Na kurs hemije, pa po flaširanu vodu

Sum­nja u is­prav­nost dra­go­ce­ne teč­no­sti iz vo­do­vo­da, pra­će­nje evrop­skih tren­do­va i po­mo­dar­stvo naj­če­šći su raz­lo­zi zbog ko­jih je fla­ši­ra­na vo­da sve če­šće u kor­pa­ma pre­sto­nič­kih po­tro­ša­ča.

Tr­gov­ci nu­de vi­še od sto­ti­nu raz­li­či­tih vr­sta vo­de, od sla­bo­mi­ne­ral­nih, ne­ga­zi­ra­nih i ga­zi­ra­nih, pa do vo­de sa do­da­tim aro­ma­ma.

I dok je do­ne­dav­no pro­da­ja ra­sla, pro­te­kle go­di­ne su zbog opa­da­nja ku­pov­ne mo­ći gra­đa­na, tr­gov­ci uoči­li bla­gi pad tra­žnje. U to­ku pred­sto­je­ćih let­njih me­se­ci, ipak, oče­ku­ju ve­će in­te­re­so­va­nje ku­pa­ca, a ka­ko ka­žu u „Idei”, naj­ve­ći po­tro­šač fla­ši­ra­ne vo­de je Be­o­grad.

Glav­no pi­ta­nje svih je ko­ju vo­du oda­bra­ti u po­pla­vi fla­ša na ra­fo­vi­ma i ka­ko pro­ce­ni­ti ko­ja je naj­bo­lja. U če­mu se fla­ši­ra­ne vo­de raz­li­ku­ju jed­na od dru­ge?

Nu­tri­ci­o­ni­sti ob­ja­šnja­va­ju da fla­ši­ra­ne vo­de uglav­nom sa­dr­že na­tri­jum, kal­ci­jum, ka­li­jum, mag­ne­zi­jum, jod, hlo­ri­de... A ka­ko ma­lo ko od po­tro­ša­ča ras­po­la­že op­se­žnimzna­njem iz he­mi­je, ozna­ke Ca, Mg, Na, NO, SIO, F ne go­vo­re im mno­go, a ma­lo ko i obra­ća pa­žnju na njih.Lak­še je oda­bra­ti vo­du na osno­vu sa­ve­ta struč­nja­ka.

Pr­va stav­ka na de­kla­ra­ci­ja­ma če­sto je na­tri­jum.

– Ovaj ele­ment u ma­njim ko­li­či­na­ma ima ključ­nu ulo­gu u pre­no­še­nju ner­vnih im­pul­sa, kon­trak­ci­ji mi­ši­ća i oču­va­nju rav­no­te­že te­le­snih teč­no­sti. Sto­ga se vo­da sa na­tri­ju­mom pre­po­ru­ču­je oni­ma ko­ji se ba­ve fi­zič­kim ra­dom i spor­ti­sti­ma. Na­tri­jum je po­tre­ban i za stva­ra­nje hlo­ro­vo­do­nič­ne ki­se­li­ne u že­lu­cu, a ne­do­sta­tak mo­že da do­ve­de do sla­bo­sti, obo­lje­nja i gr­če­va mi­ši­ća. Ali, ne tre­ba pre­te­ri­va­ti sa vo­dom ko­ja je bo­ga­ta ovim ele­men­tom, jer u vi­so­koj kon­cen­tra­ci­ji mo­že da bu­de šte­tan za oso­be ko­je pa­te od kar­di­o­lo­ških bo­le­sti i ima­ju te­go­be sa cir­ku­la­ci­jom – ob­ja­sni­la je Ana To­do­ro­vić, nu­tri­ci­o­ni­sta Do­ma zdra­vlja „Sav­ski ve­nac”, do­da­ju­ći da bi, po­što na­tri­jum uti­če na za­dr­ža­va­nje teč­no­sti u or­ga­ni­zmu, vo­de sa ve­li­kom ko­li­či­nom ovog ele­men­ta tre­ba­lo da iz­be­ga­va­ju i oso­be ko­je ima­ju pro­ble­ma sa bu­bre­zi­ma.

Dru­gi re­do­van sa­sto­jak fla­ši­ra­ne vo­de je he­mij­ski ele­ment ka­li­jum. Struč­nja­ci ka­žu da je on „od­go­vo­ran” za stva­ra­nje i skla­di­šte­nje gli­ko­ge­na, glav­nog iz­vo­ra hra­ne mi­ši­ća.

