Istorijski plan EU

Još jednom su Evropska unija i evro na Dan Evrope pokazali da su jači od zluradih narikača, neinformisanih analitičara i berzanskog „čopora vukova” koji su se svojski trudili da rasprše Šumanov san ujedinjene Evrope.

Svi koji su ovih dana najavljivali smak evropskog sveta i „nacionalne” valute ujedinjene Evrope moraće da čekaju neku sledeću priliku za likovanje. Ima simbolike u tome da su ministri finansija na Dan Evrope kreirali antikrizni paket od oko 750 milijardi evra kojim su (kako očekuju) dugoročno odbranili uniju i evro. I ovog puta, na tako značajan dan nijedna članica Evropske unije, bez obzira na pojedinačne političare-evroskeptike, nije pokazala lokalni egoizam i nije bila u „teškim” dilemama da li podržati ili ne mere za oporavak pojedinih država-članica i evropske valute. Evropska komisija i šesnaest zemalja zone evra, plus Švedska i Poljska, bile su jedinstvene u nameri da stabilizuju ekonomske odnose u celom svetu, što je potvrdio i američki predsednik Barak Obama u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

I opet je nemačka „gvozdena kancelarka” pokazala da nije običan političar nego državnik koji ima viziju. Nemačka je duže lider odbrane EU i evrozone bez obzira na količinu potrebnih para i po cenu da njena partije Hrišćansko-demokratska unija izgubi izbore za pokrajinski parlament u Severnoj Rajni Vestfaliji i tako, po svemu sudeći, izgubi većinu u gornjem domu parlamenta Bundesratu. Može se tako dogoditi da Angela Merkel izgubi vlast u Nemačkoj, ali je Nemačka kojom još ona upravlja sačuvala EU.

Druga je stvar kako će Evropska komisija u saradnji sa državama članicama čuvati evrozonu i ugrožene nacionalne ekonomije pojedinih zemalja. Mere su, uglavnom, standardne i iz već poznatog antikriznog arsenala.

Jedna mera predviđa stvaranje fonda od 500 milijardi evra kojem će se pridružiti MMF sa još 250 milijardi evra da bi se povoljnim kreditima i garancijama pomoglo zemljama evrozone koje zapadnu u budžetsko-kreditne teškoće i nađu se na udaru finansijskih špekulanata (kao što je Grčka).

Druga ključna mera takođe je već viđena. Primenjivao je još Josip Broz Tito, a to rade i SAD. Dakle, Evropska centralna banka će prvi put od kada postoji otkupljivati u slučaju potrebe javni i privatni dug zemalja evrozone i državne obveznice tih zemalja ako bi one zapale u platežne teškoće. To praktično znači – štampanje para, što će nesumnjivo u izvesnoj meri podići inflaciju u evrozoni.

Da li su takve mere dobre?

Pozitivan odgovor sa svetskih berza stigao je odmah posle sastanka ministara finansija država članica evrozone. Porasla je vrednost akcija i kurs evra porastao je na 1,29 u odnosu na dolar. To je ocenjeno kao znak stabilizacije zone evra i svetskih tržišta.

Prvi dan 54 godine otkako je potpisan čuveni Rimski sporazum (osnovane Evropska privredna zajednica – EPZ i Evropska atomska zajednica – EURATOM, što je bio početak stvaranja EU) Evropska unija i evro uopšte ne izgledaju tako loše.