Igrači za preporod srpske košarke

Previranja u košarkaškom savezu potkraj 2006. godine bacila su u zasenak čak i nagoveštaje da reprezentacija Srbije neće igrati u kompletnom sastavu ni 2007. na Evropskom šampionatu. Dvojica naših igrača sa najznačajnijim ulogama u NBA ligi Predrag Stojaković i Nenad Krstić, čiji se povratak u nacionalni tim očekivao za takmičenje čije će tri najuspešnije ekipe uz Španiju ići na Olimpijske igre 2008. zbog teških povreda možda više neće igrati za svoje klubove do sledećeg leta.

U teškim trenucima za našu igru pod obručima kao svetlo na kraju tunela mnogi vide rezultate mlađih reprezentativnih selekcija. S druge strane, činjenica je da "A" tim nije imao puno koristi od velikih uspeha kadeta, juniora i mladih "plavih" košarkaša koji su od povratka na međunarodnu scenu posle sankcija osvojili 11 medalja na evropskim prvenstvima. Oni koji su izašli iz reprezentativnih selekcija igrali su eventualno epizodne uloge u seniorskim uspesima do svetskog "zlata" u Indijanapolisu 2002. godine. 

Uprkos svim rezultatima "klinaca", prošlog leta su se na pripremama najboljeg tima našla sedmorica aktuelnih ili bivših članova FMP Železnika (petorica išla na Svetsko prvenstvo), koji nisu osvojili ni jednu evropsku medalju sa reprezentativnim selekcijama. To je priznanje klubu, ali i šamar organizaciji koja se dičila sa četiri kadetska, jednim juniorskim i dva omladinska "zlata". Teško da su svi ovi košarkaši sazrevali kasnije od mnogih vršnjaka koji su bili deo uspešnih selekcija, a onda propali, ostali prosečni ili zaboravljeni.

Podmlađivanje nacionalnog tima, delom izvedeno zbog otkaza pojedinih igrača, možda i nije moglo da prođe bolje u Japanu, budući da ni oni reprezentativci koji su dominirali Starim kontinentom sa mlađim selekcijama, nisu imali priliku da se razvijaju ni na jednom od tri planetarna prvenstva juniora i omladinaca u 21. veku. Svetski šampionat u julu 2007. u Kanadi prvi je za koji su se kvalifikovali naši juniori još od vremena SFRJ. Poslednji put igrali su pre 16 godina, takođe u zemlji "javorovog lista". Reč je o uzrastu u kome su bili Divac i drugovi kada su postali svetski prvaci u Bormiju 1987. godine.

I pored svega toga, bogatstvo u igračima je izvor optimizma u susret periodu koji bi mogao da produbi košarkašku problematiku - ako naše reprezentacije ne bude na OI u Pekingu. Ovom prilikom predstavljamo mlade igrače koji još nisu igrali za "A" reprezentaciju na velikim takmičenjima, a po dosadašnjim dometima, potencijalu i očekivanjima u javnosti, ulaze u krug onih koji bi uskoro trebalo ozbiljno da konkurišu za najjači tim. Svojevrstan TOP 10 tih košarkaša mogao bi da ima sledeći izgled (poređani po azbučnom redu prezimena), uz napomenu da spisak ne bi mnogo izgubio na kvalitetu kada bi bio i duži.

Nemanja Aleksandrov - Crvena zvezda, krilo i krilni centar, 19 godina, visina 210 santimetara. Nedavno na prvoj utakmici u "crveno-belom" dresu navijači ga dočekali kao da od njega očekuju da postane as koji će uspeti ono što nisu velikani pre njega: da tim sa Kalemegdana povede ka uspesima na glavnoj evropskoj sceni. Iza sebe ima 20 meseci pauze zbog povrede. Poput mnogih igrača koji su postali vrhunski, u veliki klub stigao uz sporove i arbitraže, a biće i na sudu pošto FMP Železnik potražuje 650.000 dolara tvrdeći da ima dokaze da se igračev otac obavezao prema klubu. Sa Crvenom zvezdom ima ugovor na četiri godine, uz klauzule po kojima može ranije da ode. Lider "zlatne" kadetske generacije iz 2003. koji bi mogao da popuni prazninu "A" tima na poziciji krilnog centra, košarkaškim žargonom rečeno – mesto "četvorke".

Luka Bogdanović – Partizan, krilo, 21 godina, visina 204. Kao prekobrojni 13. igrač otpao iz reprezentacije neposredno pred "Mundobasket "u Japanu. Najbolji igrač Evropskog prvenstva kadeta 2001. na kome je osvojena zlatna medalja, u idealnoj petorci šampionata Starog kontinenta za mlade 2005. godine sa "bronzom" oko vrata. Najbolji igrač i strelac omladinske selekcije sveta na utakmici protiv odgovarajuće američke reprezentacije na "Hup samitu" 2004. godine. Ove sezone u Evroligi postiže više od sedam poena uz odličan šut za tri poena (54%) i četiri skoka za prosečnih 17 minuta igre. U pobedi nad Makabijem najavio da bi uskoro trebalo da bude spreman za najveće uloge.

Novica Veličković – Partizan, krilni centar, 20 godina, visina 205. Sa mladom reprezentacijom zlatna medalja na Prvenstvu Evrope 2006, a bronzana na istom takmičenju 2005. godine. Zamena za Predraga Drobnjaka u Partizanu, sprema se da već naredne sezone bude i član prve petorke "crno-belih". Sjajne fizičke i psihičke konstitucije, o ovom drugom svedoči to što je u dve šampionove tenzijama opterećene utakmice sa Cibonom u novembru i decembru bio igrač odluke. Još jedan igrač sa pozicije pod košem koji dobro šutira "trojke".

