Zidar novog sveta

Grčko-američki političar u srcu sudbonosne evropske krize : premijer Jorgos Papandreu (57), poznat je po pribranosti. Kao tinejdžer Papandreu je 1967. godine u noći vojnog prevrata, doživeo upad armijskih bezbednjaka u porodičnu kuću u Kastriju kod Atine. Vojni oficir je mladom Jorgosu prislonio pištolj na slepoočnicu i zapretio da kaže gde mu je otac Andreas (tada bivši ministar) ili će biti ubijen. „Ne znam gde je tata”, staloženo je odgovorio Jorgos Papandreu.

Premijer iz trećeg izbornog pokušaja, lider Socijalističke internacionale i učesnik kružoka Bilderberg, Jorgos Papandreu danas, kada grčka kriza prerasta u globalnu, veruje u stvaranje nove svetske finansijske organizacije koja bi „nametnula globalne standarde u skladu sa izazovima 21. veka”.

Naslednik čuvene političke dinastije (deda Jorgos i otac Andreas bili su u više navrata premijeri Grčke), Jorgos Papandreu rođen je u Sent Polu u Minesoti 1952. godine. Privržen majci Margaret Čantovski, Jorgos Papandreu stigao je u Grčku prvi put sa osam godina. Dolazak vojne hunte na vlast oterao je porodicu Papandreu u egzil : u Švedsku a potom i Kanadu. Papandreu junior govori tečno engleski (sa nepobedivim američkim akcentom), švedski, francuski i španski, ali ne i grčki. Otkako se vratio u Grčku 1974. godine, i 1981. godine pridružio Centralnom komitetu PASOK-a koji je osnovao Andreas Papandreu, Jorgosove gramatičke greške u govorima na grčkom jeziku donedavno su bile česta meta opozicione štampe na Egeju.

Kosmopolita, sociolog po struci Papandreu je lavovski deo političkog ugleda stekao u inostranstvu. Ministar inostranih poslova u kriznim balkanskim godinama pred kraj 20. veka, kada je Atina iza leđa Zapada zdušno pomagala Srbiji, Papandreu je 1999. godine okrenuo spoljnu politiku Grčke za 180 stepeni. Detant sa Turskom i Albanijom u to vreme zasluga su Papandreuovih veštih diplomatskih manevara. Papandreu je bio i prvi grčki ministar obrazovanja koji se izborio za obaveznu upisnu kvotu studentima iz redova muslimanske manjine u Trakiji.

Glas Evrope je decembra 2003. godine proglasio Jorgosa Papandreua za „diplomatu godine” uz kompliment da je „graditelj mostova”.

Jorgos Papandreu je odigrao ključnu ulogu (u svojstvu ministra) u nadmetanju za organizaciju Olimpijade 2004. godine u Grčkoj.

„Prijatno sam iznenađen da je socijalizam ponovo u modi”, napisao je prošlog proleća Jorgos Papandreu u časopisu „The Nation”. Pred jesenje izbore Papandreu je egejskoj naciji obećao oporavak ekonomije, i bolji život. Na Svetskom ekonomskom forumu zimus u Davosu Papandreu je najavio da je „Grčka spremna i da pusti krv da bi se izvukla iz nasleđene i nametnute krize”.

Fanatični sledbenik fitnesa, Jorgos Papandreu živi u Atini sa suprugom Adom i dvoje dece.

Tanja Vujić