Zaboravljeni rat opet preti

Na Korejskom poluostrvu, duž 38. paralele, opet zvecka oružje. Dve korejske države razmenjuju teške međusobne optužbe i pretnje, a sve to dešava se u danima koji se gotovo poklapaju s početkom velikog rata dve Koreje – 1950. godine.

Najnoviji međukorejski spor nije za potcenjivanje. Dve države odvojene su poslednjim preostalim delom hladnoratovske gvozdene zavese – „zidom“ koji je obeležio skoro pola veka svetske istorije u drugoj polovini 20. veka. I ne samo to, međukorejska granica povučena duž 38. paralele danas je najbolje čuvana državna međa na planeti: duž ove linije stotine hiljada vojnika gleda se preko nišana, obe strane poseduju najmodernije naoružanje uključujući tu i atomske bombe severne (komunističke) korejske države.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da su odnosi dve države podeljenog korejskog naroda stalno na oštrici noža. Njihov rat – od 1950. do 1953. godine – bio je više nego tragičan i umalo nije prerastao u obračun svetskih razmera. Uostalom, taj rat nikada zvanično i nije okončan potpisivanjem mirovnog sporazuma – dve Koreje žive od 1953. samo u primirju.

Povod za najnoviji „sudar” Pjongjanga i Seula u vezi je sa 26. martom ove godine kada je u Žutom moru potonuo južnokorejski vojni brod „Čeonan“, u blizini granice dve države. Seul je pokrenuo opsežnu istragu, posebno zbog činjenice da je tom prilikom poginulo 46 južnokorejskih mornara.

Posle ispitivanja ostataka broda „Čeonan”, koji su izvučeni na površinu, i pretraživanja morskog dna, Južna Koreja je saopštila da „postoje očigledni dokazi da je Severna Koreja odgovorna za potapanje južnokorejskog ratnog broda”. Seul tvrdi da je „Čeonan” uništen severnokorejskim torpedom čiji su ostaci, navodno, pronađeni u blizini mesta gde je južnokorejski brod potopljen.

Ono što je usledilo posle ove optužbe lansirane iz Seula jeste „razmotavanje“ prepoznatljivog korejskog kriznog scenarija. Severna Koreja odbacila je sve optužbe ocenivši da su „isfabrikovane“, istovremeno zapretivši da će pokrenuti „sveti rat protiv juga“ ukoliko Seul pokuša da se osveti za potapanje „Čeonana“. Severnokorejska propaganda ponovila je i stari „recept“ po kojem će Pjongjang delovati odgovarajući na poteze juga: „Ako neko na nas izvadi nož, potegnućemo na njega mač, na pretnju pištoljem – odgovorićemo topovima. Zbog toga je veoma dobro što imamo atomsko oružje.“

Južna Koreja je poručila da će zatražiti pomoć Saveta bezbednosti UN, najverniji vojni saveznik Seula, Sjedinjene Američke Države odmah su osudile Pjongjang „zbog agresije“. Kina, tradicionalni zaštitnik Severne Koreje, kao i uvek u ranijim sličnim eksplozivnim situacijama, pozvala je obe strane na uzdržanost.

A onda su se, nekako istovremeno, obe strane setile da postoji sporazum o primirju, potpisan davne 1953. godine. Seul je saopštio da je „napadom na južnokorejski brod Severna Koreja prekršila primirje“, Pjongjang je zapretio da će povući potpis s tog dokumenta ukoliko jug učini neki osvetnički korak.

Povodom najnovijeg zaoštravanja odnosa Pjongjanga i Seula, odmah su se pojavila mnogobrojna podsećanja na krvavi rat koji je na Korejskom poluostrvu besneo od 25. juna 1950. do 27. jula 1953. godine. Bio je to rat koji je definitivno označio „cepanje“ antihitlerovske koalicije i stvaranje dva tabora: komunističkog – sa tadašnjim Sovjetskim Savezom i Kinom na čelu – i kapitalističkog koji su predvodile SAD.

Ratna razaranja i žrtve ostali su do danas na nivou procena koje kažu da je stradalo oko tri miliona civila, pola miliona korejskih i 400.000 kineskih vojnika i oko 40.000 pripadnika trupa UN (najviše Amerikanaca – 36.000). Rat je, inače, završen – sportski rečeno – nerešeno. Prvo je ratna sreća bila na strani Severne Koreje, zatim se Južna Koreja, uz pomoć SAD, ponadala pobedi, ali se u sukob, na strani severa, umešala Kina i front je ukopan duž 38. paralele. Posle dugih i napetih pregovora, umesto mirovnog sporazuma, potpisano je samo primirje – tako da su faktički dve Koreje i danas u ratnom stanju.

Korejski obračun dogodio se neposredno posle Drugog svetskog rata zbog čega je nekako ostao u senci i često se opisuje kao zaboravljeni rat, iako, po razmerama i tragičnim posledicama, spada u red zaista velikih oružanih sukoba. I danas postoje sasvim različiti prilazi u objašnjavanju povoda i suštine sukoba na Korejskom poluostrvu, o čemu najbolje govore jednostavni detalji – različita imena za rat koja koriste bivši protivnici. U Južnoj Koreji najčešće kažu samo datum „25. 6.“ (početak sukoba), u Severnoj Koreji tvrde da je reč o „otadžbinskom oslobodilačko ratu“. SAD govore o „korejskom konfliktu“ i „međunarodnoj policijskoj akciji“, dok u Kini zvanično tvrde da je „rat bio ustanak protiv SAD i pomoć Koreji“.  

Žarko Rakić