Ruskinje lepše od Brazilki

Fi­zič­ki iz­gled, pre­ci­zni­je „le­po­ta”,ni­je hir na­še epo­he već re­zul­tat iskon­ske po­tre­be za do­pa­da­njem. Kad od­lu­či­mo da pro­me­ni­mo red i ras­po­red ko­ji nam je po­da­ri­la pri­ro­da, ta­da smo u ru­ka­ma estet­skih hi­rur­ga či­ja je pro­fe­si­ja za­če­ta još pre če­ti­ri hi­lja­de go­di­na u drev­noj In­di­ji ka­da su ura­đe­ne pr­ve re­kon­struk­ci­je no­sa.

Kroz ve­ko­ve su po­sta­vlja­ni raz­li­či­ti kri­te­ri­ju­mi, svo­je pr­ste u stan­dar­de le­po­te ume­ša­li su bo­go­vi sa Olim­pa, Mi­ke­lan­đe­lo i Da Vin­či...A pla­stič­ni hi­rur­zi su kroz isto­ri­ju sa­mo pra­ti­li tren­do­ve...

Pre­ma dr Co­li­ći­ma, bra­ći hi­rur­zi­ma Mi­o­dra­gu i Mi­la­nu, ne­ma rav­no­du­šnih. To­kom dve i po de­ce­ni­je prak­se u pla­stič­noj, re­kon­struk­tiv­noj i estet­skoj hi­rur­gi­ji pra­te ih po­ve­re­nje i po­što­va­nje. Uz njih je ar­mi­ja za­hval­nih i za­do­volj­nih pa­ci­je­na­ta.Ali, na dru­goj stra­ni, ima i skep­ti­ka i zlo­na­mer­ni­ka.

„To je ce­na ko­ju pla­ća­mo, ali zbog ko­je mno­go vi­še tr­pi sa­ma stru­ka”, ka­že pro­fe­sor dr Mi­o­drag Co­lić, šef Ka­te­dre za pla­stič­nu i re­kon­struk­tiv­nu hi­rur­gi­ju Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du,i tvr­di da ne­ma si­le ko­ja mo­že da ga na­te­ra da po­li­ti­zu­je i pro­fe­si­ju žr­tvu­je par­tij­skoj pri­pad­no­sti, ni­ti po­sto­ji bi­lo šta što u nje­mu mo­že da uga­si že­lju za struč­nim usa­vr­ša­va­njem.

„Ima mno­go vi­še va­žni­jih stva­ri na ko­je mo­gu da bu­dem po­no­san: na či­nje­ni­cu da sam ob­u­čio mno­go mla­dih ko­le­ga ko­ji već ima­ju svo­ju prak­su, da ima­mo do­bru estet­sku hi­rur­gi­ju i da je 36 na­ših le­ka­ra za­slu­ži­lo da bu­de pri­mlje­no u Me­đu­na­rod­nu aso­ci­ja­ci­ju pla­stič­nih i estet­skih hi­rur­ga (ISAPS), či­ji sam ge­ne­ral­ni se­kre­tar.”

Za­to dr Co­lić, ko­ji je go­di­na­mabio pred­sed­nik na­šeg udru­že­nja za pla­stič­nu hi­rur­gi­ju i isto to­li­ko na če­lu Kli­ni­ke za pla­stič­nu hi­rur­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, is­ti­če da je u ovom tre­nut­ku ve­li­ki uspeh osni­va­nje srp­skog udru­že­nja za re­kon­struk­ci­ju doj­ke.

