Defibrilatori pomažu kod infarkta na ulici

Po­put Pa­ri­za i dru­gih ve­li­kih evrop­skih me­tro­po­la, u Be­o­gra­du će se to­kom ju­na po­sta­vi­ti de­fi­bri­la­to­ri, ure­đa­ji za pru­ža­nje po­mo­ći oso­ba­ma kod ko­jih je do­šlo do iz­ne­nad­nog sr­ča­nog za­sto­ja, ka­že za „Po­li­ti­ku” dr Bra­ni­mir R. La­zić, di­rek­tor be­o­grad­skog Za­vo­da za hit­nu me­di­cin­sku po­moć. Ovi de­fi­bri­la­to­ri ima­ju soft­ver na srp­skom je­zi­ku, ko­ji iz­da­je uput­stva ka­ko se po­stu­pa u slu­ča­ju pre­stan­ka ra­da sr­ca, me­đu­tim i da­lje to mo­ra da ra­di oso­ba ko­ja je pro­šla obu­ku, ka­že di­rek­tor Hit­ne po­mo­ći. Ide­ja je da se ovi de­fi­bri­la­to­ri po­sta­ve na po­zna­tim, jav­nim me­sti­ma na pri­mer na ula­zu „Be­o­gra­đan­ke”, re­cep­ci­ja­ma ne­kih ho­te­la, u pod­zem­nom pro­la­zu na Te­ra­zi­ja­ma.. U to­ku su pre­go­vo­ri o po­sta­vlja­nju, po­što je za to po­treb­no obez­be­di­ti od­re­đe­ne do­zvo­le.

Pr­vi de­fi­bri­la­tor već je po­sta­vljen na be­o­grad­skom aero­dro­mu „Ni­ko­la Te­sla”, či­me je is­pu­nje­no pra­vi­lo iz me­đu­na­rod­nih pro­to­ko­la da je sva­ki aero­drom du­žan da ima ova­kav ure­đaj. Dr La­zić ob­ja­šnja­va ka­ko je utvr­đe­no da se po­sle du­gih, in­ter­kon­ti­nen­tal­nih le­to­va, po­sle se­de­nja u istom po­lo­ža­ju pet i vi­še ča­so­va, la­ko mo­že do­go­di­ti da se „ot­ka­či” tromb i ti­me uzro­ku­je sr­ča­ni za­stoj, pa je uve­de­na oba­ve­za da na me­đu­na­rod­nim aero­dro­mi­ma bu­de po­sta­vljen de­fi­bri­la­tor, uz oso­blje ob­u­če­no da nji­me ru­ku­je.

Uz do­go­vo­re o po­sta­vlja­nju de­fri­bi­la­to­ra na de­se­tak pro­met­nih me­sta u glav­nom gra­du, pri­pre­ma se i obu­ka la­i­ka za pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći kod iz­ne­nad­nog sr­ča­nog za­sto­ja. Iako ne po­sto­ji pre­ci­zna sta­ti­sti­ka ko­li­ko je u Be­o­gra­du bi­lo slu­ča­je­va smr­ti na uli­ci zbog pre­stan­ka ra­da sr­ca, naš sa­go­vor­nik ka­že ka­ko tre­ći­na svih po­zi­va Hit­noj po­mo­ći sti­že sa uli­ce, a me­đu nji­ma su i ape­li za po­moć zbog in­fark­ta.

– U Pa­ri­zu se dnev­no do­go­di vi­še od tri iz­ne­nad­na sr­ča­na za­sto­ja, a u gra­du je 3.000 ova­kvih ure­đa­ja. Za dvo­mi­li­on­sku pre­sto­ni­cu, po­put Be­o­gra­da, de­se­tak de­fi­bri­la­to­ra, na­rav­no, ni­je do­vo­ljan broj, ali va­žno je da smo pre­po­zna­li pro­blem – ka­že dr La­zić.

