Odgovornost prema pisanoj reči

Ova godina je godina knjige i jezika u Srbiji, čije je nedavno proglašenje obeleženo otvaranjem Međunarodnog prevodilačkog centra u Sremskim Karlovcima. To je ujedno i period u kojem Ministarstvo kulture poziva sve institucije i pojedince da povećaju odgovornost prema izgovorenoj i napisanoj reči, a ministarstva za kulturu, nauku i prosvetu otkloniće nedostatke u delovanju naših lektorata, koji su značajni za održavanje kulturnih i obrazovnih veza, pre svega u evropskim, a zatim i u azijskim i prekomorskim zemljama, kaže za naš list Zoran Hamović, savetnik ministra kulture Republike Srbije.

Međunarodni prevodilački centar u Sremskim Karlovcima, posle svečanog otvaranja, zvanično počinje sa radom 29. maja, gostovanjem učesnika 35. Međunarodnih beogradskih prevodilačkih susreta, ističe Neda Nikolić Bobić, sekretar Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Srpskog PEN centra.

– Učesnici ovog skupa, dvadeset pet iz inostranstva i desetak iz Srbije, drugi radni dan iskoristiće da obiđu Međunarodni prevodilački centar i da u biblioteci održe okrugli sto na temu „Iskustva prevođenja poezije”. Među gostima biće: Gaga Rosić, ovogodišnji dobitnik nagrade Srpskog PEN centra, zatim raniji dobitnici Dunja Badnjević, Žela Georgijeva, Danuta Ćirlić, Gabor Čordaš, prevodilac naše književnosti na francuski Alen Kapon, prevodilac na bugarski Rada Šarlandžijeva, zatim Oleg Šiškin, pisac i scenarista najnovijeg filma Nikite Mihalkova i drugi, detaljnije objašnjava Neda Nikolić Bobić, uz napomenu da će prevodioce dočekati direktor Centra Zoran Stojanović, koji se čitavu deceniju borio da se u Sremskim Karlovcima osnuje Prevodilački centar kakav postoji u mnogim evropskim gradovima u okviru mreže Halma (slični centri postoje u Arlu, Štralenu, Balantonu...).

Naša sagovornica podseća i na to da se prvi gostujući prevodioci, koji će boraviti i raditi u ovom sremskokarlovačkom Prevodilačkom centru najmanje mesec dana, očekuju ovoga leta, i to će biti prevodioci naše književnosti na nemački jezik. S obzirom na to da je Srbija iduće godine počasni gost Sajma knjiga u Lajpcigu, očekuje se da do tog događaja na nemački jezik bude prevedeno 10 knjiga naših savremenih pisaca.

Ono što je važno za ovu Godinu knjige, pored pomenutog Prevodilačkog centra, Zoran Hamović ističe i projekat „Ambasadorov izbor”, koji će pružiti priliku stranim izdavačima da se upoznaju sa našim izdavačima i piscima.

– Naime, u okviru srpskih diplomatskih predstavništava u inostranstvu biće organizovane izložbe najznačajnijih izdanja iz naše tekuće izdavačke produkcije, uz odgovarajući reklamni materijal. Ambasadori će na izložbe pozivati izdavače, prevodioce, pisce, kritičare, slaviste, urednike časopisa i novinare, predstavljajući svoj izbor autora i izdanja – objašnjava Hamović.

Godina knjige obuhvatiće i predstavljanje naše literature i na inostranim sajmovima u Sofiji, Lajpcigu i Solunu, ističe Hamović, a predviđen je i završetak plana predstavljanja naše književnosti na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku, što ne znači da pažnja neće biti posvećena i prevođenju na druge jezike, kao što su bugarski i grčki. (/slika2)

U Godini knjige i jezika planirana je i razmena ideja između srpskih i kineskih izdavača, stoga naš sagovornik ukazuje na posetu kineske delegacije Beogradu, ovoga meseca, kao na priliku da se ugovore mogućnosti razmene poseta autora, izdavača i prevodilaca u oba smera, na duži period.

– U ovom periodu biće pružena podrška zagraničnim srpskim zajednicama, kao i onima u rasejanju, upriličenim posetama autora iz Srbije, i zajedničkom organizacijom kulturnih događaja. Da bi se uspešnije sprovodila briga o srpskom jeziku ne samo van Srbije, već i u srpskim školama, medijima i izdavaštvu, nedavno je osnovan Savet za srpski jezik, pri Vukovoj zadužbini. Ovaj savet podsticaće raspravu o jeziku ne samo u knjigama i udžbenicima, već i u novinama i u elektronskim medijima – kaže Hamović.

Za završetak Godine knjige i jezika najavljeno je otvaranje Muzeja jezika i pisma u Tršiću, a u međuvremenu je predviđeno i otvaranje za čitaoce obnovljenog prostora Narodne biblioteke Srbije.

M. Vulićević