Svi smo mi špekulanti

Diler u jednoj prestoničkoj banci i juče je više verovao „čvrstoj” valuti nego dinaru i na bazi tog svog očekivanja kupovao je evro kako bi za nekoliko dana mogao da zaradi na kursnim razlikama. Ako je on dobitnik, onda neko mora da izgubi. Po svoj prilici, to su građani koji su se zadužili uzimajući kredite u devizama. Prema verodostojnim računicama, od početka krize, građani su na ukupan dug za kredite, morali da plate više 1,28 milijardu dinara zbog rasta kursa evra. A od početka godine do danas, oni koji imaju kredite sa deviznom klauzulom morali su da odvoje 20 milijardi dinara više za otplatu kredita zato što je dinar posrnuo.

– Dok god učesnici na tržištu osećaju da će evro sutra vredeti više, prodavaće dinare i kupovati devize – kaže ovaj diler koji je želeo da ostane anoniman.

Da je, na bazi očekivanja doneo ispravnu poslovnu odluku, potvrdila je i jučerašnja kursna lista, jer je dinar za 20 para dodatno oslabio prema evru.

– Situacija na tržištu će se vrlo brzo smiriti, a samim tim i prostor za zaradu će se smanjiti – procenjuje naš sagovornik.

I dok je za njega ovo deo svakodnevnog posla, ministarka finansija Diana Dragutinović, upravo u ovakvim špekulantskim potezima vidi uzroke slabljenja dinara.

– Svi smo mi špekulanti. U Srbiji svakodnevno više od sedam miliona stanovnika ima neka svoja očekivanja i procenjuje da li će dinar oslabiti ili ojačati. Imate periode kada tržište brzo i prenagljeno reaguje – objašnjava diler kada je zarada najveća.

Kako to predosećate, pitali smo našeg sagovornika.

– Kad vidite da više niko neće da kupuje i prodaje devize po jednoj ceni, onda to može da bude znak da se nadaju rastu evra i da čekaju bolju cenu. Ima mnogo faktora, ali naravno nijedan nije siguran. Sve je to osećaj, koji ponekad može da zavara – objašnjava on i dodaje da je pre krize špekulativna zarada bila veća.

Na tržištu je, kaže, bilo više deviza, zarade su bile manje, ali je obim trgovanja bio veći, pa su prinosi bili obimniji. Sada je tržište plitko, pa su, samim tim i zarade manje, objašnjava. Otkriva i još jedan „signal” koji može da donese profit.

– Kad je razlika između kupovnog i prodajnog kursa mala, onda se otvara prostor za špekulacije. Ako je razlika velika, onda je ulaganje rizično, ali onaj ko tada pogodi, više i zaradi – otkriva naš sagovornik. (/slika2)

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da špekulanti nisu oni koji love u mutnom, već je prirodno da bankari i drugi učesnici na tržištu zarađuju na svojim očekivanjima.

– I kad je kotaža, odnosno razlika između kupovnog i prodajnog kursa veća, oni su uzdržani. Sada je ta razlika svega dvadesetak para i to otvara prostor špekulantima za zaradu – objašnjava Nikolić.

I Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, smatra da je poslednje slabljenje dinara uzrok spekulativnih očekivanja.

– Nekonkurentnost naše privrede, koja se često navodi kao uzrok za slabljenje dinara nije od juče. Ne traje to dva, pet ili sedam dana, već je to naš hronični problem. I ne može to biti uzrok naglog dnevnog skoka evra. Odgovor na pitanje šta je uzrokovalo poslednje slabljenje dinara dala je ministarka Diana Dragutinović – uveren je Zdravković koji, inače očekuje da će se tržište za nekoliko dana smiriti.

Branislav Brujić, vlasnik menjačnice „Pirana” takođe smatra da će se pad dinara uskoro zaustaviti i da će tenzija početi da jenjava.

– Nema razloga za paniku, rast evra je kratkoročan – uverava Brujić.

Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, poriče da slabljenje dinara pogoduje izvoznicima i moli državu da nađe neki drugi način da stimuliše izvoz.

– Sirovine plaćamo u devizama, krediti su nam vezani za evro, jedino plate radnicima isplaćujemo u dinarima. Sva preduzeća i u zemlji i u svetu su zadužena, niko ne proizvodi oslanjajući se samo na sopstvene izvore. Ne može da nam pogoduje to što je od uvođenja evropske valute dinar oslabio za 80 odsto u odnosu na evro. Pogledajte šta se dešava u regionu, dinar je najviše pao za vreme krize – ističe Spasojević.

I zaista, od 30. septembra 2008. godine pa do juče dinar je oslabio za čak 30 odsto. Za razliku od poljskog zlota (pad od 17,5 odsto), rumunskog leja (12,36), mađarske forinte (14,15), češke krune (3,63 odsto). Hrvatska kuna, na primer, krizu je pregurala sa padom od nepunih dva odsto, dok je makedonski denar pao za nešto malo više od pola procenta.

Od početka godine, dinar je takođe zabeležio negativan rekord u regionu, time što je pao za 5,31 odsto. Češka kruna je, na primer, ojačala za 3,5 procenta. U odnosu na evro, od početka godine, jačao je i poljski zlot (2,5 odsto), ali i hrvatska kuna (0,81 procenat).

Anica Nikolić

KO JE LIDER U REGIONU: UPOREDNI POKAZATELjI(/slika3)