Tadija Dragićević – Crvena zvezda, krilo i krilni centar, 20 godina, visina 205. Deo mlade reprezentacije koja je osvojila evropsko "zlato" i "bronzu" u poslednje dve godine. Skrenuo pažnju širokog auditorijuma na finalnom turniru Jadranske lige u Sarajevu prošle sezone. U poslednjih nekoliko godina prvi ekstra talenat ponikao u Crvenoj Zvezdi koji je dobio veću šansu u svom klubu. U tekućem Ulebovom kupu prosečno igra 20 minuta sa sedam poena i skoro četiri skoka po meču.

Nikola Dragović – univerzitet UCLA Los Anđeles, krilo, 20 godina, visina 203. Deo sjajne generacije kadetskih, juniorskih i omladinskih šampiona Evrope. Na tri od osam utakmica na Šampionatu mladih postigao 20 ili više poena, ukupni prosek 12 koševa i blizu šest skokova. Letos otišao u SAD da igra za koledž ekipu koja je NBA ligi dala Karima Abdula – Džabara, Redžija Milera, Bila Voltona itd. Nijedan igrač sa ovih prostora nije nastupao za tim sa većom tradicijom u NCAA ligi – "Ju Si El Ej" je osvojio 11 studentskih titula, od toga sedam uzastopnih 1967. - 1973. pod vođstvom jednog od najvećih trenera Amerike svih vremena Džona Vudena.

Zoran Erceg – FMP Železnik, krilni centar, 21 godina, visina 210. Stigao do priprema "A" reprezentacije, iako je veći deo prošle sezone igrao u domaćem takmičenju za Borac iz Čačka, filijalu FMP-a. Osvajao Jadransku ligu i nacionalni Kup. O utisku koji ostavlja na publiku govori i to što ga je izglasala u prvu petorku ekipe "Istoka" za protekli "Ol star" NLB lige u Ljubljani, kao jedinog igrača iz Železnika u najboljih pet iz Srbije, Crne Gore i BiH. U Ulebovom kupu za 20 minuta po meču beleži deset poena i četiri skoka. Kako stvari stoje, mogao bi da bude prvi igrač afirmisan u FMP-u oslonac uspeha  "A" reprezentacije.

Dragan Labović – FMP Železnik, krilni centar, 19 godina, visina 207. Još jedan igrač iz šampionske generacije evropskih prvaka u sva tri uzrasta, kadetskom, juniorskom i omladinskom. Proglašen za najboljeg igrača Evropskog juniorskog prvenstva 2005. godine u Beogradu. Ove sezone u Ulebovom kupu igra 25 minuta po susretu uz 13 poena, pet skokova i dve osvojene lopte u proseku. U uspešnom evropskom ostvarenju učestvuje kao igrač sa ubedljivo najvećim statističkim indeksom korisnosti u ekipi.

Stefan Marković – Hemofarm, bek, 18 godina, visina 195. Član juniorske reprezentacije koja se, kao peta u Evropi, konačno plasirala za Svetski šampionat. Prvi asistent ekipe, u kojoj je igrao 24 minuta u proseku. U Hemofarmu i više na terenu ove sezone na osam utakmica Ulebovog kupa (26). Dao doprinos plasmanu u osminu finala sa šest poena i tri proigravanja u proseku. Letos pojačao Vrščane iz novobeogradskog Atlasa u kojem je stasao.

Milenko Tepić – Partizan, bek, po potrebi i "plejmejker" i krilo, 19 godina, visina 202. Bez poraza na prvenstvima Evrope za kadete, juniore i mlade košarkaše, a i pre toga na nezvaničnom šampionatu Starog kontinenta za pionire, kao kapiten i lider podređen ekipi. Bio na pripremama "A" tima posle omladinskog šampionata. U prvoj svojoj sezoni u Evroligi prosečno 20 minuta na terenu, uz učinak od blizu pet poena i tri skoka.

Branko Cvetković – FMP Železnik, bek, 22 godine, visina dva metra. U konkurenciju za "A" tim letos ušao "van spiska" jer je trealo da pojača treninge, a samo povreda ga sprečila da stigne u Japan. Do prvog tima Železnika stigao preko Čačka, u koji je došao 2004. godine iz subotičkog Spartaka u kojem je proveo veći deo karijere. Zbog povrede propustio ukupno šest utakmica ove sezone, ali u onima u kojim je igrao odličan - 15 poena za 25 minuta u Ulebovom kupu. 

Mladi igrači rođeni osamdesetih godina prošlog veka koji su već igrali za "A" tim na velikim takmičenjima,  trebalo bi da predvode reprezentaciju u idućim iskušenjima, a takođe mogu da obrazuju neki TOP 10:

Centri: Darko Miličić (Orlando, 21, 213), Nenad Krstić (Nju Džersi, 23, 213), Kosta Perović (Partizan, 21, 217), Mile Ilić (Nju Džersi, 22, 216).

Krila: Vladimir Radmanović ("Lejkersi", 26, 208), Aleksandar Pavlović (Klivlend, 23, 201).

Bekovi: Miloš Vujanić (Panatinaikos, 26, 190), Uroš Tripković (Partizan, 20, 197), Bojan Popović (Dinamo, Moskva, 23, 190), Marko Marinović (Djirona, 23, 183).