Nova pravila za Volstrit

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 21. maja – Barak Obama je na pragu druge velike političke pobede u Kongresu, posle noćašnjeg izglasavanja u Senatu predloga zakona o finansijskoj reformi, koji donosi najveći udar na Volstrit od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.

Za veliku promenu pravila igre u finansijskoj industriji koja je, pod kišobranom veoma labave regulative, izazvala najveću finansijsku krizu i najveću nezaposlenost u novijoj istoriji Amerike, glasalo je 59 senatora, dok je 39 bilo protiv. I ovoga puta do izražaja je došla partijska nedisciplina, ali za razliku od prethodnog Obaminog trijumfa – zdravstvene reforme – tabor republikanaca nije bio jedinstven u frontu odbijanja.

Za predlog zakona glasala su četiri republikanca, među njima i njihova nova politička zvezda, senator Skot Braun, koji je nedavno demokratama preoteo mesto decenijama u rukama uglednog demokratskog senatora, jesenas preminulog Edvarda Kenedija. Dva demokratska senatora su, međutim, bila protiv.

„Nije nam cilj da kažnjavamo Volstrit, nego da ekonomiju i američki narod zaštitimo od potresa one vrste koje smo videli u poslednjih nekoliko godina”, izjavio je Obama posle glasanja.

Sada predstoji završni čin, usklađivanje senatskog zakona od 1.500 strana sa nešto drugačijom verzijom koju je Predstavnički dom usvojio još u novembru. Očekuje se da ova procedura ne traje više od mesec dana, što znači da bi Obama novi zakon mogao da overi i naciji ga pokloni pre najvećeg državnog praznika, 4. jula, Dana nezavisnosti.

Zakon, koji je tokom celog senatskog procesa bio izložen velikim pritiscima lobista koji su na raspolaganju imali milione dolara, doterivan je kako u javnoj debati, tako i u pogađanjima demokrata i republikanaca iza zatvorenih vrata. Na kraju je, na veliko iznenađenje, ispao „tvrđi” nego što je bio na početku. Na zaoštravanje nekih odredbi u njegovom tekstu uticala je svakako i tužba državne agencije za berzanski nadzor protiv jedne od najvećih investicionih banaka, Goldman Saks, za obmanjivanje klijenata.

Zakon pre svega osniva nova regulatorna tela i ograničava manevarski prostor finansijskim kućama, a pre svega onu vrstu rizičnog poslovanja koje je izazvalo krizu. Najnezadovoljniji novim zakonskim odredbama u ovom momentu je glavni lobi biznisa u celini, Američka trgovinska komora.

„Ako je neko želeo da protera kapital iz SAD, ovo je način”, izjavio je predsednik ovog udruženja Tomas Donahju.

„Volstrit džornal”, dnevnik namenjen pre svega poslovnim krugovima, u današnjoj analizi zakona procenjuje da bi njegov učinak mogao da bude smanjivanje profita glavnih igrača sa Volstrita za oko 30 odsto, ali i navodi ocene nekih skeptika koji smatraju da nova regulativa ipak neće mnogo da potrese finansijsku industriju.

„Lobisti čvrsto kontrolišu Vašington i učinak reformskih napora će verovatno biti skroman”, prenosi list ocenu predsednika jedne finansijske kuće iz Baltimora. Neki lobisti su, međutim, upozoravali da će regulativa poskupeti cenu kredita za američki biznis, kao i da će se trgovina rizičnim, ali veoma profitabilnim „finansijskim derivatima” – ugovorima koji svoju vrednost zasnivaju na „spakovanim” akcijama, obveznicama, založnim kreditima i sličnom, na kojima se zarađuje ili gubi zavisno od kretanja nekih faktora na berzi – jednostavno preseliti negde u inostranstvo, gde nema regulative.

M. Mišić

----------------------------------------------------

Ostavka šefa špijuna

Vašington – Na zahtev Baraka Obame, Denis Bler, šef svih obaveštajnih službi Amerike, podneo je ostavku na svoju funkciju, mesto koje je podrazumevalo i ulogu glavnog savetnika predsednika za ovu oblast, odnosno čoveka koji odlučuje sa kojim obaveštajnim saznanjima treba da bude upoznat i šef države lično.

Na ovom poslu Bler (63), penzionisani admiral, proveo je 15 meseci, kao izbor Obame. Za to vreme dogodilo se nekoliko velikih obaveštajnih propusta: velika mašinerija američkih obaveštajnih službi nije uspela da blagovremeno otkrije nekoliko relativno amaterskih terorističkih diverzija, od masakra koji je u bazi Fort Hud izvršio jedan armijski major muslimanske vere, do neuspelog obaranja aviona izvan Detroita i skorašnjeg pokušaja da se izazove eksplozija automobila sa paketom eksploziva na Tajms skveru u Njujorku. U svim ovim slučajevima bilo je signala da se nešto sprema, ali oni su se po pravilu gubili u lavirintima obaveštajnih mehanizama.

M. M.