Velike ideje u malim pričama

Kan- Upr­vih pet tak­mi­čar­skih da­na 63. Kan­skog fe­sti­va­la, na kri­ti­čar­skim li­sta­ma ube­dlji­vo tre­nut­no vo­di „Još jed­na go­di­na” Maj­ka Li­ja, mi­sa­o­ni film ma­le pri­če i jed­no­stav­ne struk­tu­re, a de­li­kat­ne re­ži­je. Sa­mo na pr­vi po­gled ovo je „film ni­o­če­mu”, o sre­do­več­nom brač­nom pa­ru i nji­ho­vim pri­ja­te­lji­ma, jer slav­ni bri­tan­ski re­di­telj ba­ra­ta jed­no­stav­nom i ma­le­nom for­mom da bi, za­pra­vo, iz­neo ve­li­ku ide­ju i po­nu­dio gle­da­o­ci­ma va­žnu su­šti­nu sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, hva­ta­ju­ći ih u mre­žu ta­na­nih i kon­tro­verz­nih emo­ci­ja ko­je se kre­ću od na­de do oča­ja, od ro­đe­nja do smr­ti. Li­je­vo maj­stor­stvo da od or­di­nar­nih ži­vot­nih pri­ča na­pra­vi eks­tra­or­di­nar­ni film i ovog pu­ta je do­šlo do pot­pu­nog iz­ra­ža­ja.

Film­sko maj­stor­stvo ni­je stra­no ni kult­nom ja­pan­skom re­di­te­lju Ta­ke­ši­ju Ki­ta­nu (ovo mu je tek dru­go tak­mi­če­nje u Ka­nu), ko­ji se sa fil­mom „Uvre­da” , po­sle du­go go­di­na, vra­ća te­ma­ma iz svo­jih ra­nih fil­mo­va – ja­ku­za­ma, bor­ba­ma kri­mi­nal­nih kla­no­va, igra­ma mo­ći i nad­mo­ći. U fil­mu Ki­ta­no igra ja­ku­zuve­te­ra­na, ko­ji se na­la­zi usred su­ro­ve bor­be za osva­ja­nje po­zi­ci­je gla­ve fa­mi­li­je u ja­pan­skom pod­ze­mlju. Ki­ta­no­va di­na­mič­na i ko­re­o­graf­sko–stil­ski ma­e­stral­na „Uvre­da”, je film ko­ji će la­ko na­ći obo­ža­va­o­ce i po­što­va­o­ce ši­rom sve­ta.

 U kon­ku­ren­ci­ju sa fil­mo­vi­ma Maj­ka Li­ja i Ta­ke­ši Ki­ta­na, fran­cu­ski ve­te­ran Ber­tran Ta­ver­ni­je ušao je sa pre­ten­ci­o­znom, ko­sti­mi­ra­nom dra­mom, o že­ni ko­ju pri­si­lja­va­ju na uda­ju dok ona vo­li dru­gog čo­ve­ka. Ta­ver­ni­je­ov film je iz­vr­sno sni­mljen i mo­že se do­pa­sti oni­ma ko­ji vo­le ro­man­tič­ne fil­mo­ve epo­he.

Ki­ne­ski tak­mi­čar Vang Šja­o­šu­ji je sa svo­jim fil­mom „Čon­king blus” (da­le­ko je to od „Čon­king eks­pre­sa” Von­ga Kar Va­i­ja), ušao u tr­ku za „Zlat­nu pal­mu” tik pred sam po­če­tak fe­sti­va­la. Šja­o­šu­ji­ev film je ti­pi­čan pro­iz­vod film­skog biv­stvo­va­nja ta­ko­zva­ne še­ste ge­ne­ra­ci­je ki­ne­skih re­di­te­lja ko­ji ne stva­ra­ju na­ci­o­nal­ne spek­ta­kle, već pri­lič­no pe­si­mi­stič­ke fil­mo­ve o ži­vo­tu mla­dih lju­di u pro­vin­cij­skim rad­nič­kim me­ga­lo­pi­li­si­ma, iza sve­ta­la ki­ne­skog pri­vred­nog ču­da.

Na sa­mom po­čet­ku fe­sti­va­la vi­đen je još je­dan fran­cu­ski tak­mi­čar­ski film –„Tur­ne­ja”, slav­nog fran­cu­skog glum­ca i re­di­te­lja Ma­tju Al­ma­ri­ka (tre­nut­no naj­po­zna­ti­ji fran­cu­ski ali i ho­li­vud­ski „ne­ga­ti­vac”). Šar­man­tan i ne­pre­ten­ci­o­zan film, pra­ti gru­pu ka­ba­ret­skih iz­vo­đa­či­ca ko­je u prat­nji svog im­pre­sa­ri­ja (Amal­rik), pu­tu­ju luč­kim gra­do­vi­ma. Amal­rik na film­sku sce­nu do­vo­di za­pra­vo umet­ni­ce ta­ko­zva­ne no­ve bur­le­ske, hi­brid­nog umet­nič­kog po­kre­ta, ko­ji je po­ni­kao na ka­li­for­nij­skoj le­zbij­skoj sce­ni to­kom sre­di­ne 90-ih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka. Slu­ži se isto­vre­me­no i ci­ta­ti­ma Ko­let i film za­vr­ša­va mo­no­lo­gom iz dnev­ni­ka ove fran­cu­ske spi­sa­te­lji­ce, u ko­jem se mno­go to­ga ka­zu­je o sud­bi­ni pu­tu­ju­ćih glu­ma­ca ko­ji ži­ve bez se­ća­nja, ža­lje­nja i gri­že sa­ve­sti.

