Iz Šekspirovog Globa u Pozorištance

Od Šekspira je najpre pozajmila ideju, da bi joj on na kraju preoteo predstavu. U „Snu letnje noći“ koji mlada rediteljka iz Londona postavlja na sceni dečjeg pozorišta „Puž” i to je moguće.

Saša Milavić Dejvis, po majci Beograđanka, po ocu Velšanka, rođena je u Londonu, u Bristolu je završila političke nauke, u Parizu čuvenu Lekokovu školu scenskog pokreta, a u Beograd prvi put dolazi poslom i kaže da joj je ovde „baš lepo“.

– Odavno je postojala ideja da nešto ovde radim. Kada sam dobila mesto asistenta režije u „Globu” na predstavi „San letnje noći”, Branko i Caca su pomislili da bi to mogla da bude super priča za decu – priča Saša.

Ali kao što je u Pozorištancetu Branka Milićevića Kockice i Slobodanke – Cace Aleksić u zemlji čuda Aleksa, a ne Alisa, a Pipi je kratka čarapa, tako je u Sašinom „Snu“ bard sa Ejvona posmatrač u sporednoj ulozi.

– Ja sam izvukla neke stvari kao inspiraciju. Tu su dva para mladih ljubavnika, kralj i kraljica, maskenbal, sve je ukrašeno i bajkoliko. Ali radi se o tome kako Šekspir piše „San letnje noći” na osnovu moje priče. On sve vreme ide, komentariše i zapisuje: „Pobrkane ljubavi..., ljubavni napitak... to može da ima nekog smisla..!“ Na kraju odluči da nazove predstavu „San letnje noći“ – objašnjava Saša Milavić Dejvis.

Probi smo prisustvovali dok su doterivali scene kojima 26-godišnja rediteljka nije bila baš zadovoljna.

„Mora tu da se ubaci neko haj-ho“, daje instrukcije glumcima, a oni se ne ustručavaju da iznesu svoje sugestije. Tako scena u kojoj Artur, kobajagi kralj, dolazi kod prave kraljice na rođendan sa cvećem, dobija potpuno novi oblik, ali nije prihvaćena Sašina zamisao, već predlog iskusnog Branislava Zeremskog, u ulozi Šekspira.

– Caca i Branko su mi dali punu slobodu, ali ja sam u Lekoku navikla na timski rad. Volim da svi imaju neke ideje, da dobace primedbe, da zajedno nađemo put. Ako ja glumcu kažem uradi tako i tako, ja ga „zatvorim”, onda on ne može da se igra – objašnjava.

Tekst napisan na engleskom jeziku prvo je prevela baka, a potom su ga u pozorištu uobličili da bi bio „u stilu Puža“, mesta koje je bilo sastavni deo svake dosadašnje Sašine posete Beogradu, pošto su Branko Kockica i njena majka prijatelji iz mladosti.

Glavni likovi su brat i sestra Artur i Rozi koji su uzeli kostime pravog kralja i viteza i tako se pojavljuju na maskenbalu. Kraljica hoće da se zaljubi u kralja koji nije pravi kralj, ličnosti su pobrkane, a čarobni napitak krije se u torti.

Saša ne krije da pomalo strepi s obzirom na činjenicu da je ovo prva predstava za decu koju radi:

– Deca, kojeg god uzrasta bila, vole da gledaju zanimljivu priču. Bitno je da je šareno, da bude lepa slika, ali u osnovi je dobra priča. Zato mi je interesantnija ova publika ovde nego u „Globu”. Deca su iskrena, kažu šta misle. Uvek imaju pitanja i zato priča mora da bude jednostavna i zanimljiva. Replike moraju da budu duhovite, razigrane, lepe, da uvek postoji neki ritam.

Uputstva daje na srpskom, ali povremeno upadne i neka engleska reč: „Kad biste vi mogli da stanete ’in bitvin’“, sugeriše glumcima pred urnebesnu scenu mačevanja koju će klinci verovatno gledati bez daha.

„Super, to je to“, zadovoljno klima glavom na kraju.

Za glumce je novo da jedna osoba potpisuje i tekst i režiju i koreografiju, i uz to još ima diplomu prestižne Internacionalne škole teatra Žak le Kok, koju su završili i poznati glumci Džefri Raš i Sajmon Mekberni i rediteljka „Lajon kinga“ Džuli Tejlor.

Saši se u beogradskim pozorištima sviđa repertoarni sistem, jer neke predstave mogu da se vide i posle nekoliko godina. „U Londonu je to više komercijalno. Predstava se sprema mesec dana, onda ide marketing, marketing, marketing, mesec dana se igra i gotovo, ide se u novi projekat.“

Posle premijere zakazane za 23. maj ostaje ovde još nekoliko dana, a onda se vraća u London gde je čeka predstava u pozorištu „Jang vik“. Slobodno vreme posvećeno je opet teatru. U Londonu ima svoju pozorišnu grupu, kakvih je tamo mnogo, a ovde ih, primećuje, nema.

A planovi za budućnost? „Meni se ovde sviđa. Htela bih opet da se vratim i da radim ovde. I da nastavim da radim ono što volim, kao i svi. Ja ovo obožavam, malo sam providna u tome. Uživam dok ovo radim, i u ovim probama, u svemu.“

Jelena Kavaja