Majska klizavica

Da li je Branko Radujko, generalni direktor Telekoma „Srbija”, tajkun?

Da li je Telekom trgovački ili uvoznički lobi ili je špekulant koji „nešto mulja” s kursom dinara?

Ništa od toga. Radujko i Telekom i ne žele na bilo koji način da ugrožavaju nezavisnost Narodne banke Srbije i da se „petljaju” u određivanje kursa dinara u odnosu na evro, ali su ipak digli  glas protiv drastičnog pomeranja kursa. Na to su bili prisiljeni jer je Telekom na kraju 2008. godine zbog klizanja dinara izgubio – 100 miliona evra, a na kraju prošle godine – 70 miliona evra.

Klizanje dinara, opet istorijsko, dogodilo se ponovo ovih dana i time „razbilo maler” da dinaru pada imunitet samo u zimskom periodu, na prelazu dve godine.

Sve što su imali da kažu jedni drugima, privrednici i guverner već su rekli krajem prošle i početkom ove godine kad je dinar takođe istorijski klizao. Razmenjene su i teške optužbe jednih na račun drugih i obrnuto. Od tada do danas privredi Srbije ništa nije bolje, reklo bi se da je još neizvesnije, a najnovije klizanje dinara samo pojačava pesimizam privrednika. A ako je indeks optimizma tako nizak, onda džabe političarima „dobre vibracije”.

Od Nove godine do danas na jedno predskazanje smo zaboravili, a dve stvari su se promenile. Niko nije hteo da veruje pa se valjda zato zaboravilo na prognozu da će evro do kraja ove godine otklizati do 104 dinara. Što se novosti tiče – guverner nam je u odlazećem stanju, a kao krivci za najnoviju golgotu dinara sada se spominju špekulanti. To zvuči baš „in”, jer su i za istorijski pad evra optuženi špekulanti. Samo protiv tih špekulanata odmah je podignut zid sistemskih mera da bi se odbranila evropska „nacionalna” valuta, a protiv špekulanata koji su „napali” dinar još niko ništa ne preduzima.

A i što bi. Svi su ionako već pokazali da im je dinar pastorče – u evrima računaju država, banke, privrednici, građani. A ako je tako, onda se špekulanti ponašaju sasvim prirodno i logično.

Iz podataka koje „Politika” danas objavljuje vidi se da li je politika Narodne banke (i države uopšte) bila uspešna ili ne. S jedne strane, na primer, kad se pogledaju instrumenti monetarne politike Srbija ima najveći stopu obavezne rezerve i najvišu referentnu kamatnu stopu od zemalja u regionu. A kad se pogledaju efekti – Srbija ima najveću inflaciju, najviše nezaposlenih, najniži bruto domaći proizvod po glavi stanovnika i najniže zarade.

Ako je tačna česta opaska političara da je Srbija ekonomski lider u regionu onda bi nacionalna valuta morala da nam bude u mnogo boljem stanju nego što jeste. Nažalost, „guverner u najavi” smatra da je dinar samo ogledalo naše privrede koja posluje u gorim uslovima nego i jedna druga ekonomija u regionu.

Suština dobrog poslovanja je u dobrom planiranju. Zato su potrebni stabilni i predvidivi uslovi.

Telekom „Srbija” ima svoje firme u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Branko Radujko tvrdi da je tamo lakše poslovati.