Najtraženiji zanati bez podmlatka

Da bu­dem te­sar ili zi­dar, ko­ga to još za­ni­ma? Pre ću upi­sa­ti eko­nom­sku ili tu­ri­stič­ku ško­lu, ne­go elek­tro­teh­nič­ku, ma­šin­sku... Ne­ću da bu­dem „stru­jaš”, a tek bra­var – ni­ka­ko. Ako slu­čaj­no upad­nem na ne­ki za­nat, pa ko­ja će me hte­ti? U dru­štvu će mi se pod­sme­va­ti, od­go­va­ra bu­du­ći sred­njo­ško­lac Z. J. upi­tan za­što je iz­ri­či­to pro­tiv upi­sa u tro­go­di­šnju ško­lu.

One da­nas slo­ve za usta­no­ve u ko­ji­ma se đa­ci tak­mi­če ko će ima­ti vi­še ke­če­va i iz­o­sta­na­ka jer, ka­ko tvr­de di­rek­to­ri, u klu­pu uglav­nom ne sed­nu za­to što že­le, ne­go za­to što ni­su ima­li do­volj­no bo­do­va za ne­ki dru­gi smer. U to­ku ško­lo­va­nja ne tru­de se da do­bi­ju do­bre oce­ne, već da osta­nu upam­će­ni kao man­gu­pi ko­ji ne pre­za­ju od pro­fe­so­ra. Oni ko­ji us­pe­ju da se do­mog­nu di­plo­me be­že od stru­ke kao đa­vo od kr­sta, prem­da ih tr­ži­šte ra­da je­dva če­ka. Jer, pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje (NSZ), sa­mo u pr­va če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne tra­že­no je 29.500 za­na­tli­ja. „Du­kat ro­ba” za po­slo­dav­ce da­nas su kro­vo­po­kri­va­či, elek­tro­in­sta­la­te­ri, hi­dro­gra­đe­vi­na­ri, sta­klo­re­sci, ka­me­no­re­sci, mo­le­ri, ke­ra­mi­ča­ri, ar­mi­ra­či, zi­da­ri – fa­sa­de­ri, ma­šin­bra­va­ri, auto­me­ha­ni­ča­ri, la­ki­re­ri, auto­li­ma­ri... Njih, me­đu­tim, ne­ma do­volj­no ni za po­tre­be ko­mu­nal­nih fir­mi u jed­noj op­šti­ni, ka­že Mo­mir An­de­si­lić, di­rek­tor Gra­đe­vin­ske ško­le u Be­o­gra­du, je­di­ne ko­ja u Sr­bi­ji obra­zu­je zi­da­re, te­sa­re, ar­mi­ra­če – be­to­nir­ce, sta­klo­re­sce.

– Ne­ka­da smo upi­si­va­li po če­ti­ri-pet ode­lje­nja zi­da­ra. Da­nas u sva tri raz­re­da ima­mo sve­ga 48 uče­ni­ka. Slič­no je i sa te­sa­ri­ma i ar­mi­ra­či­ma, gde se u pret­hod­ne tri go­di­ne upi­sa­lo ukup­no 40, od­no­sno 24 uče­ni­ka.
Ogled­ni obra­zov­ni pro­fil kro­vo­po­kri­vač ni­je do­bio pod­mla­dak u Be­o­gra­du, a na ni­vou Sr­bi­je ne­ma vi­še od 30 uče­ni­ka ovog sme­ra – ob­ja­šnja­va An­de­si­lić.

Be­o­grad je cen­tar gra­đe­vi­nar­stva, a 40 od­sto ka­pa­ci­te­ta Gra­đe­vin­ske ško­le ko­ji već go­di­na­ma osta­je ne­po­pu­njen či­ne de­ca ko­ja su do­šla iz svih kra­je­va ze­mlje.

– Ka­da za­vr­še, đa­ci mal­te­ne ima­ju ser­ti­fi­kat za otva­ra­nje gra­đe­vin­ske fir­me, a da se za­po­sle mo­gu čim ma­tu­ri­ra­ju – po­ru­ču­je di­rek­tor.

U NSZ-u ka­žu da po­ten­ci­jal­na rad­na sna­ga u ovom sek­to­ru od­bi­ja po­sao zbog lo­ših uslo­va ra­da, pla­ta is­pod pro­se­ka i ne­pla­će­nog pre­ko­vre­me­nog ra­da. 

