Dinar muče ekonomske muke

Probijanju granice od 100 dinara za evro nije kumovala psihologija, već odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu, kaže Dejan Šoškić, kandidat za guvernera. Psihološki faktor bi mogao da igra ulogu ukoliko investitori očekuju visoku inflaciju i nizak nivo deviznih rezervi, odnosno nisku sposobnost države da izmiruje obaveze zemlje u celini, pojašnjava Šoškić.

– U našem slučaju ne postoji nijedan od navedenih razloga. Inflacija je pod kontrolom i sa tendencijom daljeg pada, nivo deviznih rezervi je visok i dovoljan za Srbiju, a zemlja u celini još nije prešla zabrinjavajuće nivoe zaduženosti. Mislim da vrednost evra na nivou od 100 dinara, ne bi trebalo doživljavati kao naročitu psihološku granicu niti bi trebalo stvarati neku drugu. U pitanju je, prosto, trenutna cena evra na deviznom tržištu. Prelazak cene evra preko ovog nivoa ne bi trebalo tumačiti drugačije nego za bilo koji pre toga – kazao je Šoškić i dodao da ne očekuje značajne promene na deviznom tržištu u narednom periodu.

U ekonomskoj teoriji, psihologija, odnosno nivo poverenja investitora, potrošača i svih drugih igrača na tržištu može imati, ponekad i značajan, uticaj na ekonomiju, dodaje naš sagovornik.

– Poverenje u postojeći nivo cena robe i usluga, kamatnih stopa, hartija od vrednosti, valuta pa i u sigurnost prihoda mogu imati uticaj na individualne odluke učesnika na tržištu: investitore, kreditore, dužnike, kupce, prodavce... Time, nivo poverenja tržišnih učesnika može uticati na ponudu i tražnju. Dovoljno je da vidimo šta se dešava sa prodajom i cenama nekih poznatih svetskih proizvođača automobila koji su nedavno izgubili ranije visoki nivo poverenja potrošača. Ono što se dešava sa vrednošću evra na svetskim deviznim tržištima, sa cenama državnih dugova zemalja koje su izgubile poverenje investitora ili sa cenama nekretnina na atraktivnim turističkim destinacijama, sasvim jasno vodi do zaključka da psihologija može da utiče na visinu cena – zaključuje Šoškić.

A. Nikolić