Strah od "plana B"

Osujećenje terorističkog napada na avione i planiranog obaranja većeg broja letelica nad Atlantikom rezultat je najveće antiterorističke operacije ikad preduzete u Velikoj Britaniji. Tokom akcije, a pogotovo u završnici, britanski operativci blisko su sarađivali sa službama bezbednosti Sjedinjenih Država i Pakistana, a ministar unutrašnjih poslova Džon Rid uputio je kolegama javnu zahvalnost.

Posle šoka, haosa i neviđenih gužvi na aerodromima, izazvanih otkazivanjem letova i uvođenjem do apsurda rigoroznih mera kontrole putnika i prtljaga, situacija se tokom večernjih sati u četvrtak kao i jučerašnjeg prepodneva, postepeno normalizovala. Međutim najviši (pod oznakom kritičan) stepen terorističke pretnje ostaje i dalje na snazi.

"Iako je policija uverena da su ključni akteri uhapšeni, nema opuštanja", rekao je ministar Rid na konferenciji za novinare. Bi-Bi-Si ovome dodaje podatak dobijen od "neimenovanog visokog zvaničnika američkog Kongresa", a prema informaciji koju je London prosledio Vašingtonu, da su neki teroristi i dalje na slobodi i da se strahuje da postoji i rezervni "plan B" za nove terorističke napade.

Zasad, u rukama policije nalazi se 31 osumnjičeni, od toga u Britaniji 24 osobe, a sedam u Pakistanu. Kako se saznaje, ova hapšenja u pakistanskim gradovima Karačiju i Lahoreu bila su ključna za otkrivanje zavere i odluku Londona da hitno stupi u dejstvo. Među uhapšenima u Britaniji su i dve žene, a većina osumnjičenih su britanski građani pakistanskog porekla.

Devetnaestorici među njima je centralna banka (Banka Engleske) zamrzla imovinu i – što se smatra prilično neuobičajenim – objavila imena. Najmlađi na spisku ima 17 godina, a najstariji 35, prenele su agencije.

Prema sadašnjem antiterorističkom zakonu, oko čega su se jesenas u Parlamentu lomila koplja, policija ima na raspolaganju 28 dana. To je maksimalan rok trajanja pritvora, bez podizanja optužnice, dok se Bler zalagao da taj period iznosi čak 90 dana. Ranije je maksimalan pritvor bio 14 dana.

Tokom naredne četiri nedelje istražni organi morali bi da prikupe dovoljno ubedljiv dokazni materijal da su osumnjičeni učestvovali u pripremi plana čije bi posledice izazvale "masovno ubistvo nezamislivih razmera". Samo na osnovu toga optužnice bi mogle da budu podignute, u protivnom osumnjičeni bi morali da budu oslobođeni.

Kao što su mediji opširno izvestili, razmatrajući temu iz svih mogućih uglova, zaverenici su nameravali da akciju izvedu tečnim eksplozivom koji se lako mogao uneti u avion kamufliran recimo u flaši gaziranog pića sa dvostrukim dnom, a za aktiviranje je mogla da posluži baterija iz laptopa ili plejera.

Na meti je trebalo da budu avioni na prekookeanskim letovima za Sjedinjene Države i to najverovatnije devet do deset letelica koje bi bile napadnute u talasima, po tri istovremeno. Logika zaverenika je bila da bi detoniranje nad Atlantikom onemogućilo da se utvrdi poreklo eksplozija i načina na koji su izvedene. Osim toga, svi operativni elementi potrebni za aktiviranje takvog eksploziva sami po sebi ne izazivaju sumnju, pogotovo ako se sastojci rasporede na više osoba koje bi ih unele u avion, kako je i bilo zamišljeno.

Ideja o tečnom eksplozivu nije nova. Pre dvadesetak godina južnokorejski avion sa 115 putnika oboren je na taj način (skriven u boci alkohola), a eksploziv su kako se sumnjalo podmetnuli severnokorejski agenti.

Slična zavera iza koje su stajali sledbenici Ramzija Ahmeda Jusufa otkrivena je u Manili 1995. godine i zahvaljujući tome sprečena akcija rušenja 12 američkih aviona iznad Pacifika.

Stručnjaci izražavaju posebnu zabrinutost kada je reč o ovom tipu razornog oružja, upravo zato što je tečni eksploziv ubitačno i efikasan i jednostavan za kamufliranje. U komentaru tim povodom, jučerašnji "Tajms" upozorio je do tehnološkog napretka u bezbednosti aviona dolazi tek posle napada i pogibija, a da bi sada bio trenutak da se investira u najmodernije detektore, kako bi se predupredile katastrofe i sačuvali životi.