Raz­log ne­skla­da iz­me­đu po­tra­žnje i bro­ja đa­ka je taj što de­ca ne že­le da ra­de, a pro­se­čan srp­ski gra­đe­vi­nac sta­ri­ji je od 50 go­di­na. I to ni­je je­di­na bolj­ka. Na gra­di­li­šti­ma je sve ma­nje ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Obič­no su to pri­u­če­ni maj­sto­ri ko­ji su osta­li bez po­sla za ko­ji su se ško­lo­va­li ili pen­zi­o­ne­ri či­ja pri­ma­nja ni­su do­volj­na da im obez­be­de go­lu eg­zi­sten­ci­ju. Oni naj­če­šće ra­de na cr­no za dnev­ni­cu od 20 evra i ni­su ob­u­če­ni da od­go­vo­re zah­te­vi­ma sa­vre­me­nog gra­đe­vi­nar­stva. A ne ta­ko dav­no za na­še gra­đe­vi­na­re oti­ma­li su se u Li­bi­ji, Ira­ku, Ru­si­ji, Ne­mač­koj... Sr­bi­ja sa­da ima spo­ra­zum o de­ta­šma­nu (po­se­ban vid po­slov­ne sa­rad­nje iz­me­đu pred­u­ze­ća sa te­ri­to­ri­je jed­ne dr­ža­ve ko­je, na osno­vu za­klju­če­nog ugo­vo­ra, sa pred­u­ze­ćem iz dru­ge dr­ža­ve iz­vo­di ra­do­ve u toj dr­ža­vi)sa­mo sa Ne­mač­kom, pod­se­ća Go­ran Ro­dić, se­kre­tar Od­bo­ra za gra­đe­vi­nar­stvo Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.  

– Na osno­vu tog de­ta­šma­na go­di­šnje mo­že­mo da po­ša­lje­mo 2.800 rad­ni­ka. Sat ra­da u Ne­mač­koj dvo­stru­ko je pla­će­ni­ji od na­še dnev­ni­ce, ali mi smo spo­sob­ni da upu­ti­mo ma­lo struč­nih lju­di jer ne­ma­mo do­volj­no ni za sop­stve­ne po­tre­be – is­ti­če Ro­dić.

Osi­pa­nju ka­dra ku­mo­va­li su ras­pad dr­ža­ve, pri­va­ti­za­ci­je u ko­ji­ma su kup­ci uzi­ma­li fa­bri­ke ne da bi na­sta­vi­li sa pro­iz­vod­njom, ne­go da bi se do­če­pa­li atrak­tiv­nog ze­mlji­šta, za­po­sle­ni su ot­pu­šta­ni, a u do­dat­no struč­no obra­zo­va­nje onih ko­ji su osta­li ni­je se ula­ga­lo. Gra­đe­vin­ski gi­gan­ti su pro­pa­li ili su ne­li­kvid­ni, ne pla­ća­ju za­po­sle­ne do­volj­no i na vre­me, ta­ko da su rad­ni­ci na­pu­sti­li ne­ka­da­šnje ve­li­ke ne­i­ma­re i uhle­blje­nje pro­na­šli u dru­gim de­lat­no­sti­ma. Za­to ne ču­di što se sve vi­še gra­đa­na ža­li na kva­li­tet grad­nje, a ni po­slo­dav­ci se ne mo­gu po­hva­li­ti za­vid­nom di­sci­pli­nom na gra­di­li­šti­ma.

– Ma­ši­ne mo­že­mo ku­pi­ti, fa­bri­ke sa­gra­di­ti, ali ako ne­ma­mo naj­ve­će bo­gat­stvo – struč­nja­ke, ne­će­mo da­le­ko do­gu­ra­ti– iz­ri­čit je Ro­dić.

Da je do do­brog rad­ni­ka te­ško do­ći mi­slei pred­stav­ni­ci ve­li­kih gra­đe­vin­skih pred­u­ze­ća.

