Političari i preduzetnici

Prvo je Boris Tadić rekao prošlog petka na Kipru: „Ono što sam uvideo kao potencijalni problem, kao što je bilo u prošlosti za vreme vlada Vojislava Koštunice, jeste da se prodaju neka preduzeća koja ostvaruju profite na tržištu Srbije, a registrovana su na Kipru. Tada novac ne ide u Srbiju već u banke na Kipru”.

Pre neočekivanog poteza predsednika Srbije, u poslovnim krugovima se pričalo da se pregovara o prodaji „Delta maksija”, a Tadićeve reči tumačene su kao poruka da ne bi bilo dobro da se to dogodi na način kako je prodata „Delta banka” da ni dinar od te transakcije ne završi u Srbiji.

Tri dana kasnije novinska agencija Fonet je prenela vest novosadskog nedeljnika „Akter” da je Miroslav Mišković u završnim pregovorima za prodaju 51 odsto akcija „Delta maksija” belgijskoj grupi „Luj Delez”.

Hitro je odgovorila „Delta” demantujući da je u završnim pregovorima o prodaji trgovinskog lanca „Delta maksi”.

Sve je ovo samo nastavak najnovije runda u duelu preduzetnika i političara koja je počela iznenadnim dolaskom lidera jednog od sindikata u klub „Privrednik”. Iznenađenje je bilo posledica činjenice da su neki članovi kluba svojevremeno zabranjivali osnivanje sindikalnih podružnica u svojim firmama. Preduzetnici i radnici hoće razgovor sa vladom, hoće zajedničku strategiju izlaska iz krize, poručeno je iz „Privrednika”.

Vlada se nećkala, pa pristala na razgovor. Jedan od preduzetnika je predložio da se neke propale firme daju na upravljanje ljudima koji su dokazali da su uspešniji od ostalih. Nisu uspeli da se dogovore ni preduzetnici: da li bi radili za društveno priznanje ili za udeo u profitu. I... tema je nestala iz medija posle sedmodnevnog recikliranja u raznim oblicima i sa sasvim oprečnim stavovima od „to nam je jedini spas” do „hoće ponovo da se obogate na našoj sirotinji”.

Istina je da niko od postojećih preduzetnika ne bi bio toliko velik i toliko uspešan da makar u jednom periodu nije uživao naklonost političara ili države, zovite to kako god hoćete. I istina je da nema tog privrednika koji će ovo javno da prizna.

Istina je i da su svi političari bili makar u nekom trenutku u srdačnim odnosima sa preduzetnicima i da su njihove stranke svakako imale koristi od toga. Teško da će i političari to javno da priznaju. Evo jedan opozicioni se odrekao poznanstva sa biznismenom više puta nego što se sveti Petar odricao Hrista, iako se pre toga onoliko hvalio tim poznanstvom.

Interesi političara i preduzetnika nisu jednaki kao što nisu ni u Americi ni u Rusiji ni u Kini, i kao što oblici njihovih odnosa nisu isti u Vašingtonu, Moskvi i Pekingu.

Čarkanje političara i preduzetnika zanimaće Srbiju samo ako joj donese nove poslove. Ako ih ne donese, platiće to i političari i preduzetnici – svako na svoj način.