Vojna parada skupa za Srbiju

Velike vojne parade, sa učešćem borbene tehnike i avijacije, ni ove godine neće biti u Beogradu, jer je to, kako kažu nadležni, skupo i o tome se za sada ne razmišlja. Poslednji put je održana 1985. godine, u prisustvu više stotina hiljada Beograđana i gostiju iz zemlje i inostranstva. Mnogi se još nostalgično sećaju tih vremena, ali je činjenica da danas samo malobrojni gradovi drže do ove tradicije. Među njima je i Moskva, gde će sutra, povodom Dana pobede, Crvenim trgom defilovati vojnici Rusije i njenih saveznika iz Drugog svetskog rata. Tradicionalno, velika parada održava se svakog 14. jula i u Parizu, na dan pada Bastilje.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za „Politiku” da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije „apsolutno sposobni da naprave svaku vrstu parade”, ali smatra da je to u ovom trenutku veliki trošak, kakav u vremenu krize ne bismo mogli sebi da dopustimo.

– Srbija ima svoju vojnu svečanost koja se oličava u danu promocije potporučnika i  već nekoliko godina se održava ispred Doma Narodne skupštine. To je naša mala parada i njoj prisustvuju zvanice i ministri iz inostranstva. Sa druge strane, imali smo prošle godine veliki međunarodni aeromiting, koji je takođe adekvatno promovisao naš sistem odbrane. Ukoliko bismo želeli da pravimo parade kakve su nekada bile u Beogradu, moramo znati da to zahteva veoma veliko angažovanje i novčana sredstva za koja mislimo da u ovom trenutku ne bi bila adekvatno upotrebljena – navodi Šutanovac

Ministarstvo odbrane daje predlog i nadležno je za organizaciju vojnih parada, a odobrava ih premijer, pojašnjava nam Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije:

– Koliko znam, na vladi nije pokretano to pitanje. Pretpostavljam da nemamo paradu zato što je to skupo.

Ni Mihajlović ni Šutanovac nemaju odgovor – koliko bi Srbiju koštala vojna parada.

– U ovom trenutku nemam kalkulaciju koliko bi koštalo održavanje vojne parade, jer nismo to ni analizirali, ali svakako da su to višemilionski iznosi. Pogotovo ako bismo imali i goste iz inostranstva, ako bismo ugostili prijateljske vojske. Bilo bi to veoma veliko opterećenje za naš budžet – dodaje ministar odbrane.

Ali, proslave će biti i bez parade, pošto će premijer Mirko Cvetković, povodom Dana pobede, sutra uveče prirediti svečani prijem za domaće zvanice i članove diplomatskog kora.

Istoričar Bojan Dimitrijević podseća da je vojnih parada u Srbiji bilo od kada postoji moderna srpska vojska, u 19. i početkom 20. veka.

– Vojska je paradirala Beogradom u različitim situacijama, kakva su na primer inauguracija vladara i povratak sa ratišta. Na paradi 1930. na Banjici, osim pešadije i konjice, učestvovali su artiljerija i tenkovi tipa „reno”, koje smo nabavili iz Francuske nekoliko meseci ranije. U posleratnom periodu, prvi veći defile u Beogradu, na Banjičkom polju, održan je 27. oktobra 1944, nedelju dana posle ulaska partizana u Beograd. Smotru je vršio Josip Broz Tito. Tehnika počinje da defiluje u Beogradu tek od 1945. godine, kada se pojavljuju tenkovi i artiljerija. Koristili smo američke tenkove dobijene od Britanaca tipa „stjuart” i sovjetske T-34 – kaže Dimitrijević.

(/slika2)Naš sagovornik pojašnjava da su u Titovoj Jugoslaviji postojala tri tipa parade: prvomajske parade u Beogradu, sa učešćem oklopne i artiljerijske tehnike i vazduhoplovstva; prvomajske parade u glavnim gradovima republika (1945-1955) i parade u Beogradu i na zemunskom aerodromu povodom dolaska stranih državnika. Beogradske parade imale su prekid zbog incidenta 1957, kada je samohotka, na jednom skretanju kod Cvetnog trga sletela s puta i povredila dvoje građana. Parade se nastavljaju od 1959. i traju do 1965. godine. Potom su održane 1970, 1975. i 1985. godine, povodom Dana pobede, 9. maja.

– Tada, 70-ih i 80-ih godina, utvrđeno je da su parade veoma skupi događaji visokog rizika. Danas je to stvar političke odluke, da li nam je takva demonstracija potrebna. Mislim da je trenutni model paradiranja pitomaca Vojne akademije najadekvatniji– upozorava Dimitrijević na moguće negativne interpretacije demonstriranja vojne sile.

Šef vladine kancelarije za medije, međutim, ne veruje da bi srpska vojna parada nekoga uznemirila.

– Mislim da je politika Srbije potpuno jasna i miroljubiva i da se eventualna vojna parada ne bi tumačila kao zveckanje oružjem, pa ne bi bilo razloga za uznemirenje u regionu. Rat smo objavili jedino kriminalu i mafiji – napominje Mihajlović.

A ministar Šutanovac u vojnim paradama vidi i turistički potencijal:

– Ukoliko parade u Parizu ili u Moskvi nikome ne zvuče kao zveckanje oružjem, već se na taj dan okupi ogroman broj turista da posmatra, ne mislim da bi drugačije bilo i u Srbiji. Ali, mi o tome u ovom trenutku ne razmišljamo.

Bojan Bilbija

----------------------------------------------

Šutanovac: Ne znam zašto nismo pozvani na paradu u Moskvu

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je juče u Beogradu da bi mu bilo izuzetno zadovoljstvo da Vojska Srbije učestvuje na paradi u Moskvi koja se organizuje povodom 65. godina pobede nad fašizmom, ali da ne zna zašto pripadnici VS nisu pozvani na tu svečanost.„Mislim da je doprinos Narodnooslobodilačke borbe u Srbiji zaista impozantan i ukoliko pogledamo koliki broj građana živi u Srbiji i kolike su žrtve podnete, smatram da je naše mesto zaista na onim pozicijama gde se, na najsvečaniji mogući način, obeležava antifašistička borba” rekao je ministar Šutanovac.

Šutanovac je u Domu VS prisustvovao otvaranju izložbe fotografija i dokumentarnog materijala većinom iz lične arhive sovjetskog general-pukovnika Vladimira Ivanoviča Ždanova, koji je organizovala ambasada Ruske Federacije (RF) u Beogradu. Jedinice pod komandom general-pukovnika Ždanova, heroja Sovjetskog Saveza i narodnog heroja Jugoslavije, su zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske, učestvovale u operacijama za oslobođenje Beograda 1944. godine.

Ministar odbrane je ovom prilikom podsetio na uspešno učešće pripadnika VS na paradi povodom 40 godina revolucije u Libiji u septembru 2009. Šutanovac je primetio kako srpsko-ruski vojni odnosi, „ne prate, nažalost, sveukupne političke odnose na način na koji bi mi to želeli, ali sam potpunog ubeđenja da će ove godine da dođe do promene tih odnosa”.

Tanjug