– Ma­lo je ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Ume­će ra­dom na­do­gra­đu­ju i tek po­sle ne­ko­li­ko go­di­na iz­ra­sta­ju u vr­sne maj­sto­re. Za ta­kve uvek ima po­sla i nov­ca ka­ko kod nas, ta­ko i u ino­stran­stvu. Ali njih ne­ma do­volj­no i na gra­di­li­šti­ma pre­o­vla­đu­ju pri­u­če­ni lju­di – ob­ja­šnja­va Dra­gan Kop­ča­lić, di­rek­tor „Mon­te­re”.

Da bi se po­ja­ča­lo in­te­re­so­va­nje pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka i da bi se pod­mla­dio ka­dar ka­ko bi srp­ske za­na­tli­je po­no­vo bi­le na gla­su u ino­stran­stvu, gra­đe­vin­ske, teh­nič­ke i ma­šin­ske ško­le tre­ba­lo bi da po­bolj­ša­ju uslo­ve bo­rav­ka i ra­da. Đa­ci­ma iz unu­tra­šnjo­sti mo­ra­ju da obez­be­de sme­štaj i hra­nu, a svim uče­ni­ci­ma po­nu­de mo­der­na uči­la i sti­pen­di­je, da u na­sta­vi bu­de 50 od­sto prak­se jer će ta­ko po­ve­ća­ti šan­su za br­že za­po­sle­nje.

Mi­le­ni­ja Si­mić-Mi­la­di­no­vić – Da­li­bor­ka Mu­či­ba­bić

----------------------------------------------

Po­sla ima, a rad­ni­ka ne?

Ško­lo­va­nim za­na­tli­ja­ma iz­gle­da da je is­pod ča­sti da se ba­ve po­slom u stru­ci. Po­slo­dav­ci za­po­sle­nje tre­nut­no nu­de za 207 auto­me­ha­ni­ča­ra, 158 bra­va­ra, 56 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 41auto­e­lek­tri­ča­ra, 37 elek­tro­in­sta­la­te­ra, 26 auto­li­ma­ra, 15 ar­mi­ra­ča, 13la­ki­re­ra, de­set mo­le­ra – far­ba­ra, šest ke­ra­mi­ča­ra, po dva ka­me­no­re­sca i be­to­nir­ca, jed­nog sta­klo­re­sca – pre­ma po­da­ci­ma NSZ-a. A isto­vre­me­no na evi­den­ci­ji ove slu­žbe naj­vi­še je ne­za­po­sle­nih auto­me­ha­ni­ča­ra–14.634, za­tim 5.099 me­ha­ni­ča­ra i ma­šin­bra­va­ra, 2.852 auto­li­ma­ra, 1.085 mo­le­ra i far­ba­ra, 976 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 651 la­ki­rer, 63 po­do­po­la­ga­ča i 27 ka­me­no­re­za­ca.

------------------------------------------------

Ge­ne­ra­ci­ja od 15 zi­da­ra

Gra­đe­vin­ska ško­la nu­di 15 tro­go­di­šnjih obra­zov­nih pro­fi­la i mo­že da pri­mi 900 re­dov­nih i 250 van­red­nih uče­ni­ka, a ka­pa­ci­tet se po­pu­ni naj­vi­še 80 od­sto. Ove go­di­ne iz­ne­dri­la je 680 za­na­tli­ja. Od to­ga sa­mo 15 zi­da­ra – fa­sa­de­ra i isto to­li­ko te­sa­ra, 11 sta­klo­re­za­ca i de­vet ar­mi­ra­ča – be­to­ni­ra­ca. Ne­znat­no vi­še di­plo­ma u ge­ne­ra­ci­ji do­bi­će 16 gra­đe­vin­skih la­bo­ra­na­ta, 25 elek­tro­in­sta­la­te­ra i 30 hi­dro­gra­đe­vi­na­ra. Zla­ta vred­nim za­ni­ma­nji­ma pod­u­či­la je 150 ke­ra­mi­ča­ra – te­ra­ce­ra – pe­ća­ra, 173 de­ko­ra­te­ra zid­nih po­vr­ši­na – mo­le­ra, 125 ru­ko­va­la­ca gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom i 112 mon­te­ra su­ve grad­nje. Ne­ma pod­mlat­ka u sme­ro­vi­ma kro­vo­po­kri­vač, po­do­po­la­gač i ka­me­no­re­zac – kle­sar.