„Vikipedija" nije bez greške, ali je svi koriste

Svakom ko redovno koristi Internet bar jednom se u toku dana desi da „skokne” do „Vikipedije” i proveri neki podatak. Najveća onlajn enciklopedija predstavlja nepresušni izvor informacija, ali pitanje je koliko su one pouzdane.

Španski list „Pais” objavio je nedavno priču o nizu verovatno namernih grešaka i blago rečeno neslanih šala u članku o 11. veku gde se pominju rakete, avioni, motori... Greške su brzo otklonjene, ali ostalo je pitanje da li se i koliko treba verovati „Vikipediji” i onom što u njoj piše. Ovo pitanje godinama postavljaju brojni skeptici, među kojima ima i poznatih naučnika, pisaca i ostalih javnih ličnosti.

Miloš Rančić, generalni sekretar „Vikimedije Srbija” (međunarodna fondacija „Vikimedija” je osnivač popularne „Vikipedije”) i jedan od urednika „Vikipedije” na srpskom, za „Politiku” kaže da je normalno da se u takvom gigantu kakva je najveća besplatna enciklopedija na svetu dešavaju greške i zloupotrebe, ali da se one u rekordnom roku otklanjaju.

– Naravno da postoji mogućnost slučajne ili namerne greške ili zloupotrebe informacija, ali to se veoma retko dešava, posebno kad su u pitanju ozbiljniji članci. Što je veće govorno područje, veći je i broj članaka i izmena na njima, samim tim i mogućnost grešaka. Ipak, one se sve brzo uočavaju i ispravljaju – objašnjava Rančić.

On kaže da u održavanju srpskog ogranka „Vikipedije” učestvuje oko 50 aktivnih saradnika.

– Ti ljudi su dobro raspoređeni po vremenskim zonama, jer se među njima nalaze i osobe iz dijaspore. Samim tim, pravovremeno uklanjanje eventualnih grešaka je olakšano. Postoji još 200–300 povremenih saradnika a ukupno ima oko 15.000 registrovanih saradnika, odnosno ljudi koji retko ili možda samo jedanput unesu neku izmenu ili dopunu. Kod nas se na dnevnom nivou izvrši između hiljadu i dve hiljade izmena i svaka se automatski registruje. Ukoliko se ispostavi da je neka od njih pogrešna ili lažna, odmah se ispravlja ili uklanja. Kod velikih sistema kao što je engleski ogranak „Vikipedije” ima više od 50 izmena u minutu pa je možda i teže registrovati greške. Sa druge strane, takve sisteme održava daleko veći broj administratora pa se i one veoma brzo ispravljaju.

Na pitanje kako možemo verovati informacijama koje mogu uređivati praktično svi registrovani korisnici ove onlajn enciklopedije Rančić kaže da ni tu ne postoji mnogo misterije.(/slika2)

– Za svaki dati podatak ili izmenu korisnik je dužan da navede izvor (ili više izvora) iz kojih je taj podatak uzet, kao i link do njih. Ti navodi se, naravno, proveravaju. U slučaju da korisnik ne navede izvore, podaci se ne mogu smatrati relevantnim.

Naš sagovornik ističe da „Vikipedija” ne treba da služi kao izvor za pisanje naučnih radova.

– Ali je sasvim dovoljna za svakodnevno informisanje ili dopunjavanje onog što već znate – dodaje Rančić.

Časopis „Nature” je u nekoliko navrata upoređivao nasumično izabrane članke iz „Vikipedije” i „Britanike” koju uređuju profesionalni administratori. Nisu nađene bitne razlike u tačnosti podataka, štaviše, one sitne su išle u korist „Vikipedije”. Ova enciklopedija je trenutno čak 35 puta obimnija od „Britanike”.

Adrijan Čolaković