pitanju predloženo nekoliko modela, o čemu treba da se izjasne Priština i Brisel. Prema izjavi ministra Jeremića, srpska pozicija ostaje nepromenjena: Kosovo bez državnih simbola, prisustvo Beograda i Prištine asimetrično i usaglašeno s Rezolucijom SB 1244.

Imajući u vidu realnosti na terenu i veoma različite interese svih aktera, postavlja se pitanje da li je sastanak uopšte moguć. Ako je odgovor potvrdan, treba očekivati da će regionalna saradnja na zapadnom Balkanu konačno ući u mirnije vode.

Saradnja u cilju bezbednosti i boljeg života naroda zapadnog Balkana je neminovnost. Bez obzira na izjave mnogih zvaničnika iz EU da su zemlje ovog regiona u Uniju dobrodošle, ostaje ipak dilema koliko je ta dobrodošlica vremenski bliska. Raspoloženje političara i javnosti u nekim zemljama članicama EU, i to onim najuticajnijim, uglavnom se svodi na to da posle prijema Hrvatske treba napraviti predah u proširenju. Ističe se da EU, naročito posle prijema Rumunije i Bugarske, zbog ekonomske krize i finansijskog kolapsa Grčke, ima značajne unutrašnje probleme čije rešavanje je u ovom trenutku najvažnije. U komentarima političkih analitičara može se čuti da se EU umorila od zapadnog Balkana, kosovskog problema i ponajviše od BiH, ali da ni Srbija nije daleko od toga. Od spremnosti EU da prijem zemalja ovog dela Evrope uvrsti u svoju neposrednu agendu, zavisiće ne samo uspeh sarajevske konferencije nego i njeno održavanje. Najgore će biti, za Srbiju posebno, ukoliko se briselska birokratija posluži izgovorom da Priština ne prihvata učešće na sastanku po srpskim uslovima i obratno, Beograd po prištinskim, te da se zbog toga nisu stekli uslovi za održavanje skupa. Zato je posrednička uloga i, rekao bih, principijelna pozicija ministra Moratinosa i Španije na velikom iskušenju.

U celoj priči, i Turska se pojavljuje takođe u ulozi posrednika na Balkanu, da bi ojačala svoje pozicije prema Evropskoj uniji, koja joj nudi samo „povlašćeno partnerstvo”. To posredovanje, posebno oko Kosova i Metohije, Raške oblasti i BiH, može biti štetno po interese Srbije.

Realno je očekivati da će Turska, zarad ustupaka koje očekuje u drugim domenima, ovog puta izvršiti pritisak na Prištinu da prihvati učešće na sastanku u Sarajevu u formi koju zastupa Srbija, polazeći od uverenja da je nezavisnost KiM „svršena stvar” i da prištinsko rukovodstvo svojom kooperativnošću može samo ojačati blagonaklonost onih koji su Kosovo priznali. Verujem da je toga svesna srpska diplomatija i da se ponaša u skladu s tim. Ako je to tako, a izgleda da jeste, na velikom ispitu je naša diplomatija.

Istanbulska deklaracija Tadić – Gul – Silajdžić, skoro da se i ne bavi pitanjem održavanja sarajevskog sastanka, posebno iz ugla načina učešća prištinske delegacije, što navodi na zaključak da kompromis još nije postignut.

Najnovija poruka u vezi sa sarajevskim skupom dolazi preko slovenačkog dnevnika „Delo”, koji odgovornost za eventualni neuspeh sastanka prenosi na Srbiju kojoj se „ne žuri u EU”. Da li će Srbija napraviti ustupak koji bi označio prvi korak ka priznanju nezavisnosti KiM, teško je reći. Ako bi se osluškivalo javno mnjenje – neće.

*Ambasador u penziji