Nov put do birača

Na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Bo­ru G17 plus ne­će le­pi­ti pla­ka­te već će taj no­vac ulo­ži­ti u in­ter­net kam­pa­nju. Ovo je ot­krio To­mi­slav Dam­nja­no­vić ko­ji već de­set go­di­na vo­di iz­bo­re u stran­ci. On ka­že da je In­ter­net jef­tin i de­lo­tvo­ran, ma­da svi vi­še vo­de ra­ču­na o pla­ka­ti­ma i dru­gim ma­te­ri­ja­li­ma.

Na kon­fe­ren­ci­ji „Po­li­tič­ke kam­pa­nje na In­ter­ne­tu – nov put do bi­ra­ča”, u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra mo­der­nih ve­šti­na i Fon­da­ci­je „Fri­drih Ebart”, Dra­ga­na Đer­ma­no­vić, kon­sul­tant­ki­nja u obla­sti kor­po­ra­tiv­nih od­no­sa s jav­no­šću, iz­ne­la je po­da­tak da u be­o­grad­skoj op­šti­ni Vo­ždo­vac ima 150.000 bi­ra­ča i 80.000 otvo­re­nih na­lo­ga na Fej­sbu­ku, a ni­jed­na stran­ka to ni­je ko­ri­sti­la na iz­bo­ri­ma. „U Sr­bi­ji ima 3.300.000 ko­ri­sni­ka In­ter­ne­ta, 2.026.000 na­lo­ga za Fej­sbuk i 60.000 blo­go­va. Čak 94,8 od­sto stu­de­na­ta i 94,5 od­sto pred­u­ze­ća ko­ri­sti In­ter­net.

Me­đu­tim, In­ter­net ko­ri­ste uglav­nom par­la­men­tar­ne stran­ke ko­je ima­ju veb saj­to­ve i pro­fi­le na Fej­sbu­ku, ali ne ažu­ri­ra­ju in­for­ma­ci­je. DS i G17 plus na Ju tju­bu i blo­gu ni­su gra­đa­ni­ma omo­gu­ći­li da osta­ve ko­men­tar”, ka­že ona.

Đer­ma­no­vi­će­va je kao do­bar pri­mer na­ve­la Gor­da­nu Čo­mić, pot­pred­sed­ni­cu skup­šti­ne, ko­ja je već če­ti­ri go­di­ne autor­ka blo­ga na „Žen­skoj po­li­tič­koj mre­ži” gde pi­še ali i od­go­va­ra na ne­do­u­mi­ce gra­đa­na, a ima i na­log na Fej­sbu­ku. Po­red nje sa­mo još dva po­sla­ni­ka ima­ju lič­ne pre­zen­ta­ci­je na In­ter­ne­tu, a mo­že se re­ći da je LDP ta­ko po­čeo svo­je ak­tiv­no­sti kao stran­ka i da i da­lje ak­tiv­no ra­de na dvo­smer­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji.

Gost iz Hr­vat­ske Kru­no­slav Vi­dić, sa­vet­nik i me­na­džer na iz­bo­ri­ma, ob­ja­snio je da je za ovaj po­du­hvat po­treb­no oko dve go­di­ne, ali da je va­žno da par­ti­je bu­du sprem­ne na ne­po­sred­nost i auten­tič­nost što je va­žno za on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­ju. „Po­treb­no je da stran­ke pr­vo utvr­de ci­lje­ve i da na­pra­ve stra­te­gi­ju na osno­vu ko­je će iza­bra­ti ala­te – Fej­sbuk, tvi­te­re, blog. U Hr­vat­skoj je sva­ke go­di­ne 40.000 mla­dih lju­di vi­še ko­ji­ma je In­ter­net sa­stav­ni deo ži­vo­ta i za­to je on va­žan i za stran­ke.” Nje­gov ko­le­ga Mar­ko Ra­kar ka­že da In­ter­net mo­žda ne­će do­ne­ti gla­so­ve stran­ci ili kan­di­da­tu, ali da su na po­sled­njim iz­bo­ri­ma u Hr­vat­skoj ne­ki kan­di­da­ti lo­še pro­šli jer su na ne­kim saj­to­vi­ma zdu­šno ra­di­li pro­tiv njih.

