Drobnjak Nezamenljivi

Skoro da smo se svi navikli na ideju da civilizacija počinje dolaskom takozvanih demokratskih snaga na vlast, kad nas ministar Mrkonjić podseti na istinu stariju i od demokratije, da riba od glave smrdi, hrabro izrekavši da za probleme na izgradnji Koridora 10 nisu krive kafe – kuharice i vratari, nego gospoda Drobnjak, direktor i Lilić predsednik UO javnog preduzeća Putevi Srbije. Samo što nam je ulio nadu da zdrav razum još uvek postoji, najavivši njihovu smjenu akcija prestade.

Šta sebi dozvoljavaju naši službenici, oni koje je menistar Mrkonjić naveo kao krivce za probleme na Koridoru 10, može se videti iz sledećeg primera.

Nedavno je JP Putevi Srbije pozvalo četiri afirmisane projektantske kuće da daju ponudu za izradu glavnog projekta autoputa Lajkovac – Ljig. Osnov za izbor najbolje ponude je, kako je u pozivu navedeno: „Najpovoljnija ponuda je ona ponuda koja ima najnižu cenu u trećem krugu. Ukoliko dve ponude budu imale istu cenu kao povoljnija će se smatrati ponuda u kojoj je ponuđen kraći rok za izradu projekta, a ukoliko se dogodi da ponude imaju isti rok za izradu projekta povoljnija će se smatrati ponuda sa kraćim rokom plaćanja računa-situacije.”

Pozivu su se odazvale sve četiri pozvane firme, od kojih je jedna ispala iz daljih pregovora, zbog nekompletne ponude. Ostale tri firme su prošle postupak pregovaranja u 3 kruga, a konačan rezultat je bio sledeći :

firma br. 1 cjena 198 miliona, rok izrade projekta 150 dana, rok za plaćanje 15 dana

firma br. 2 cjena 250 miliona, rok izrade projekta 150 dana, rok za plaćanje 30 dana

firma br. 3 cjena 199 miliona, rok izrade projekta 150 dana, rok za plaćanje 60 dana

Iz uslova za ustupanje radova, potpuno je jasno da je Firma br.1 dala najmanju cenu, isti rok kao i ostali i najkraći rok plaćanja, što ovu ponudu čini najpovoljnijom. Na žalost, rezultat ustupanja posla je sasvim drugačiji. Generalni direktor Zoran Drobnjak donosi Odluku da posao ustupa Firmi br. 3. Kad se ima sve u vidu, postavlja se najozbiljnije pitanje: ko je Drobnjaku dao za pravo da donosi odluku suprotnu uslovima ustupanja, pa čak i ako je nasuprot izjavama nekolicine ministara, istinita njegova izjava da finansijskih sredstava nema.

Verujem da je ministar Mrkonjić imao i ovaj slučaj u vidu, kada se kritički osvrnuo na odgovornost direktora Drobnjaka. Istini za volju, samo projektovanje nosi jedva oko 3 odsto od ukupne vrednosti autoputa, ali to ne umanjuje Drobnjakovu odgovornost. Ukoliko se Firma br. 1 osmeli da se na Drobnjakovu odluku žali, izlažući se „opravdanom” besu istoga, što može rezultirati time da Firma br. 1 više ne bude pozivana da podnese ponudu dok Drobnjak bude vladao Putevima Srbije, postupak odlučivanja Komisije za zaštitu prava ponuđača će odložiti realizaciju čitavog ovog posla. To znači da će još jedan projekat kasniti, samim tim će kasniti eksproprijacija zemljišta, a kreditori (ako ih uopšte bude) neće dozvoliti povlačenje odobrenih sredstava za izgradnju puta. Šteta od ovog bizarnog gesta direktora Drobnjaka, multipliciraće se do njemu nerazumljivih razmera.

Nisam siguran da je ministar Mrkonjić prozreo svu dubinu problema koji nastaje iz arogantnog ponašanja jednog državnog službenika (direktor JP), ali se iskreno nadam da će istrajati u svojoj nameri da „ribi koja smrdi” prvo odseče glavu. Pitanje je takođe, da li je specijalni tužilac za organizovani kriminal mislio i na JP Putevi Srbije kada je apostrofirao javna preduzeća, s obzirom da su Putevi Srbije jedan od najvećih korisnika državnog budžeta.