Niža cena više ječma

I pored toga što poslednji podaci inspekcija pokazuju da se količina neispravnih uzoraka kafe na našem tržištu meri promilima, podatak da je proteklih godina naloženo zatvaranje čak tridesetak pržionica kafe širom zemlje, govori drugačije. Ispitivanjem kvaliteta ovog proizvoda kojim mnogi započinju dan inspekcije bi zato trebalo da se pozabave ozbiljnije.

Jer, dodavanje samlevenih žitarica u kafu, neodgovarajuće pakovanje, zatvaranje kesica heftalicom, mlevenje, prženje i pakovanje u istim prostorijama, još su svakodnevica u pojedinim lokalnim pržionicama kafe širom Srbije.

I dok je do pre nekoliko godina svaki sumnjičav potrošač mogao sam da samelje kafu u mlinovima koji su se nalazili u svim većim supermarketima, sada mu preostaje poverenje u proizvođače. Dok su veliki sistemi pod lupom kako sopstvenih, tako i inspekcijskih kontrola, glavni problem, su kažu u inspekcijama, manji, nepoznati proizvođači.

Razvijen biznis proizvodnje i prodaje kafe odlična su prilika za zaradu, ali, sudeći prema podacima nadležnih inspekcija, i prilika za mešetarenje i zaradu na obmani potrošača.

Nekoliko desetina različitih vrsta kafe nalazi se na rafovima supermarketa. U „Maksiju” potrošačima nude 45 vrsta tradicionalnih kafa, 52 različitih instant i 30 artikala kapućina. Kako izabrati?

Potrošači se uglavnom vode cenom verujući da je ona garant kvaliteta. Tako se na listi najprodavanijih i nalaze kafe uglavnom poznatih i velikih proizvođača, čije pakovanje od 100 grama košta i više od 75 dinara. Na policama su i jeftinije vrste uglavnom privatnih robnih marki koje često koštaju i manje od 50 dinara. U čemu je razlika? U Odeljenju za bezbednost hrane Generalnog inspektorata kažu da jeftinije vrste sadrže surogate.

– Kvalitetne i „čiste” kafe su skuplje, ali ako proizvođač ubaci surogate onda je jeftinija. Tako se u nekima nalaze surogati, odnosno plodovi drugih biljaka, poput ječma, raži ili pšenice. Pravilnikom o kvalitetu kafe je dozvoljeno da se u kesicama sa mlevenom kafom nađu i ovi surogati, ali to mora da bude navedeno na deklaraciji i to u kom procentu se nalaze – kaže Gordana Mijatov, iz Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog porekla.

Naša sagovornica dodaje da su veliki proizvođači uređeniji i pošto imaju veći obim proizvodnje, strože se kontrolišu.

– Male pržionice dovodimo u red, pa je sada situacija bolja nego pre nekoliko godina. Naše kontrole su pokazale da su glavni nedostaci kod njih surogati u velikim količinama, to što nemaju stručna lica koja moraju da rukovode proizvodnjom kafe. Veliki problem je bilo i neodgovarajuće deklarisanje, pošto na pakovanjima nisu navodili sve sastojke – kaže Mijatov.

Zorica Đorđević, tehnolog u „Don kafi” objašnjava da kvalitet kafe na našem tržištu zavisi, pre svega, od toga koliko je on prioritet nekoj kompaniji tokom procesa proizvodnje, a ne uvek i od veličine firme. Samo upotreba savremenih tehnologija u svakoj fazi proizvodnje, uz nadzor stručnog tima, može garantovati kvalitet, ističe ona.

– Neadekvatnom tehnologijom mlevenja svežina kafe može da se smanji. Osim toga, ručno pakovanje, gde je mlevena kafa sve vreme u kontaktu sa vazduhom (dodatno gubi svežinu), tako da pakovanje u kesicu i zatvaranje na bilo koji način posle ovih faza ne može obezbediti nivo kvaliteta koji proizvod od kafe zaslužuje – kaže Đorđevićeva.

Prilikom kupovine, potrošači bi valjalo da obrate pažnju na dve osnovne informacije na deklaraciji na pakovanju.

– Da li je kafa u navedenom roku trajanja i da li je pakovana u zaštićenoj atmosferi. Samo tako pakovana kafa može da ima očuvanu svežinu – kaže Đorđevićeva.

Rok trajanja proizvoda od kafe zavisi od vrste mešavine, načina mlevenja i pakovanja. Tradicionalne mešavine karakteristične za naše tržište imaju rok trajanja od sedam do 12 meseci u zavisnosti od toga da li se prilikom pakovanja koristi inertni gas ili vakuum, kaže ona.

Stručnjaci kažu i da su na našem tržištu uglavnom zastupljene mešavine kafe.

– Proizvodi od kafe su uglavnom mešavine dve vrste: arabike i robuste. Svaka od te dve vrste ima svoje specifičnosti i u zavisnosti od ukusa koji se želi dobiti u proizvodu, bira se njihov odnos. Robuste mešavini daju punoću (ili telo), dok su arabike odgovorne za arome. Ukoliko je, na primer, zahtev da mešavina bude blaga i aromatična, imaće veći procenat arabike – objasnila je Zorica Đorđević.

----------------------------------------------

Kontrola u 96 opština

Kontrolisanje kvaliteta kafe u nadležnosti je inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Odeljenje za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla pregledalo je u martu i aprilu u 96 opština širom Srbije 600 proizvoda od kafe i kod tri proizvoda je utvrđen istekli rok upotrebe.

– Od početka godine fitosanitarna inspekcija je izvršila 460 kontrola prilikom uvoza kafe na granici u količini od 8.600 tona. Analize su pokazale da su svi uzorci bili zdravstveno ispravni i kvalitetni. Prilikom uvoza kontrolišemo dokumentaciju, kvalitet, mikrobiološku i zdravstvenu ispravnost proizvoda i ispravnost deklaracije. Uzimamo i uzorke i šaljemo ih u akreditovanu laboratoriju na ispitivanje. Ukoliko rezultati laboratorijske analize pokažu da uzorci ne odgovaraju zakonom propisanoj normi granični fitosanitarni inspektor zabranjuje uvoz i naređuje vraćanje pošiljke. Ukoliko rezultati ispitivanja uzetih uzoraka pokažu da su uzorci ispravni dozvoljava se uvoz i carinjenje – objasnili su u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Stefan Despotović