Igračke 21. veka

Tehnološke izume koji su obeležili prvu deceniju 21. veka mnogi od nas shvataju zdravo za gotovo. Ipak, pre samo 40 ili 50 godina oni bi nekom izgledali kao napredna naučna fantastika. Zanimljivost u celoj priči čini podatak da neki izumi novog milenijuma (ili bar tehnologije koje oni koriste) u suštini nisu novijeg datuma. Bili oni opipljivi ili virtuelni, svoju popularnost i punu funkcionalnost stekli su tek u deceniji koja je iza nas. Na listi koja sledi našao se samo delić „igračaka” 21. veka, bez kojih savremeni svet ne može da se zamisli.

– Procesor sa više jezgara: teško je opisivati hardverske komponente a ne zvučati suvoparno. Ipak, tehnološka revolucija koju je doneo procesor sa više jezgara pokazala se veoma uspešnom tokom protekle decenije, a svoj zenit dostići će tek u godinama koje slede. Više jezgara omogućava procesoru da obrađuje daleko više informacija u isto vreme i radi neuporedivo brže i tačnije. Za sada su u kućnoj upotrebi najčešće procesori sa dva ili četiri jezgra, a u eksperimentalnim fazama su i procesori sa više desetina pa i stotina jezgara. Možete li da zamislite šta može računar koji je nekoliko stotina puta moćniji od onog koji trenutno posedujete?

–Pametni mobilni telefon: ili smartfon, kako ga mnogi zovu. Da, to nisu robusne „cigle” sa početka devedesetih, koji služe samo za razgovor i razmenu tekstualnih poruka. Današnji mobilni telefoni predstavljaju prave multimedijalne mašine, koje gotovo ravnopravno zamenjuju računare, MP3 plejere, fotoaparate ili dži-pi-es navigatore.

–„Ajpod” i ostali digitalni audio plejeri: ploče i kasete su davno izašle iz mode, kompakt diskovi polako gube popularnost, ali potreba za slušanjem muzike dok se vozite, šetate ili rekreirate ostaje ista. Iz tog razloga kompanija „Epl” patentirala je „ajpod”, koji je za samo nekoliko meseci postao nerazdvojan saputnik današnje omladine. Ni konkurencija nije zaostajala, tako da danas imamo MP3 plejere veličine kutije šibica, u koje staju stotine sati muzike, ali i drugog digitalnog materijala.(/slika2)

–Dži-pi-es navigatori: koja adresa? Skrenem levo pa...Aha, treći semafor...Kakva sad pumpa?... Neko vas je makar jednom „počastio” ovim rečenicama dok ste mu objašnjavali gde stanujete ili radite. A onda su na scenu stupili dži-pi-es uređaji. Oni su iskoristili još jednu, uslovno rečenu staru tehnologiju koja je ranije bila namenjena svemirskim letovima i satelitskoj kontroli. A danas je dostupna praktično svakom.

–Televizija visoke rezolucije i 3D tehnologija: nema više „snega” na ekranu, pozdravite se sa lošim zvukom. Televizija visoke rezolucije i sve popularnija 3D tehnologija učinile su da vaš omiljeni film, seriju ili emisiju pratite dobijajući osećaj da ste na licu mesta.

–Bežična komunikacija: gotovo da nema osobe kojoj se ne digne kosa na glavi pri pomisli na „more” kablova koje je potrebno da bi povezali samo nekoliko uređaja. Na svu sreću u 21. veku je sve zastupljenija još jedna, ne tako nova tehnologija. Računari, telefoni, televizori, štampači, fotoaparati...većinu ovih sprava možete bežično povezati bez mnogo muke.

–Digitalni fotoaparati: da biste „uhvatili trenutak” više vam nisu potrebni nepouzdani filmovi i fotografske radnje koje svoje usluge skupo naplaćuju. Digitalni fotoaparati su tokom 21. veka postali toliko popularni da je potpuni prestanak korišćenja onih klasičnih samo pitanje dana.(/slika3)

–Igračke konzole: još jedan „stari” proizvod. Iako su bile popularne tokom osamdesetih i devedesetih, igračke konzole su tek u novom milenijumu postale moćne sprave, koje uveliko prevazilaze aspekat puke zabave. „Nintendove”, „Sonijeve” i „Majkrosoftove” konzole su u deceniji iza nas postale (simbolično, a kako vreme odmiče i bukvalno) produžena ruka svakog korisnika.

–Tablični računari: bilo je malo onih koji su, pre samo desetak godina verovali da će glomazne monitore koji greju i „zrače” i robusna, bučna računarska kućišta zameniti nešto veličine školske sveske. Ubrzo su bili demantovani. Stigao je laptop (koji u suštini takođe nije nov izum), a njega su ekspresno počeli da zamenjuju takozvani net-bukovi i tablični računari. Gde god da krenete, danas ste u mogućnosti da vam kompletna kancelarija, svi potrebni dokumenti, pa i ceo virtuelni svet stane u tašnu ili nešto dublji džep.

–Socijalne mreže: za neke raj, za druge pakao, za treće zabava, za četvrte potreba. Ovi virtuelni izumi poput „Majspejsa” ili „Fejsbuka” postali su omiljena zanimacija većine mladih (ali i ne samo mladih) širom sveta tokom 21. veka. Bilo da ih volite ili osporavate, socijalne mreže su obeležile deceniju iza nas, a kako stvari stoje primat u virtuelnom svetu će držati i u narednim godinama.

Adrijan Čolaković