Rimsko carstvo kao inspiracija

Srem­ska Mi­tro­vi­ca – Njih tro­ji­cu – Alek­san­dra Sa­vi­će­vi­ća (23), bu­du­ćeg ar­he­o­lo­ga, Vla­di­mi­ra Bo­žo­vi­ća (37), bu­du­ćeg struč­nja­ka za me­dij­ske ko­mu­ni­ka­ci­je, i Ne­na­da Mi­li­ća (22), stu­den­ta in­for­ma­ti­ke, u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci zo­vu „rim­skim ko­va­či­ma“. Oni su osmislili i po­če­li da ku­ju re­pli­ke rim­skih ma­če­va iz dru­gog i tre­ćeg ve­ka i da iz­ra­đu­ju oklo­pe ka­kve su ne­kad no­si­li rim­ski le­gi­o­na­ri.

Pr­vi pra­vi rim­ski mač is­ko­va­li su pre tri go­di­ne, a po­sled­njih šest me­se­ci su raz­ra­đi­va­li plan, kon­stru­i­sa­li i ura­di­li re­pli­ku oklo­pa rim­skog le­gi­o­na­ra. I sa­da je sa­svim si­gur­no da su im se zvuk ko­vač­kog če­ki­ća i va­tra ko­ju ras­plam­sa­va sta­ri ko­vač­ki meh pod­vu­kli pod ko­žu. Zvuk ko­vač­kog če­ki­ća u La­pi­da­ri­ju­mu Mu­ze­ja Sre­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci po­ru­ču­je da tro­ji­ca mla­dih ko­va­ča, ka­da su svi ko­va­či u Sre­mu za­tvo­ri­li ko­vač­ni­ce, ku­ju deo opre­me ili ala­ta iz da­le­kih go­di­na, po uzo­ru na rim­sku opre­mu ko­ja je u Sir­mi­ju­mu bi­la u upo­tre­bi pre vi­še od 1700 go­di­na.

–Ja sam ma­lo po­vu­kao na de­du, i on se ba­vio ko­vač­lu­kom. Upo­re­do sa stu­di­jem ar­he­o­lo­gi­je za­in­te­re­so­vao sam se za ko­va­ne pred­me­te, po­seb­no oruž­je. On­da sam po­čeo da učim ko­vač­ki maj­stor­luk, jer, ni­je sve zna­nje usi­ja­ti gvo­žđe i is­ko­va­ti mač, va­lja ga oka­li­ti, da bu­de do­volj­no sa­vi­tljiv, ali i da bu­de oštar. Pr­vo sam se za­in­te­re­so­vao za na­ci­o­nal­no oruž­je sred­njeg ve­ka, a on­da i rim­sko. Ta­ko je na­sta­la ova ko­vač­ka troj­ka – ka­že Alek­san­dar Sa­vi­će­vić, dok če­ki­ćem is­ki­va re­pli­ku rim­skog ma­ča, a oko­lo se­va­ju var­ni­ce iz ot­kiv­ka.

Vla­di­mir Bo­žo­vić po­ka­zu­je nam, na iz­lo­žbi u Mu­ze­ju Sre­ma, re­pli­ku rim­skog seg­ment­nog oklo­pa, či­ji je autor ar­he­o­log Ja­smi­na Da­vi­do­vić, a maj­stor­ski deo po­sla je nje­gov i Sa­vi­će­vi­ćev.

– Ovaj oklop smo ra­di­li šest me­se­ci, ali ne raz­li­ku­je se ni­ma­lo od ori­gi­na­la. Po­što su rim­ske le­gi­je Sir­mi­ju­ma ima­le i dru­ge vr­ste oklo­pa, spre­ma­mo se da ura­di­mo i no­ve, dru­ga­či­je re­pli­ke, da po­se­ti­o­ci mo­gu da vi­de te oklo­pe, jer ih baš i ne­ma sa­ču­va­nih iz vre­me­na ka­da je ov­de bi­lo Rim­sko car­stvo – ka­že Vla­di­mir Bo­žo­vić.

Ne­nad Mi­lić je naj­mla­đi maj­stor u eki­pi, po is­ku­stvu, ali, br­zo uči, „kra­de“ maj­stor­luk od Alek­san­dra Sa­vi­će­vi­ća i uvek mu je pri ru­ci.

– Ako tre­ba, ras­pa­lim va­tru, na­lo­žim ću­mur, ras­pi­ru­jem va­tru me­hom i u pr­voj fa­zi ku­jem vrh bu­du­ćeg ma­ča. Jed­no­stav­no, po­vu­če te že­lja da bu­deš od ko­ri­sti, da učiš i re­kon­stru­i­šeš to sta­ro oruž­je, ko­je je odav­no za­bo­ra­vlje­no i sreć­ni smo kad vi­di­mo da smo us­pe­li. Sa­da se ne bih mo­gao odvo­ji­ti od ovog za­ni­mlji­vog za­na­ta – pri­ča Ne­nad Mi­lić.

Po­se­ti­o­ci se di­ve ovim mom­ci­ma, upo­re­đu­ju rim­ski mač i re­pli­ku i ne vi­de raz­li­ke, je­di­no što su ovi no­vi sjaj­ni­ji, i što se zna da su ih ko­va­li mla­di ko­va­či ka­da je ko­vač­ka ve­šti­na na ovim pro­sto­ri­ma odav­no po­sta­la pro­šlost, kad još po­ne­ko od sta­rih maj­sto­ra, na ve­li­ke mol­be, pot­ku­je po­ko­jeg ret­kog ko­nja. Ne­ma ni ko­nja u Sre­mu, pa su i ko­va­či po­sta­li vi­šak. Za sa­da se če­sto dim iz­vi­ja i ču­je zve­ket če­ki­ća po na­kov­nju sa­mo u La­pi­da­ri­ju­mu Mu­ze­ja Sre­ma, gde tro­ji­ca „rim­skih maj­sto­ra“ ku­ju oruž­je i sva­ki dan sve vi­še usa­vr­ša­va­ju za­bo­ra­vlje­ni ko­vač­ki za­nat.

U upra­vi Mu­ze­ja Sre­ma, di­rek­tor Ni­ko­la Sto­ka­no­vić ka­že da su tro­ji­ca rim­skih ko­va­ča dra­go­ce­ni i da su maj­stor­luk ve­o­ma do­bro sa­vla­da­li.

A Alek­san­dar Sa­vi­će­vić, Vla­di­mir Bo­žo­vić i Ne­nad Mi­lić spre­ma­ju no­va ko­vač­ka iz­ne­na­đe­nja, opet u ve­zi sa Rim­skim car­stvom i Sir­mi­ju­mom. Ne­će da ka­žu šta je to po­red ma­če­va i iz­ra­de oklo­pa no­vo što će ra­di­ti.

– To će bi­ti pra­vo iz­ne­na­đe­nje, po­sta­li smo do­volj­no ve­šti za iz­ra­du mu­zej­skih re­pli­ka – po­ru­ču­ju njih tro­ji­ca.

J. Sla­ti­nac