„Po­no­san sam jer sam oku­pio emi­nent­ne hi­rur­ge iz ove obla­sti. Gu­bi­tak doj­ke po­sle ope­ra­ci­je tu­mo­ra pred­sta­vlja ve­li­ki psi­ho­fi­zič­ki hen­di­kep za že­nu s ko­jim ona ne mo­že la­ko da se po­mi­ri. Na­ža­lost, on­ko­lo­zi ne­ma­ju ni vre­me­na ni mo­guć­no­sti da se ba­ve re­kon­struk­ci­jom doj­ke pa je na­ša že­lja da pre­ko Fon­da za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje že­na­ma po­nu­di­mo kom­plek­san pro­gram ko­ji bi se re­a­li­zo­vao na dr­žav­nim i pri­vat­nim kli­ni­ka­ma. Ako nov­ca ima za dru­ge ope­ra­ci­je u ino­stran­stvu, on­da so­ci­jal­no tre­ba da obez­be­di sred­stva i fi­nan­si­ra i re­kon­struk­ci­ju doj­ke i že­na­ma vra­ti sa­mo­po­u­zda­nje.”

A ko­ji su prav­ci pla­stič­ne i estet­ske hi­rur­gi­je da­nas, ka­kvi su tren­do­vi, ka­ko iz­gle­da­ju li­ce i te­lo 21. ve­ka, ka­ko se pod­mla­di­ti uz mi­ni­mal­no in­va­ziv­nu hi­rur­gi­ju i sa što ma­nje ri­zi­ka – hi­rur­zi mo­gu da ču­ju na kon­gre­si­ma, se­mi­na­ri­ma...Ta­mo gde do­la­ze vr­hun­ski maj­sto­ri iz Bra­zi­la, Mek­si­ka i SAD, dr Co­lić je jed­nak me­đu jed­na­ki­ma... Već dru­gi man­dat ga bi­ra­ju za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Me­đu­na­rod­nog udru­že­nja za pla­stič­nu i estet­sku hi­rur­gi­ju, a kao je­di­ni naš hi­rurg član Ame­rič­kog udru­že­nja za estet­sku i pla­stič­nu hi­rur­gi­ju on pr­vi sa­zna no­vo­sti. Na ovo­go­di­šnjem kon­gre­su u Va­šing­to­nu odr­žao je pre­da­va­nje o svo­jim du­go­go­di­šnjim is­ku­stvi­ma iz obla­sti tran­sfe­ra ma­snog tki­va ra­di ko­rek­ci­ja na li­cu.

„Ovom teh­ni­kom mo­ći će da se ra­di i re­kon­struk­ci­ja doj­ke i to sop­stve­nim ma­snim tki­vom, obo­ga­će­nim STEM će­li­ja­ma. Ali, u svim tim no­vi­na­ma naj­va­žni­ja je si­gur­nost pa­ci­jen­ta i to je im­pe­ra­tiv. Is­pu­nja­va­nje ni­za stan­dar­da pro­pi­sa­nih u Ame­ri­ci uslov je da se do­bi­je ta, prak­tič­no, li­cen­ca kva­li­te­ta i ni­voa si­gur­no­sti (Sur­gi­cal Fa­ci­li­ti­es Re­so­ur­ces Ac­cre­di­ta­tion) ko­ju je do­bi­la na­ša kli­ni­ka.”

Kod nas se naj­vi­še tra­ži po­ve­ća­nje gru­di i usa­na, ka­že dr Co­lić i uka­zu­je da me­đu pa­ci­jen­ti­ma ima sve vi­še mu­ška­ra­ca. Oni su ra­ni­je či­ni­li 5 od­sto kli­je­na­ta, dok ih je da­nas već 10 do 15 pro­ce­na­ta. Od­lu­ču­ju se za ko­rek­ci­je na li­cu, ali i re­ša­va­nje pro­ble­ma će­la­vo­sti ko­ji se ra­di uz po­moć spe­ci­jal­nog ro­bo­ta či­me se skra­ću­je vre­me tran­splan­ta­ci­je. Ak­tu­el­no je i le­če­nje pre­te­ra­ne go­ja­zno­sti neo­pe­ra­tiv­nom me­to­dom po­sta­vlja­nja si­li­kon­skog ba­lo­na u že­lu­cu či­me se spre­ča­va pre­ko­mer­no uno­še­nje hra­ne i u pe­ri­o­du od šest me­se­ci gu­bi od 15 do 21 ki­lo­gram.