Di­rek­tor Hit­ne po­mo­ći is­ti­če da gra­đa­ni bez me­di­cin­skog zna­nja ne bi tre­ba­lo sa­mi da se upu­šta­ju u po­stup­ke re­a­ni­ma­ci­je. Do­volj­no je uko­li­ko pre­po­zna­ju da ne­ko ima zdrav­stve­ne te­go­be ili vi­de da je na uli­ci iz­gu­bio svest, o to­me što pre oba­ve­ste Hit­nu po­moć. Ta­ko­đe, le­ka­ri po­na­vlja­ju da je od iz­u­zet­ne va­žno­sti da oso­ba ko­je je po­zva­la Hit­nu po­moć osta­ne na me­stu gde je ne­ko­me po­zli­lo i sa­če­ka do­la­zak le­kar­ske eki­pe.

– Ide­ja ta­ko­zva­nog pr­vog od­go­vo­ra je vr­lo ko­ri­sna, ali će ona bi­ti efi­ka­sna tek ka­da Be­o­grad bu­de imao ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da ob­u­če­nih oso­ba za uka­zi­va­nje ove vr­ste po­mo­ći. Ne­ko­li­ko sto­ti­na ob­u­če­nih lju­di za grad ve­li­či­ne Be­o­gra­da ne zna­či ni­šta. Bi­lo ka­kvo ne­struč­no pru­ža­nje po­mo­ći mo­že do­ve­sti i do mno­gih ne­že­lje­nih efe­ka­ta – ka­že di­rek­tor Hit­ne po­mo­ći.

Nje­go­va ide­ja je da edu­ka­ci­ju pro­đu i za­po­sle­ni u „Par­king ser­vi­su” jer se upra­vo rad­ni­ci ove slu­žbe u vre­me naj­ve­će gu­žve kre­ću u naj­ur­ba­ni­jim zo­na­ma, gde je i naj­ve­ća ve­ro­vat­no­ća da ne­ko­ga po­go­di in­farkt. Po­ru­ka dr La­zi­ća je da što vi­še lju­di tre­ba da pro­đe obu­ku za ko­ri­šće­nje de­fi­bri­la­to­ra, ko­ja za la­i­ke tra­je dva da­na po če­ti­ri sa­ta, uz uče­nje osnov­nih pra­vi­la re­a­ni­ma­ci­je. Po no­vom za­ko­nu u sva­kom ko­lek­ti­vu ko­ji bro­ji vi­še od 50 lju­di, jed­na oso­ba će mo­ra­ti da se ob­u­či za pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći uz upo­tre­bu de­fi­bri­la­to­ra.

U Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć u Be­o­gra­du su vr­lo za­do­volj­ni ka­ko se od­vi­ja pro­je­kat „Stent za ži­vot”, u ko­jem uče­stvu­ju za­jed­no sa Kli­nič­kim cen­trom Sr­bi­je i KBC „Be­ža­nij­ska ko­sa”.

– Na­še eki­pe pre­ska­ču sva „uska gr­la” u de­žur­nim usta­no­va­ma: pri­jem­na ode­lje­nja kli­nič­kih cen­ta­ra, am­bu­lan­te, ne otva­ra se kar­ton, ne­go se pa­ci­jent po­go­đen in­fark­tom di­rekt­no vo­di u sa­lu za ka­te­ta­ri­za­ci­ju i na taj na­čin se do­bi­ja bit­ka sa vre­me­nom. Na­še eki­pe su ob­u­če­ne da da­ju u ve­nu spe­ci­jal­ni pre­pa­rat ko­ji raz­bi­ja ugru­šak ko­ji je iza­zvao in­farkt. Taj pre­pa­ra­ta u na­ro­du po­pu­lar­no zo­vu „he­mij­skim baj­pa­som”, a do­bi­li smo ga kao do­na­ci­ju i ima­mo ga do­volj­no – ka­že dr La­zić.

Oli­ve­ra Po­po­vić