HDZ bi da kontroliše Josipovića

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 28. maja – Punih devet godina, od kada je to propisano Ustavom, Hrvatska nije donela zakon o uređenju i delokrugu rada Ureda predsednika RH, već on funkcioniše na osnovu odluke koju donosi sam predsednik, proteklih godina Stjepan Mesić, a sada Ivo Josipović. Do sada problema s tim u vezi nije bilo, ali je ovih dana procurila vest da vlada, odnosno vladajući HDZ, priprema donošenje tog zakona kojim bi se preciziralo (a time ograničilo predsednika RH) koliko i kakvih savetnika može da zaposli u svom kabinetu i uopšte funkcionisanje tog državnog organa.

Zašto baš sada, posle toliko godina – odmah se postavilo pitanje u javnosti – pogotovo posle najnovijih varnica na relaciji Pantovčak (sedište predsednika RH) Banski dvori (sedište vlade), odnosno Josipovićevih kritičkih primedbi na neke poteze vlade Jadranke Kosor. Zaključak političkih analitičara je jedinstven: na taj način vladajući HDZ želi da se „osveti” predsedniku Josipoviću, odnosno da mu takvim zakonom ograniči odlučivanje o uređenju i funkcionisanju savetodavnog aparata koji mu pomaže u donošenju i ostvarivanju odluka koje ima u nadležnosti na osnovu važećeg Ustava.

Na sličan način reagovali su na ovu vest i u samom Josipovićevom kabinetu, iz kojeg najnoviji „Globus” prenosi ovakav zaključak neimenovanog funkcionera:

„Ako vlada ustraje u toj odluci, predsednik Josipović će to shvatiti kao akt najvećeg političkog neprijateljstva, odnosno kao nameru vlade da posredno pokuša ograničiti i kontrolisati predsednikova ovlašćenja.”

Sam Josipović nije u javnosti reagovao na ovakav način, već je upitan od novinara odgovorio da se nada da će s premijerkom razrešiti taj problem na zadovoljavajući način.

Nedavno je na ovu „zakonsku prazninu” upozorio Ustavni sud Hrvatske, podsećajući da se prema postojećem Ustavu treba doneti zakon o ustrojstvu i delokrugu rada predsednikovog ureda, ali se nije želeo izjašnjavati i opredeljivati između dve mogućnosti za rešavanje ovog osetljivog pitanja: da li takvu odredbu u sadašnjim promenama Ustava izbrisati ili insistirati na donošenju takvog zakona za kojim se nije ukazala preka potreba skoro pune protekle decenije. U vreme predsednikovanja Tuđmana nikom nije padalo ni na pamet da se takav zakon donese, pa to nije bilo propisano ni tadašnjim Ustavom.

Predsednik Josipović o ovoj dilemi ima jasan stav: do sada se pokazalo da takav zakon nije potreban, pa takvu odredbu treba izbrisati iz Ustava. Tako očito ne misle u vladi, jer ustavne promene, o kojima su se upravo ovih dana najzad sporazumeli vlast i opozicija, ne predviđaju njeno brisanje.

Nije slučajno što na donošenju zakona kojim bi se stavilo pod vladinu kontrolu ustrojstvo i delovanje predsednikovog ureda insistira baš Vladimir Šeks, formalno potpredsednik Sabora i glavni HDZ-ov autor i tumač Ustava i zakona, jer je upravo on ovih dana javno zamerio Josipoviću da su njegovi istupi „izvan okvira parlamentarne demokratije” i preporučio mu da se „drži Ustava i ustavnih ovlašćenja”.

Iz HDZ-a Josipoviću posebno zameraju njegov nedavni istup prilikom službene posete BiH, kada je izrekao svojevrsno izvinjenje zbog hrvatske politike (iz vremena Tuđmana) koja je vodila podeli te zemlje, čime je – kako tvrde – „izjednačio krivicu hrvatske i srbijanske politike za nedavni rat”. Najnovija međusobna varnica bilo je Josipovićevo uzimanje u odbranu advokata Ante Nobila, protiv kojeg je po „migu” iz vrha HDZ-a Hrvatska advokatska komora pokrenula disciplinski postupak zbog njegove izjave u „Globusu” da istražni organi nastoje da suze istragu protiv njegovog branjenika bivšeg potpredsednika vlade Damira Polančeca „kako bi zaštitili članove vlade”.

Zanimljivo je da vlada i sada na izvestan način kontroliše funkcionisanje Ureda predsednika RH, jer ona odobrava finansijska sredstva, čijih okvira predsednik mora da se pridržava. Josipović, inače, u svom kabinetu zapošljava ukupno 18 savetnika i njihovih zamenika i pomoćnika (koji su plaćeni), a ima i 56 članova četiri specijalna saveta koje je osnovao (za privredu, za socijalnu pravdu, za borce proteklog rata i za spoljnu politiku), čiji rad je volonterski.

Iz vlade mu zameraju da njegovi savetnici imaju previsoke plate (kao članovi vlade), na šta im Josipović odgovara da je takva situacija zatečena od prethodnog predsednika, a da su koeficijenti u međuvremenu nešto smanjeni. Šef Josipovićevog kabineta ima platu od 20.000 kuna (2.765 evra), savetnici po 17.500 kuna (2.420 evra), njihovi zamenici po 14.000 kuna (1.935 evra), a pomoćnici po 10.000 kuna, odnosno 1.380 evra.

Radoje Arsenić

-------------------------------------------------------------(/slika2)

Čordaš: Pozitivan gest Ive Josipovića

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 28. maja – Dolazak predsednika Hrvatske Ive Josipovića u Republiku Srpsku je apsolutno pozitivan gest i prvi znak da Hrvatska želi da uspostavi saradnju sa njom, izjavio je našem listu potpredsednik Republike Srpske i funkcioner Hrvatske demokratske zajednice BiH Davor Čordaš. On je naglasio da treba, bez iskrivljavanja činjenica, reći kakva je bila prošlost, da svi treba da kažu da im je žao nevino stradalih i da se „okrenu budućnosti”.

„Poseta Ive Josipovića trebalo bi da bude na dobrobit svih, a ne samo Hrvata u Republici Srpskoj i BiH. Očekujem da će se posle njegovog sastanka sa rukovodstvom Republike Srpske otvoriti i mnoge druge važne teme, među kojima je i za nas i za Hrvatsku najbitnija privredna saradnja. Mi smo uostalom i geografski okrenuti jedni prema drugim. Zarad bolje budućnosti svih, neophodno je da se okrenemo prema onome što nas spaja i od čega svi možemo da budemo na dobitku”, istakao je Čordaš.

On je dodao da ima i onih kojima ovakvi potezi Ive Josipovića ne odgovaraju. „Reč je o ljudima koji su na osnovu stalnog podgrejavanju sukoba u BiH izgradili svoje političke i druge pozicije. Oni su i te kako svesni da bi ih ulazak BiH u mirne političke vode potopio. Srećom po sve nas, ova grupacija je manjina i zato sam uveren da će, posle Josipovićeve posete Sarajevu i Banjaluci, odnosi između Hrvatske, s jedne, i BiH i Republike Srpske, s druge strane, krenuti uzlaznom linijom”, optimista je potpredsednik Republike Srpske Davor Čordaš.

B. Marić