Šašava umetnost

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Da li spomenici i skulpture u jednoj urbanoj sredini, a pogotovo u glavnom gradu najveće svetske sile, moraju obavezno da budu nesporna umetnička dela i podsećanja na ličnosti i događaje ozbiljne (i najčešće sumorne) nacionalne istorije? Ili mogu da budu i zanimljiv urbani doživljaj, relaksacija za oči prolaznika ili vozača zaglavljenih u jutarnjem ili popodnevnom saobraćajnom špicu?

To su pitanja koja se najčešće ne postavljaju bez neposrednog povoda i jakog razloga. I jedno i drugo stekli su se krajem aprila u Vašingtonu, kada je u jednoj od prometnih prestoničkih „arterija”, u Njujork aveniji, samo par blokova od Bele kuće, izložena postavka skulptura u najmanju ruku kontroverzne umetnice Niki de Sen Fal (1930-2010), od oca Francuza i majke Amerikanke, koja je mladost provela ovde, a doba umetničke zrelosti u Španiji i drugim zemljama Evrope.

Japanci su joj posvetili jedan ceo muzej, drugde se najčešće pominje po „Fontani Stravinski” koju je postavila ispred i danas futurističkog centra „Žorž Pompidu” u Parizu, a još više po provokativnom delu „Ona: katedrala” izloženom 1996 u Stokholmu (bila je to figura žene koja leži na leđima, duga oko 25, a široka devet metara, u koju se ulazilo kroz otvor između njenih raširenih nogu, da bi se unutra posetili „muzička soba”, „bioskop” i, uz ostalo, i „mlečni bar”, postavljen, lako je pretpostaviti, u za to adekvatnom delu tela).

U Vašingtonu, na bulevarskom „ostrvu” koje razdvaja saobraćajne trake, postavljene su četiri njene skulptura u poznatom stilu. Sve su visoke između tri i pet metara, urađene su od staklenih vlakana, obložene ili keramičkim pločicama, ili obojene bojama koje, pored slikarske palete, uključuju i zlatnu i srebrnu. To znači da „vrište” i dimenzijama i oblikom i koloritom.

Postavka je deo projekta koji realizuje Nacionalni muzej žena u umetnosti, koji se nalazi baš na pomenutoj Njujork aveniji. Muzej je jedna od relativno novih institucije u muzejskom životu američkog glavnog grada, u kome dominiraju muzeji pod pokroviteljstvom Smitsonijan fondacije, premda ima i neuobičajenih samostalnih (i komercijalnih) postavki, kao što su na primer Muzej špijunaže, Muzej zločina i kazne, ali i „Njuzeum” – muzej posvećen istoriji, kao i neveseloj današnjici medijske industrije.

(/slika2)„Tri gracije” Niki de Sen Fal – tri žene u kupaćim kostimima, koje po svojim oblinama teško da opravdavaju ime skulpture, jedna crna, jedna jarkožuta, a druga bela kao kreda, razigrane, svakako razgaljuju pogled. Za nijansu dužu pažnju privlači „Nana na delfinu”, najzagonetnije je „Zmijsko drvo” (stablo kome su grane zmijska tela), a na samom kraju dela Avenije Njujork, čijih će nekoliko blokova dobiti posebno ime – „Bulevar skulptura”, nalaze se spojene figure dva košarkaša, od kojih je jedan u skoku, sa loptom u visoko podignutoj ruci koja samo što nije „zakucana”. Crni igrač na svojoj majici ima broj 23, što je poruka da je reč o legendi ovog sporta, Majklu Džordanu.

Postavka je svečano, uz prisustvo uglednih zvanica, otvorena 28. aprila. Uprkos već uznapredovalom proleću, taj dan je bio nešto hladniji i vetrovitiji nego što bi se očekivalo, ali se ipak okupilo dovoljno pozvanih i radoznalaca da otvaranje opravda privremeno zatvaranje za redovni saobraćaj dela avenije koja premošćuje zapadni i istočni deo Vašingtona. Najzad, ono što je izloženo će čak i u drugim tmurnim danima razvedravati urbani pejzaž.

(/slika3)Ali, ne lezi, vraže. U glavnom prestoničkom dnevniku, „Vašington postu”, postavljeno je pitanje nije li umetnost na Njujork aveniji isuviše „vedra” da bi bila prava umetnost. Iz drugačijeg ugla gledano, pred čitaoce je postavljena dilema da li „prava umetnost” sme da bude zabavna kao što su to pomenute skulpture Niki de Sen Fal, koje su pre svega neobične, potom zabavne, a na treći pogled i „šašave”, odnosno smešne, jer su neka vrsta trodimenzionalnih karikatura.

Po drugima, postavka pod vedrim nebom na Njujork aveniji je tipičan „plop-art”, što je relativno novi pojam za nešto što je već dugo „javna umetnost” (pa i javni kič): vizuelne postavke koje mogu da budu i bilbordi, i svetleće reklame i veštački vodopadi, pa i dekorativne skulpture poput ovih koje je potpisala Niki de Sen Fal.

Za Nacionalni muzej žena u umetnosti, instituciju koja postoji od 1987. i u svojoj zbirci ima 3.500 slika, skulptura i pisanih dela, ovo je međutim veoma ozbiljan poduhvat, koji će se realizovati sve do 2015. godine. Plan je da se „Bulevar skulptura”, s prostora omeđenog samo između dve poprečne ulice na Njujork aveniji, proširi na nekoliko blokova. Vedre skulpture Nike de Sen Fal biće pod vedrim nebom i izložene pogledima vozača i pešaka (ali i izduvnim gasovima automobila) godinu dana (tokom zime će biti prenete pod neki krov, da se ne bi oštetile), pa će ih zameniti druge. Vašingtonu posle ovoga neće više moći da bude zamerano da ima previše skulptorske klasike, a malo savremenog – i vedrog.

Milan Mišić