– Ka­li­jum za­pra­vo po­ma­že u pro­ce­su pre­tva­ra­nja glu­ko­ze, še­će­ra ko­ji se na­la­zi u kr­vi, u gli­ko­gen, za­tim u sni­ža­va­nju krv­nog pri­ti­ska, a od­go­vo­ran je i za kon­tro­lu vo­de u or­ga­ni­zmu. Zbog to­ga su simp­to­mi ne­do­stat­ka ka­li­ju­ma u or­ga­ni­zmu ose­ćaj že­đi i ne­mo­guć­nost mo­kre­nja.

Vo­da sa ka­li­ju­mom je bla­go­tvor­na za oso­be sa po­vi­še­nim krv­nim pri­ti­skom i pod­sti­če br­žu raz­me­nu ma­te­ri­ja iz or­ga­ni­zma. Ali, ni sa vo­da­ma ko­je ima­ju vi­sok sa­dr­žaj ka­li­ju­ma ne va­lja pre­te­ri­va­ti. Zbog pre­ve­li­kog uno­sa ovog ele­men­ta mo­že da do­đe do umo­ra, sla­bo­sti, sla­blje­nja slu­ha i ose­ća­ja me­tal­nog uku­sa u usti­ma – po­ja­sni­la je To­do­ro­vi­će­va.

Mag­ne­zi­jum je če­sto na­ve­den na de­kla­ra­ci­ja­ma bo­ca i ba­lo­na sa mi­ne­ral­nom vo­dom. Nu­tri­ci­o­ni­sti ka­žu da ovaj ele­ment de­lu­je di­rekt­no na ne­u­ro­mi­šić­nu plo­ču i da je neo­p­ho­dan za nor­mal­no de­lo­va­nje vi­ta­mi­na Ce i vi­ta­mi­na Be1.

– Vo­da sa mag­ne­zi­ju­mom je ko­ri­sna jer je on do­bar za mi­ši­će, kao i za re­gu­la­ci­ju še­će­ra u kr­vi. Po­ma­že u sa­go­re­va­nju ma­sno­će i u pro­iz­vod­nji ener­gi­je. Kon­zu­mi­ra­nje vo­de sa mag­ne­zi­ju­mom pod­sti­če crev­no pra­žnje­nje i ubla­ža­va di­ge­stiv­ne smet­nje. Po­ma­že u su­zbi­ja­nju de­pre­siv­nih sta­nja, a bla­go­tvo­ran je i za one sa po­vi­še­nim krv­nim pri­ti­skom. Do­pri­no­si zdra­vlju kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma i pre­ven­ci­ji sr­ča­nih na­pa­da – ob­ja­šnja­va­ju nu­tri­ci­o­ni­sti.

Sle­de­ći je kal­ci­jum. Fla­ši­ra­ne vo­de bo­ga­te ovim ele­men­tom do­bre su za ko­sti, ali znat­no ma­nje od mle­ka, pod­se­ća­ju na­ši sa­go­vor­ni­ci.

– Vo­de, od­no­sno kal­ci­jum u nji­ma, odr­ža­va­ju ko­sti sna­žni­ma, a zu­be zdra­vi­ma. Ovaj he­mij­ski ele­ment je ko­ri­stan za ko­a­gu­la­ci­ju kr­vi, kao i za re­gu­li­sa­nje sr­ča­ne ak­tiv­no­sti. Po­ma­že i u sma­nji­va­nju ri­zi­ka od kan­ce­ra de­be­log cre­va i ubla­ža­va ne­sa­ni­cu. Tre­ba ga uno­si­ti, jer ne­do­sta­tak kal­ci­ju­ma po­ve­ća­va ri­zik od vi­so­kog krv­nog pri­ti­ska i sr­ča­nog na­pa­da – ob­ja­sni­la je Ana To­do­ro­vić, do­da­ju­ći da su i vo­de sa se­le­nom ko­ri­sne jer su do­bre za imu­ni­tet, a ovaj sa­sto­jak je i va­žan an­ti­ok­si­dant.

