Rvanje sa katastrofom

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 28. maja – Predsednik Obama obavio je na licu mesta svoju drugu inspekciju napora da se zaustavi ekološka i ekonomska drama u Meksičkom zalivu, gde se nastavlja operacija da se obuzda isticanje nafte i gasa sa okeanskog dna posle eksplozije istraživačke naftne platforme 20. aprila.

U sredu započet složeni poduhvat upumpavanja naročite vrste blata u bušotinu, uz pomoć specijalne mašine od 33.000 konjskih snaga, bio je juče prekinut, pa noćas nastavljen. Posle početnih ocena da je bušotina začepljena, otkriveno je da je optimizam bio preuranjen: nafta i dalje curi, a sa njom i deo materijala koji je ubačen da se to spreči.

Admiral Tod Alen iz Obalske straže Amerike izjavio je jutros da će tek za 48 sati biti poznato da li je problem dugoročno rešen. Reč je o istinskom rvanju između tehnologije koja je na raspolaganju i oslobođene sile prirode: vrela nafta pomešana sa prirodnim gasom ističe iz probušenog rezervoara koji se nalazi čak četiri kilometra ispod površine, dok je okean na mestu bušenja dubok 1.500 metara.

Nikada dosad na takvoj dubini nisu obavljana ni bušenja niti je bilo takvog tehnološkog udesa kao što je ovaj koji je nastao prvo eksplozijom, a potom požarom i potonućem velike naftne platforme koja je na dno odvukla i 11 članova posade.

Juče su revidirane i dosadašnje procene o količini nafte koja se izliva. Sada je izračunato da je to između 12.000 i 19.000 barela dnevno – između 1,4 i 2,2 miliona litara. Ukupno, tokom minulih 38 dana (danas je 39.) od nesreće, u Meksički zaliv se izlilo između 64 i 102 miliona litara tamne, ljigave tečnosti neprijatnog mirisa.

Po tome, ovo je ekološka katastrofa znatno veća iz one koja se dogodila 1989, kada je oko 1.500 kilometara obale Aljaske zagadilo oko 40 miliona litara sirove nafte iscurile iz bušotine kompanije „Ekson”.

Stručnjaci strahuju da će proći godine pre nego što se ekološka šteta u osetljivoj delti reke Misisipi u celini sagleda, a mnogi već govore kako je ona – nepopravljiva. Ogromne gubitke trpi i ekonomija u priobalju države Luizijana, posebno ribarstvo i turizam.

Obama je juče održao konferenciju za štampu na kojoj je izneo svoje „ogorčenje i frustraciju” što kriza toliko dugo traje. Učinio je, međutim, i nešto što su njegovi prethodnici izbegavali: bio je samokritičan. „Za slučaj da se pitate ko je odgovoran – ja preuzimam odgovornost”, izjavio na susretu sa novinarima koji je trajao sat i tri minuta. „Moj posao je da obezbedim da bude učinjeno sve da se to zatvori.”

Tom prilikom on je objavio i moratorijum na već započeta i planiranja traganja za naftom na pučini, dok se ne preispitaju svi bezbednosni propisi i procedure.

U isto vreme obelodanjena je i ostavka Elizabete Birnbom, šefice vladine agencije za nadzor eksploatacije mineralnih blaga od jula prošle godine, posle jednog izveštaja da su njeni inspektori primali mito od naftne industrije. Smatra se da je ova nesreća možda mogla da bude predupređena da je Obamina administracija blagovremeno udarila po sistemu „rođačkih” veza između naftaša i njihovih kontrolora koje je nasledila iz Bušove ere.

Izložen sve češćim kritikama za neadekvatno reagovanje vlasti – mada nije jasno šta je ona mogla da uradi, s obzirom na to da su sva ekspertiza i tehnologija za suočavanje sa ovakvim situacija u privatnom sektoru – Obama je priznao i da je bio u zabludi kad je poverovao naftašima da su spremni za vanredne okolnosti.

Glavni krivac je – sada u ulozi glavnog spasioca – Britiš petroleum, koji je posebno na udaru posle nekih novinskih tekstova u kojima se tvrdi da je visoka cena bušenja bila razlog da se prenebregnu neke bezbednosne procedure, kao i da je pre nesreće bilo signala da nešto nije u redu, koji su ignorisani.

Obama je, međutim, naglasio da domaća nafta ostaje deo nacionalne energetske strategije. Iz Meksičkog zaliva Amerika crpi oko trećinu svoje proizvodnje, a zavisnost od nafte, kako je juče ukazao, neće u dogledno vreme prestati.

M. Mišić