Putin neće Čarlsa i Bajdena

Ako se neko i pitao ko u rukama drži glavne dizgine spoljne politike Ruske Federacije, odgovor je mogao da nađe u manje poznatim dešavanjima u vezi sa nedeljnom proslavom Dana pobede u Moskvi. Kako, naime, prenosi britanski dnevni list „Gardijan“, ruski premijer Vladimir Putin lično je odbio zahteve britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa i američkog potpredsednika Džozefa Bajdena da prisustvuju defileu na Crvenom trgu. Kako je tokom parade u više navrata prikazala kamera, Putin je više uživao u razgovoru sa Angelom Merkel, kancelarkom Nemačke, dakle zemlje koja je iz Drugog svetskog rata izašla kao gubitnik, nego sa predstavnicima SAD i Velike Britanije, glavnih zapadnih sila pobednica.

Rusija je, naravno, i u London i u Vašington uputila poziv za proslavu 65. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata. Britanskom premijeru Gordonu Braunu, međutim, kao da je bilo neprijatno da se, posle poraza njegovih laburista na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima, nađe u društvu svečara, i Forin ofis je kao zamenu predložio princa Čarlsa. Možda bi u nekom drugom kontekstu naslednik britanskog kraljevskog trona i bio dobrodošao u ruskoj prestonici, ali izgleda da je princ, po „Gardijanu”, pao kao žrtva višegodišnjeg odbijanja Britanije da Rusiji isporuči oligarha Borisa Berezovskog. Dotičnom se, naime, u bivšoj domovini, na dušu stavlja gomila prevara, među kojima su utaja para od preprodaje automobila, i mešetarenje parama ruske aviokompanije „Aeroflot“. Naravno, sve na štetu građana i države.

I priča o odbijanju gostoprimstva Džou Bajdenu koji se, po nalogu svog šefa Baraka Obame, već spremao na put preko okeana, prema „Gardijanu”, ima svoju pozadinu. U ovom slučaju reč je o činjenici da američki potpredsednik održava izuzetno prijateljske odnose sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem. Kao što je poznato, Rusija je sa Gruzijom ratovala u avgustu 2008, a nedavno je šef kavkaske države, inače zakleti prijatelj Amerikanaca, izveo još jednu provokaciju – preko televizije „Imedi“, iz Tbilisija, proturio je lažnu priču o novom napadu Rusije na Gruziju. Priča je izazvala veliko uznemirenje među Gruzijcima i njihovim neposrednim komšijama u Abhaziji i Južnoj Osetiji, i prerasla u pravi politički skandal.

Valja podsetiti na još jedan detalj. Britanija i SAD već dugi niz godina gaje, takozvane, specijalne odnose. To se najbolje videlo u ratnim operacijama u Iraku i Avganistanu u koje su Britanci, kao najverniji američki saveznici, uleteli bez mnogo razmišljanja i obzira prema stavovima ostalih država Evropske unije. Ukratko, ispalo je da je za London razdaljina do Vašingtona mnogo manja od one preko Lamanša, do prvih evropskih komšija.

Sa druge strane, Evropljani misle drugačije. Njima se saradnja sa Rusijom, kao ključnim energetskim džinom, čini daleko važnijom od deklarativnog savezništva sa SAD u okviru, i van NATO. Sem toga, na Starom kontinentu su odavno shvatili da ratovi koje vode Amerikanci, nisu obavezno i njihovi ratovi, kao i da pojam antiterorističke solidarnosti ne mora obavezno da se tumači onako kako to traže u Vašingtonu.

Vladimir Putin sve pomenuto vrlo dobro shvata, a kao pragmatičan čovek zna i da neprijatelj iz prošlosti može lako da se preobrati u saveznika danas. Važno je samo naći zajednički jezik. A upravo taj Rubikon je on prešao u odnosima sa Nemačkom, koja se decenije nakon velikog rata u kojem je doživela katastrofalni poraz, ponovo uzdigla do istinskog evropskog džina. Upravo stoga bilo je važno da svet vidi kako u zajedničkoj loži ispred zidina Kremlja Merkelovoj objašnjava tok parade. Dvoje premijera su svojim ćaskanjem političku poruku defilea sa Crvenog trga, praktično, preusmerili na svoju vodenicu. A u toj priči i princ Čarls i Džozef Bajden bili bi samo nepotreban višak.