Pr­vi od dva ju­žno­ko­rej­ska fil­ma ko­ji se ove go­di­ne tak­mi­če za „Zlat­nu pal­mu” – „Slu­žav­ka” Im Sang Soa, za­pra­vo je ri­mejk isto­i­me­nog ko­rej­skog kla­si­ka iz 1960. go­di­ne sa re­di­telj­skim pot­pi­som Kim Ki Jun­ga, i ne­u­spe­šni­ji film su­spen­sa od ori­gi­na­la.

U fil­mo­ve ve­li­kih ide­ja sme­šte­nih u ma­le, in­ti­mi­stič­ke pri­če, spa­da i „Čo­vek ko­ji vri­šti” Mo­ha­ma­taSa­le­ha Ha­ru­na, pr­vog re­di­te­lja iz Ča­da ko­ji se ika­da po­ja­vio na Kan­skom fe­sti­va­lu i pr­vog Afri­kan­ca ko­ji se po­sle 13 go­di­na tak­mi­či za „Zlat­nu pal­mu”. Iza pri­če o tro­čla­noj pro­di­ci, kri­je se sna­žna ide­ja o su­rev­nji­vo­sti ge­ne­ra­ci­ja, o mit­skom su­ko­bu iz­me­đu oca i si­na, iz­da­ji i po­ro­di­ce i ide­a­la. Sre­do­več­ni biv­ši svet­ski šam­pi­on u pli­va­nju, u pra­sko­zor­je gra­đan­skog ra­ta u Ča­du pri­nu­đen je, zbog sta­ro­sti,  da ustu­pi po­sao na ho­tel­skom ba­ze­nu svom mla­dom si­nu, ali ka­ko je ne­spre­man da si­đe sa ži­vot­nog i šam­pi­on­skog tro­na ša­lje si­na u rat, zbog če­ga će ga raz­di­ra­ti unu­tra­šnji kri­ci gri­že sa­ve­sti. Iz­vr­stan ma­li film vi­so­ko­re­zo­nant­nih emo­tiv­nih to­no­va.

--------------------------------------------------------------------------

So­fi Fajns: Moj brat na­por­no ra­di u Be­o­gra­du

Je­dan od čla­no­va bri­tan­ske umet­nič­ke po­ro­di­ce Fajns je i re­di­telj­ka So­fi, ko­ja se na 63. Kan­skom fe­sti­va­lu, u glav­nom pro­gra­mu van kon­ku­ren­ci­je, pred­sta­vi­la sa du­go­me­tra­žnim do­ku­men­tar­nim fil­mom „Oko va­ših gra­do­va na­ra­šće tra­va”, u ko­jem sve­do­či o al­he­mič­kom kre­a­tiv­nom pro­ce­su ne­mač­kog sli­ka­ra i skulp­to­ra An­sel­ma Ki­fe­ra.

– Moj brat Rejf na­por­no ra­di, ali je i sre­ćan u Be­o­gra­du. Na­rav­no da me je kon­sul­to­vao, i me­ne i Mar­tu (još jed­na se­stra Fajns, ta­ko­đe re­di­telj) jer smo mi svi bli­ski i ko­ri­sni jed­no dru­gom, ali je to uči­nio još u fa­zi pi­sa­nja sce­na­ri­ja. Sa­da se su­o­ča­va sa ni­zom iza­zo­va u kom­plek­snom pro­ce­su stva­ra­nja „Ko­ra­li­o­na”, iz­ja­vi­la je za „Po­li­ti­ku” So­fi Fajns.

------------------------------------------------------------

De­lon na Kro­a­ze­ti, sti­žu Go­dar i Inja­ri­tu

Da­na­šnji tak­mi­čar­ski dan bi­će po­sve­ćen no­vim fil­mo­vi­ma mek­sič­kog re­di­te­lja Ale­han­dra Gon­za­le­sa Inja­ri­tua i nje­go­vog slav­nog iran­skog ko­le­ge Aba­sa Ki­a­ro­sta­mi­ja. U pro­gra­mu „Iz­ve­stan po­gled”, svo­ju fi­lo­zo­fi­ju o fil­mu i so­ci­ja­li­zmu pred­sta­vi­će le­gen­dar­ni Žan Lik Go­dar. Na Kro­a­ze­ti, po­sle du­žeg vre­me­na, po­no­vo je za­si­ja­lo li­ce iko­ne fran­cu­skog fil­ma –Ale­na De­lo­na, ko­ji je u Ka­nu iz­ja­vio i da „osta­re­li la­vo­vi opa­sno ri­ču”...