„Po­jam le­po­te kod mu­ška­ra­ca po­sled­njih go­di­na pri­lič­no se pro­me­nio jer oni že­le da ima­ju ra­van sto­mak pa, ta­ko, i mla­di lju­di do­la­ze na li­po­suk­ci­ju, za­te­za­nje li­ca, ko­rek­ci­ju ka­pa­ka. Ka­da je reč o na­šim že­na­ma, po­ve­ća­nje gru­di i usa­na još je na pr­vom me­stu što je re­zul­tat estrad­nog tren­da.”

Me­đu­tim, sve je vi­še obič­nog sve­ta ko­ji že­li da „ne­što uči­ni za se­be”. Mla­de de­voj­ke sa iz­ra­zi­to ma­lim gru­di­ma sve če­šće do­la­ze na kli­ni­ku sa že­ljom i mol­bom da do­bi­ju le­po, nor­mal­no po­pr­sje.

„Pa­ci­jent ko­ji zna šta ho­će pred­u­slov je za do­bru in­ter­ven­ci­ju ali se, ne­ret­ko, na­ša vi­đe­nja le­pog i nor­mal­nog ra­zi­la­ze. Ne­ke pa­ci­jent­ki­nje tra­že, pla­ču, mo­le pa on­da i zah­te­va­ju ne­sra­zmer­ne gru­di ili usne. Kad ih od­bi­jem, one odu kod dru­gog hi­rur­ga i za­to na uli­ca­ma ima to­li­ko že­na za pa­či­jim usna­ma.”

Po­red svo­je pro­fe­si­je, dr Co­lić ne kri­je ni strast pre­ma po­e­zi­ji i pu­to­va­nji­ma. Zbir­ku pe­sa­ma je već ob­ja­vio, a sa­da spre­ma knji­gu pu­to­pi­sa iz 190 ze­ma­lja ko­je je ob­i­šao i o ko­ji­ma će, ka­že, go­vo­ri­ti kroz svo­je lič­no vi­đe­nje le­po­te, kul­tu­re i ono­ga što je u nji­ma do­ži­veo.

„Upra­vo sam se vra­tio iz Uz­be­ki­sta­na, s pr­vog cen­tral­no­a­zij­skog kur­sa estet­ske hi­rur­gi­je. Do­ma­ći­ni su bi­li ve­o­ma ra­do­zna­li da ču­ju sve što je no­vo, naj­vi­še o do­stig­nu­ći­ma u in­ter­ven­ci­ja­ma na gru­di­ma i te­lu. U tom pod­ne­blju li­ca du­go osta­ju le­pa, ali gru­di i te­lo tra­že ulep­ša­va­nje. Uosta­lom, sva­ka sre­di­na ima svo­je zah­te­ve, svo­ju tra­di­ci­ju pa i fe­ti­še le­po­te.”

A šta je „ide­al­na le­po­ta”?

„Spoj arap­ske i ru­ske kr­vi, po­ma­lo ko­so­o­kih le­po­ti­ca, na­rav­no vi­so­kih i tan­kih. Da­kle, ru­ska ori­jen­tal­na le­po­ta ko­ja je ne­u­po­re­di­vo lep­ša od bra­zil­ske. Jer, tu ne­ma hi­rur­gi­je kao u Bra­zi­lu ili Ko­lum­bi­ji gde sam na pla­ža­ma bio za­te­čen ta­la­si­ma si­li­ko­na i spre­da i po­za­di.”

Za­to dr Mi­o­drag Co­lić že­na­ma po­ru­ču­je: Bu­di­te le­pe iz­nu­tra. Jer, „žen­ska le­po­ta se ne me­ri ku­bi­ci­ma si­li­ko­na”.

Ja­smi­na Pa­vlo­vić-Sta­me­nić