Pola „Zastave" vozi taksi

Kragujevac – S početka tranzicije, 2000. godine, u Kragujevcu jedva da je bilo oko sto taksi-vozila. Sada ih je nekoliko puta više. Sami taksisti kažu – blizu hiljadu, a nadležni u gradskoj upravi tvrde – šest stotina. Iako se podaci razlikuju, jedno je sigurno: najveći problem kragujevačkih taksista je prekobrojnost. A, odakle toliko novih taksi-prevoznika, slažu se i oni i predstavnici lokalne uprave – praktično, svima koji su u ovom gradu ostali bez posla, pre svega se misli na „Zastavine“ radnike, najlakše je bilo da od otpremnina kupe vozilo i sednu za volan.

Vremenom se u gradu napravila tolika gužva na taksi-stajalištima da je i taksistima i pešacima sada teško da manevrišu. U Kragujevcu je, naime, svega 12 zvaničnih, obeleženih stajališta, a mesta za parkiranje taksi-vozila jedva stotinak.

– Gradska uprava mora da promeni odluku i ograniči broj taksista. U Beogradu, na primer, prema podacima asocijacije SITAB, nije izdata nijedna nova taksi-dozvola još od 2004. godine. Jednostavno, tek kad neko prestane da se bavi ovim poslom, na njegovo mesto može da dođe novi taksista. U Kragujevcu se taksi-dozvole daju i šakom i kapom, da vam ne pričam kakvi se sve ljudi hvataju volana, pa mi koji se tim poslom bavimo godinama sad nemamo gde da se parkiramo. A bez uplate od 3.000 dinara za mesto na stajalištu nema ni dozvole – priča za naš list taksista Josip Štefan.

To jeste problem – kaže u izjavi za „Politiku“ Zoran Jovanović, član Gradskog veća zadužen za komunalna pitanja, ali navodi i da bi ograničavanje broja taksista „bilo protivzakonito“.

– Kako bi izgledalo da nekom ko hoće da otvori kafić ili kladionicu to zabranimo. Isto vam je i sa taksistima. Jednostavno, za tako nešto ne postoje zakonske mogućnosti. A to što su mnogi u „Zastavi“ i drugim preduzećima ostali bez posla i odlučili da taksiraju više je problem socijalne prirode – objašnjava Jovanović, naglašavajući da od novembra prošle godine, kada je istekao rok za prilagođavanje novoj gradskoj odluci, taksi-dozvola nije izdata nikom ko nije ispunio uslove i kupio vozilo ne starije od deset godina.

Što se tiče broja stajališta, Jovanović se slaže da ih je malo, ali kaže i da je gradska uprava taksistima „izašla u susret koliko se moglo“.

– Naša putna infrastruktura zaista nije prilagođena ovolikom broju taksista, ulice su uske, trotoari, takođe, ali Direkcija za urbanizam je učinila sve što je mogla da im obezbedi mesta gde će čekati putnike. Ne možemo da im damo neke atraktivne lokacije, budući da Kragujevac ionako ima problem sa parkiranjem. Mesta je malo, pa kako svim vozačima, tako i taksistima – poručuje Jovanović.

Besparica u Kragujevcu traje godinama, ljudi su prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju, pa ni slučajevi kršenja zakona nisu retka pojava. Koliko ima nelegalnih taksista, „linijaša“ i neprijavljenih „divljaka“, niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali i taksisti i lokalna uprava su jedinstveni – takve treba ukloniti sa ulica, jer i registrovani taksi-prevoznici i grad ostaju bez prihoda koji ide u džep onima koji ne plaćaju porez.

– Grad ne može da ograniči broj taksista, nije u mogućnosti da obezbedi veći broj stajališta, pa šta onda može. Može li, bar, da sprovede zakon i sa ulica ukloni „divljake“ i „linijaše“. Oni nikom ništa ne plaćaju, a kad se mi, zbog malog broja mesta, nepropisno parkiramo, saobraćajna policija nas „odere“. Kazna je 5.000 dinara, a moj dnevni prihod 1.000 dinara. To, praktično, znači da pet dana radim džabe – žali se taksista Jugoslav Ivanović.

I dok legalni taksisti pozivaju gradsku saobraćajnu inspekciju da „bolje gleda ko je ko“, Jovanović iz Gradskog veća kaže da se nadležni i sa ovim problemom „bore koliko mogu“.

S druge strane, Kragujevčanima je, manje-više, svejedno ko ih vozi. Važno im je da bezbedno stignu kud su naumili, jer para iz džepa ide, pa ide. Doduše, neki su shvatili da su se „opekli“, jer račun kod „linijaša“ i „divljih“ prevoznika, koji ne koriste taksimetar, zna da bude i duplo viši.

Brane Kartalović