Da sve stran­ke još ni­su ovla­da­le on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­jom, i da ni gra­đa­ni ne­ma­ju na­vi­ku da pra­te iz­bor­nu kam­pa­nju na no­vim me­di­ji­ma, po­ka­zao je pri­mer ko­ji je iz­ne­la Ve­sna Mar­ja­no­vić iz DS-a. „Na po­sled­njim iz­bo­ri­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­be­du su od­ne­li tra­di­ci­o­nal­ni me­di­ji, pre sve­ga TV, jer 79 od­sto gra­đa­na ni­je pri­me­ti­lo kam­pa­nju na no­vim me­di­ji­ma. Mi po­dr­ža­va­mo kam­pa­nju na In­ter­ne­tu, jer je po­treb­no ma­lo nov­ca, ko­li­ko smo mi ulo­ži­li u rad mla­dih lju­di za nji­ho­ve ho­no­ra­re. Naš vi­še­go­di­šnji pro­je­kat ’Sr­bi­ja 2020. du­go­roč­ni plan’ bi­će pred­sta­vljen pre­ko In­ter­ne­ta i gra­đa­ni će mo­ći da da­ju ko­men­ta­re”, re­kla je ona.

U Šved­skoj se oti­šlo naj­da­lje pa blo­ge­ri do­bi­ja­ju isti ma­te­ri­jal kao i no­vi­na­ri od stra­na­ka. Na­ta­li Si­al ka­že da je Ju tjub po­sve­ćen gla­sa­či­ma a Fej­sbuk rad­ni­ci­ma u kam­pa­nji. „U kam­pa­nji mo­že­te da da­te no­vac, po­klo­ne ili da bu­de­te blo­ger.” U Šved­skoj sva­ki dru­gi gra­đa­nin ima Fej­sbuk na­log i to je glav­ni dru­štve­ni ka­nal za di­ja­log, a stran­ke ko­je ne­ma­ju ka­pa­ci­te­te mo­gu da se re­kla­mi­ra­ju.

Se­ba­sti­jan Raj­hel, iz ne­mač­ke So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je, ka­že da je kod njih In­ter­net oru­đe za kam­pa­nju ko­jim se ša­lje in­for­ma­ci­ja i do­bi­ja po­vrat­na. „On­lajn me­di­ji zah­te­va­ju vi­še vre­me­na za kam­pa­nju, ali je za­to je mo­že­te po­če­ti mno­go ra­ni­je. Mi smo kam­pa­nju vo­di­li i pre­ko mo­bil­nih te­le­fo­na”, do­da­je on.

Adam Da­sta­gir iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je ka­že da su iz­bo­ri La­bu­ri­stič­ke stran­ke ima­li ma­lo za­jed­nič­kog s pret­hod­nim, ka­da Fej­sbuk i Tvi­ter ni­su po­sto­ja­li a Ju tjub je ra­dio tri me­se­ca. „No­vi me­di­ji omo­gu­ća­va­ju di­rekt­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s lju­di­ma. Po­što smo ima­li ne­pri­ja­telj­ski na­stro­je­ne me­di­je i mno­go neo­d­luč­nih gla­sa­ča od­lu­či­li smo da iz­bo­ri bu­du za­sno­va­ni na raz­go­vo­ri­ma s lju­di­ma, što In­ter­net omo­gu­ća­va. Ta­ko se mo­že raz­go­va­ra­ti i s mi­ni­strom. Je­di­na lo­ša stra­na je bi­la što ne­ki lju­di ne vo­le da se iden­ti­fi­ku­ju.”

I. Anoj­čić