Odlazak slavne proročice

"Zauvek je otišla žena koja je znala budućnost bolje nego mnogi drugi prošlost", piše u jučerašnjoj čitulji objavljenoj u "Politici", povodom smrti Dubravke Melke. Otišla je na onaj, verovatno bolji, svet, proročica Vava – dobroćudna žena koja je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka široko otvorila vrata magijskim i ezoteričnim čitačima naših sudbina.

Da je ovo Amerika, smrt najslavnije jugoslovenske proročice objavio bi njen agent za štampu, ali, pošto je ovo Srbija, za Vavinu smrt saznali smo listajući poslednje strane "Politike". Tri umrlice njenih najdražih.

Iako je fenomen proročica u bivšoj Jugoslaviji započeo vidovitom Vangom, mističnom staricom iz Bugarske, koja je davala političke, zdravstvene, bračne i vremenske prognoze i koju su, uzgred, veoma cenili sam bugarski partijski i državni vrh, pa je potom na ezoterijskom tronu Vangu nasledio ruski mag Alen Čumak, repetitor kosmičke energije, kojim su se bavili Ruska akademija nauka i KGB, tek je Vavinim magičnim nastupima pružena prilika za uglavnom opskurne najavljivače budućeg – poput "javlja mi se" Trgovčevića, Kleopatre ili vidovite Zorke.

Vava, žena koja je sebe smatrala Bosankom – Jugoslovenkom, bila je prva proročica koja je shvatila i iskoristila snagu medija, dok su političari shvatili njenu snagu i potencijal, koristeći njena iskrena levičarska i projugoslovenska ubeđenja, kako bi Svevišnjeg, zvezde i planete okrenuli na Slobinu i Mirinu stranu. Bio je to početak anesteziranja naroda i raspirivanja masovnog optimizma u najgorim trenucima, kada je nacija više verovala smirenoj i blagoj ženi rođenoj u Bosanskom Novom nego mudracima iz establišmenta.

Od 35 godina radnog staža, Dubravka Melka je 30 provela kao građevinski tehničar u preduzeću "7. juli". Nikada nije napustila ideale komunizma. Bila je aktivni društveno-politički radnik. Možda je zato proricala da će Srbija postati Kalifornija, a da će Milošević vladati samo 49 godina.

Ona se volšebno pojavila u noćnom programu Radio Beograda 1987. godine, što je tada predstavljalo presedan, radio-igru koja se pretvorila u senzaciju i početak masovne hipnoze u kojoj su cvetale ruže, u kojoj se rađala nova Srbija u kojoj se nikada neće ratovati, u kojoj front na Kosovu nikada neće biti otvoren.

Posle iskustva na radiju, Vava je prešla u tada najtiražniji nedeljnik u SFRJ – Radio i TV reviju, gde je odgovarala na pisma čitalaca. Svake nedelje, 10 odgovora je hipnotisalo građanstvo druge Jugoslavije. Ona je tada plaćana kao običan honorarac.

Na Radio "Politici" je vodila "Vavigricu", a postala je saradnik i Studija B, Radio Pančeva, zagrebačkog "Vikenda", sarajevskog časopisa "Una"...

Njen telefon je bila najtraženiji. Nikada joj, međutim, korisnici njenih proricanja nisu bili zahvalni. Na adresu "Revije", posle godinu dana neopisive slave, Vava je dobila samo jednu čestitku za Novu godinu. S tekstom: "Ko mi je ukrao gume s auta".

Obećavali su joj devize, zlato, vile, ali njeni prijatelji tvrde da nikada nije naplaćivala usluge nesrećnim ljudima. Niko je nikada nije nazvao varalicom, što se za njenu profesiju smatra najvećim komplimentom. U poslednje vreme nije se oglašavala. Bolje od svih je znala da budućnost konačno dolazi po nju.