Je­dan od naj­bit­ni­jih ele­me­na­ta ko­je uno­si­mo fla­ši­ra­nom vo­dom je­ste jod, ob­ja­šnja­va Sla­vi­ca Da­u­to­vić, pe­di­ja­tar. Neo­p­ho­dan je za stva­ra­nje hor­mo­na šti­ta­ste žle­zde ko­ji po­kre­ću ce­lo­ku­pan me­ta­bo­li­zam or­ga­ni­zma, kao i za rast i raz­voj svih or­ga­na, po­naj­vi­še ner­vnog si­ste­ma.

– Uko­li­ko ima­mo do­volj­no jo­da u or­ga­ni­zmu ma­nje su šan­se da do­đe do de­men­ci­je. Osim to­ga, do­ka­za­no je i da je ne­do­sta­tak jo­da naj­če­šći po­je­di­nač­ni uzrok ne­do­volj­ne um­ne raz­vi­je­no­sti i da ne­do­volj­na ko­li­či­na jo­da čak sma­nju­je ko­e­fi­ci­jent in­te­li­gen­ci­je. Oni ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa štit­nom žle­zdom, va­lja­lo bi da se kon­sul­tu­ju sa le­ka­rom pre ne­go što poč­nu da pi­ju vo­du sa vi­so­kim sa­dr­ža­jem jo­da, jer osim što po­bolj­ša­va rad ove žle­zde, jod mo­že i da je uspo­ri – ob­ja­šnja­va Da­u­to­vi­će­va, do­da­ju­ći da vo­de sa vi­so­kim sa­dr­ža­jem jo­da „ni­su za špri­cer jer ofi­ra­ju lo­še vi­no”.

I po­sle de­talj­nog pre­gle­da he­mij­skih ele­me­na­ta ko­ji se mo­gu na­ći u mi­ne­ral­nim vo­da­ma, sa­vet svi­ma ko­ji bo­lu­ju od hro­nič­nih bo­le­sti je da se, pre ne­go što od­lu­če ko­ju će ku­po­va­ti sva­ko­ga da­na, kon­sul­tu­ju sa le­ka­rom ili nu­tri­ci­o­ni­stom. Zdra­vi su­gra­đa­ni ko­ji sva­ko­dnev­no pi­ju fla­ši­ra­nu vo­du ta­ko­đe bi va­lja­lo da po­štu­ju od­re­đe­ne pre­po­ru­ke – po­vre­me­no bi va­lja­lo da me­nja­ju vr­stu vo­de.

– Ne bi tre­ba­lo da fa­vo­ri­zu­ju ni­jed­nu. Zbog sa­sta­va bi bi­lo do­bro da jed­no vre­me pi­ju jed­nu, on­da dru­gu, pa tre­ću i ta­ko u krug – sa­ve­tu­ju na­ši sa­go­vor­ni­ci.

Ste­fan De­spo­to­vić

---------------------------------------------------------------------------

Ga­zi­ra­ne vo­de ni­su za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu

Ga­zi­ra­ne vo­de ne tre­ba pi­ti sva­kog da­na, ka­že Mil­ka Ra­i­če­vić, nu­tri­ci­o­ni­sta Do­ma zdra­vlja „Pa­li­lu­la”, jer su slič­ne dru­gim ga­zi­ra­nim pi­ći­ma.

– Sa­dr­že ugljen-di­ok­sid i ni­su do­bre za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu. Ne pre­po­ru­ču­ju se de­ci i trud­ni­ca­ma, ali po­vre­me­no mo­gu da po­mog­nu oni­ma ko­ji ima­ju ne­do­volj­no ki­se­li­ne u že­lu­cu ili uno­se te­šku hra­nu – ka­že Ra­i­če­vi­će­va.

Da li zbog ta­kvih pre­po­ru­ka, ali i tr­gov­ci su pri­me­ti­li slič­ne tren­do­ve. U „Del­ta mak­si­ju” su za­klju­či­li da se ne­ga­zi­ra­ne vo­de sa­da pro­da­ju vi­še od ga­zi­ra­nih.

– Ra­ste i po­tra­žnja za pri­rod­no ga­zi­ra­nim vo­da­ma, a od po­čet­ka ove go­di­ne pri­me­ću­je­mo i da se po­tro­ša­či sve če­šće od­lu­ču­ju za ku­po­vi­nu pa­ke­ta od po šest fla­ša – ob­ja­sni­li su u „Del­ta mak­si­ju”.