Visoka cena za krađu patenta

Ukoliko se na sudu dokaže da su preduzeća "Certus" i "PHT internešenal" koje "DMD holding" optužuje da su kopirale uređaj za elektronsku dopunu kredita za mobilne telefone i započele njegovu proizvodnju u Bugarskoj, budžet ove dve firme mogao bi da bude olakšan za veliku sumu novca. Naime, Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasnije zaštite prava intelektualne svojine daje ovlašćenje inspekcijama da, ukoliko utvrde da je prekršen pomenuti zakon, izreknu drakonske kazne koje se kreću u rasponu od 100.000 do 3.000.000 dinara.

– Zakon je stupio na snagu 10. juna ove godine. On inspekcijama daje ovlašćenje da po službenoj dužnosti vode računa o tome da li određena lica vrše povredu intelektualne svojine. Sistem novčanog kažnjavanja se u svetu pokazao kao najefikasniji. S druge strane, imate čitavu glavu Krivičnog zakonika Srbije koja se odnosi na zaštitu intelektualne svojine. Za počinioce ove vrste krivičnih dela propisane su kazne zatvora do pet godina, ali se one u praksi retko izriču. Sud uglavnom izriče uslovne i novčane kazne. Ceo krivični postupak je, na žalost, dug i spor – objašnjava mr Dragomir Kojić, partner u Advokatskoj kancelariji "Karanović i Nikolić", zadužen za intelektualnu svojinu.

Ističe da bi najefikasnija zaštita intelektualne svojine mogla da se ostvari preko pomenutih inspekcija, s obzirom na to da su one brze i mnogobrojne.

Zaštićeni samo u Srbiji

– Vlasnik prava intelektualne svojine može da podnese nadležnom sudu tužbu za naknadu štete. U konkretnom slučaju aparata za elektronsku dopunu treba istaći da zaštita pronalaska u našoj zemlji ne znači i njegovu zaštitu u inostranstvu. Inače, praksa je svuda u svetu da se posle podnete patentne prijave ona javno objavljuje. U našoj zemlji to se radi u "Službenom glasniku" i od momenta objave ona ulazi u takozvano "svetsko stanje tehnike". Ako vlasnik svoj patent zaštiti samo u Srbiji on uživa monopolsko pravo za njegovu upotrebu samo u našoj zemlji. Međutim, u bilo kojoj drugoj državi svako lice ima pravo da slobodno koristi njegov patent. U ovom slučaju, oni smeju da koriste patent u Bugarskoj, ali aparate za elektronsku dopunu ne smeju da distribuiraju u našoj zemlji – objašnjava advokat Kojić.

On ističe, da je zakonom regulisano da će osoba koja neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom, biti kažnjena novčano ili zatvorom do tri godine. Ako je pribavljena imovinska korist ili nastala šteta koja prelazi milion dinara, učinilac može biti osuđen na zatvor od jedne do osam godina. U slučaju da neko namerno stavlja u promet zaštićeni patent, njegov vlasnik pred sudom može da zahteva i trostruko više novca od vrednosti patenta.

Svest o krađi

– Mi smo zemlja koja nema praksu zaštite patenata. Kod nas zahteve uglavnom podnose fizička lica. Sistem zaštite patenata u svetu sasvim je drugačiji. Tamo najveći broj zahteva za zaštitu patenata podnose velika preduzeća, koja uglavnom imaju svoj pronalazački sektor. U svetu je to veoma ozbiljna stvar. Kod nas, međutim, nikada nije postojala svest o tome – navodi Kojić.

Očigledan primer je, recimo, distribucija piratskih kompakt-diskova. Kod nas, objašnjava Kojić, još ne postoji svest o kršenju prava intelektualne svojine. Ljudi, kaže on, imaju izgrađenu svest da nemaju pravo da uđu u tuđi stan, ali nemaju svest o tome da ne smeju da iskopiraju kompakt-disk i kasnije ga prodaju.

– U odnosu na ukupan broj krivičnih dela, zaista je malo onih u oblasti zaštite intelektualne svojine. To naravno ne znači da ih nema više. Ovakva vrsta krivičnih dela postoji i na veoma visokom nivou. I danas imate preduzeća koja koriste nelegalne softvere – kaže Kojić.

-----------------------------------------------------------

Zaštita intelektualne svojine

Intelektualna svojina je veoma široka oblast. U teoriji se ona deli na industrijsku svojinu i autorska i srodna prava. Industrijska svojina u sebi sadrži pravo patenta, pravo žiga, pravo dizajna, pravo topografije i integrisanih kola. Integrisanim kolima, što je manje poznato u javnosti, štite se čipovi.

– Tako široka grana prava zaštićena je na različite načine – krivičnim i građanskim pravom, kao i odredbama o privrednim prestupima. Razlika između krivičnog dela i privrednog prestupa je u tome što za krivično delo odgovara fizičko lice, a za privredni prestup pravna lica. S obzirom na to da pravno lice ne možemo da stavimo u zatvor, zakonodavac je za njega predvideo novčanu kaznu.