Dužnička kriza opet preti

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka
Bri­sel, 15. ma­ja – Krat­ko­traj­nu eufo­ri­ju ko­ja je pra­ti­la od­lu­ku EU da po­mog­ne sta­bil­nost Grč­ke i či­ta­ve evro­zo­ne sa 750 mi­li­jar­di evra po­no­vo je za­me­ni­la strep­nja, a evro je na­sta­vio pad vred­no­sti u od­no­su na ame­rič­ki do­lar do­sti­žu­ći re­kord­no ni­skih 1,24 do­la­ra za evro. Evro je do­sti­gao naj­ni­žu vred­nost u po­sled­njih 18 me­se­ci, što se ob­ja­šnja­va stra­ho­va­nji­ma da me­re šted­nje ko­je su ob­ja­vi­le ze­mlje u du­žnič­koj kri­zi mo­gu za­u­sta­vi­ti eko­nom­ski rast. Ta­ko­đe, in­ve­sti­to­ri su skep­tič­ni da ze­mlje u kri­zi uop­šte mo­gu efi­ka­sno spro­ve­sti pred­vi­đe­ne me­re upr­kos jav­nim pro­te­sti­ma ne­za­do­volj­nih gra­đa­na.

Do­dat­nu zeb­nju uneo je pr­vi čo­vek Doj­če ban­ke Jo­zef Aker­man ko­ji je iz­neo sum­nje u po­gle­du spo­sob­no­sti Ati­ne da ot­pla­ti hit­ne zaj­mo­ve ko­ji su joj odo­bre­ni. „Ka­ko vre­me pro­la­zi, sve vi­še sum­njam da će Grč­ka bi­ti u sta­nju da to po­stig­ne”, ka­zao je Aker­man. On je ipak oce­nio da evro­zo­na mo­ra da po­gu­ra Grč­ku na­pred, jer bi se, u pro­tiv­nom, go­to­vo si­gur­no kri­za pre­li­la u dru­ge ze­mlje evrop­ske mo­ne­tar­ne uni­je.

Iz ka­bi­ne­ta ne­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel sti­gla je po­ru­ka ko­ja na­vo­di na za­klju­čak da su Aker­ma­no­ve tvrd­nje ipak pre­vi­še pe­si­mi­stič­ne. „Sa­ve­zna vla­da ne vi­di u ovom tre­nut­ku ni­je­dan raz­log da se spe­ku­li­še sa ta­kvim sce­na­ri­om”, sa­op­štio je ka­bi­net Mer­ke­lo­ve. U ne­mač­kom iz­da­nju „Faj­nen­šel taj­msa” na­ve­de­no je da su Aker­ma­no­ve tvrd­nje ne sa­mo opa­sne, već i pre­te­ra­ne. Te­ško je, me­đu­tim, u pot­pu­no­sti ne­gi­ra­ti nje­go­ve tvrd­nje da će Ati­na bi­ti u ve­li­kom pro­ble­mu da vra­ti du­go­ve ko­ji su na­ra­sli na vi­še od 300 mi­li­jar­di evra.

(/slika2)Eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri ko­ji se ba­ve tr­ži­štem upo­zo­ri­li su da me­re šted­nje ko­je su pro­gla­si­le Grč­ka, Por­tu­ga­li­ja i Špa­ni­ja mo­gu ne­ga­tiv­no da uti­ču na glo­bal­ni pri­vred­ni rast. In­ve­sti­to­ri su, ta­ko­đe, za­bri­nu­ti i sum­nja­ju u efi­ka­snost fi­nan­sij­skog pa­ke­ta EU i MMF-a vred­nog 750 mi­li­jar­di evra, stra­hu­ju­ći da će se upr­kos ogrom­noj su­mi nov­ca grč­ka kri­za pre­li­ti u Por­tu­ga­li­ju, Špa­ni­ju i Ir­sku ko­je sma­tra­ju naj­u­gro­že­ni­jim tr­ži­šti­ma.

Ber­zan­ski in­dek­si ši­rom Evro­pe po­spe­šu­ju ove sum­nje, jer je ta­ko­zva­ni špan­ski in­deks opao za 6,6 od­sto, fran­cu­ski za 4,6 od­sto, dok su bri­tan­ski i ne­mač­ki in­dek­si za­be­le­ži­li pad od 3,1 od­sto. Ak­ci­je evrop­skih ba­na­ka ju­če su pre­tr­pe­le te­žak uda­rac i go­to­vo sve su pri­ja­vi­le znat­ne gu­bit­ke. Ana­li­ti­ča­ri tvr­de da je fi­nan­sij­ski pa­ket ko­ji je odo­bren pro­šlog po­ne­delj­ka po­mo­gao da se tr­ži­šte smi­ri, ali da je opet pre­vla­dao strah od ši­re­nja du­žnič­ke kri­ze u evro­zo­ni.

No­vi pri­ti­sak na evro i mo­ne­tar­nu uni­ju mo­gao bi da ima za po­sle­di­cu da ne­ke dr­ža­ve ko­je se opi­ru pred­lo­gu Evrop­ske ko­mi­si­je o ko­or­di­ni­ra­nju na­ci­o­nal­nih bu­dže­ta ipak pri­hva­te plan ko­ji su u sre­du iz­ne­li pred­sed­nik EK Žo­ze Ma­nu­el Ba­ro­zo i Oli Ren, ko­me­sar za eko­nom­ske i mo­ne­tar­ne po­slo­ve. Ne­ko­li­ko dr­ža­va EU ni­su za­do­volj­ne pred­lo­gom da EK pre­u­zme kon­tro­lu nad nji­ho­vim na­ci­o­nal­nim bu­dže­tom i ta­ko oja­ča­ju fi­skal­nu di­sci­pli­nu, sma­tra­ju­ći to po­vre­dom su­ve­re­ni­te­ta, ali strah od fi­nan­sij­skog ko­lap­sa mo­gao bi usko­ro da pre­vla­da nji­hov po­nos.

Pred­log EK pred­vi­đa sank­ci­je za dr­ža­ve ko­je se ne bu­du pri­dr­ža­va­le bu­džet­skih pra­vi­la u EU. Ko­mi­si­ja je ta­ko­đe pred­lo­ži­la da se pred­vi­đe­ni rok od tri go­di­ne za kre­dit­nu po­moć od 750 mi­li­jar­di evra pro­du­ži na neo­gra­ni­če­no vre­me. Ogrom­ni du­go­vi, vi­sok bu­džet­ski de­fi­cit, ni­zak eko­nom­ski rast i rast ne­za­po­sle­no­sti glav­ni su uzro­ci du­žnič­ke kri­ze u evro­zo­ni. Pra­vi­la EU na­la­žu da bu­džet­ski de­fi­cit ne sme da pre­la­zi tri od­sto BDP-a, dok dr­žav­ni dug ne sme da pre­ma­ši 60 od­sto BDP-a, ali prak­sa je po­ka­za­la da se sve­ga ne­ko­li­ko dr­ža­va EU pri­dr­ža­va­lo ovih pra­vi­la, dok je ve­ći­na pro­bi­la ove li­mi­te.

V. Jo­ka­no­vić