Konačno srećni u svojoj koži

„Od kada znam za sebe osećala sam se kao žena. Bila sam zarobljena u muškom telu. Iako su mi roditelji kupovali odeću za dečake, ja sam tajno oblačila sestrinu garderobu. Konačno, posle 42 godine, ukazala mi se prilika da ne lažem ni sebe ni druge. Podvrgla sam se operaciji i sada sam srećna. Roditelji su prvo bili razočarani, pitali se gde su pogrešili, a sada mislim da su me prihvatili takvu kakva sam”, priča R. Đ., koja je jedna od 150 građana Srbije koji su u protekle dve decenije odlučili da promene pol. Zbog neuporedivo nižih cena u odnosu na druge hirurške centre u regionu ali i vrhunskog kvaliteta usluge, beogradskom timu stručnjaka poverenje je do sada ukazalo i više od 100 stranaca, koji se nisu osećali dobro u svojoj koži.

Da nije reč o zanemarljivim razlikama u ceni potvrđuju i podaci da u Americi operacija promene pola košta od 15.000 do 50.000 dolara, dok ovakva „vanstandardna usluga” za građane Srbije staje oko 500 evra (plaćaju se samo troškovi potrošnog materijala). Za strane državljane cenovnik je nešto uvećan (oko 2.000 evra) ali je cena i dalje sedam puta niža u odnosu na najjeftiniju prekookeansku ponudu.

„Promena pola je tabu tema, pre svega zato što ljudi nisu spremni da shvate da nije reč o hiru, već o zdravstvenom problemu, što je osnovni i jedini razlog za promenu pola. Međutim, u poslednje vreme se menja odnos prema tom problemu”, izjavio je za Tanjug urolog Miroslav Đorđević, član beogradskog tima za transseksualnu hirurgiju.

Prvi korak u ovom složenom procesu jeste odlazak kod psihijatra, koji tokom razgovora, koji mogu da traju godinama, treba da ustanovi da li pacijent zaista ima poremećaj polnog identiteta. Sledi odlazak kod endokrinologa i započinjanje hormonske terapije, koja do kraja života zahteva redovnu kontrolu. Tek nakon pismene saglasnosti oba stručnjaka donosi se odluka o podvrgavanju hirurškom zahvatu.

Posebna odobrenja za maloletnike

Iako je na početku bio veći broj zahteva da se iz muškog „pređe” u ženski pol, vremenom se taj odnos uravnotežio. Takođe, uočeno je i spuštanje starosne granice osoba koje se podvrgavaju ovoj operaciji.

„Promeni pola u poslednje vreme pribegava sve mlađa populacija između 18 i 30 godina. U razgovoru sa njima vrlo često dođemo do podatka da se oni od ranog detinjstva osećaju kao pripadnici onog drugog pola”, istakao je Đorđević i dodao da se na takav hirurški zahvat čeka dok pacijent ne izađe iz puberteta.

U nekim zemljama, kao što su Španija, Australija, Holandija i Nemačka, operaciji ipak mogu da se podvrgnu osobe mlađe od 18 godina. Tako je početkom godine jedan 16-godišnji Španac, nakon dve godine rada sa psihijatrima i uzimanja hormonske terapije, operisan u bolnici u Barseloni. Prema rečima lekara, pacijent je sebe od četvrte godine doživljavao kao osobu ženskog pola. Saglasno španskom zakonodavstvu, intervenciju maloletnog pacijenta odobrio je sudija. Bez obzira na zakonske mogućnosti, prema procenama Svetskog udruženja koje se brine o zdravlju osoba promenjenog pola, operaciji ovog tipa ipak je bolje podvrgnuti se posle dostizanja punoletstva ili nakon najmanje dve godine seksualnog života u postojećem polu. U Španiji se svake godine obavi najmanje 50 ovakvih operacija. Zbog složenosti zahvata nije moguće predvideti koliko će operacija trajati. Nekada se završi za pet, a nekada traje i deset sati. Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” od Ministarstva zdravlja dobila je dozvolu za obavljanje te operacije.

Prvu operaciju kod nas izveo Sava Perović

Prva operacija promene pola u svetu urađena je 1950. godine, dok je kod nas prvu intervenciju tog tipa obavio akademik Sava Perović, 1989. godine.

Koliko je interesovanje za promenu pola u Brazilu, najbolje svedoči činjenica da se ove operacije od 2008. godine vrše besplatno, odnosno da se finansiraju iz državnog budžeta, uprkos protestima određenih religijskih grupa. Pacijenti moraju imati najmanje 21 godinu i moraju ispuniti dvogodišnje procene psihologa, koje se obavljaju u državnim zdravstvenim ustanovama. Zbog dvogodišnjeg staža, tek ove godine postale su moguće prve besplatne operacije. Procena brazilskog ministarstva zdravlja je da će se jedan od 10.000 ljudi u toj zemlji podvrgnuti ovom hirurškom zahvatu. Pre odluke, najveći broj operacija obavljao se u privatnim klinikama po cenama od oko dve i po hiljade dolara.

U dokumentu koji je potpisao ministar Žoze Homeš Temporao navodi se da je operacija promene pola ljudsko pravo i da pacijenti koji je zahtevaju zaslužuju humanu pomoć koja je oslobođena diskriminacije zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Da ni Kuba više nije izolovana po pitanju odobrenja operacija ovog tipa, koje su krajem 1990. bile zabranjene, svedoči i odluka ministarstva zdravlja da odobri ove vrste intervencija. Kćerka predsednika Raula Kastra Marijela Kastro, seksolog i borac za prava homoseksualaca, vodi Centar za seksualno obrazovanje koji priprema transseksualce za operaciju promene pola. Kako je navela, njih 19 spremno je da se podvrgne tom zahvatu. U svojim akcijama, Marijela podržava lezbijke koje žele da se podvrgnu veštačkoj oplodnji, što je trenutno zabranjeno na Kubi.

Prva uspešna operacija promene pola na Kubi izvedena je 1988. godine. Posle toga je usledila zabrana, da bi se sada operacije izvodile o državnom trošku jer Kuba ima besplatan sistem zdravstvene zaštite. Zbog teške ekonomske situacije, ovu odluku pratili su i protesti građana, koji su se bunili što će novac namenjen poboljšanju standarda života biti potrošen na izvođenje operacija.

Promenu pola prati i niz drugih promena, od reakcije okruženja do dokumenata. Prva je krštenica, a onda lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica, vozačka dozvola. Nova dokumenta moraju se izvaditi najkasnije 15 dana posle promene podataka u matičnoj knjizi rođenih.

Z. K.