Čistački optimizam

Rasprava o ulozi nevladinih organizacija posebno se zaoštrila na pitanju odnosa prema demokratskim vladama nakon sloma starog režima. Iskristalisala su se dva suprotstavljena stanovišta. Jedno, da nevladine organizacije treba da ostanu na pozicijama stalne i dosledne kritike onih poteza vlasti koji nisu u skladu sa demokratskim principima, i drugo, da nevladine organizacije treba polako da zauzimaju konstruktivniji stav i postanu ako zatreba i deo vladajućeg sistema, njihova kadrovska podrška i programska rezerva. Sve je očitije da se deo nevladinog sektora nekritički priklanja i svrstava uz aktuelnu vlast, gubeći na taj način i svoj osnovni razlog postojanja i delovanja. Ovakva ideološka i politička pozicija na veoma transparentan način se može prepoznati u tekstu „Veliko spremanje“, Miljenka Derete, direktora Građanskih inicijativa („Politika“, 27. maja). Veoma je čudno da istaknuti aktivista građanskog društva nalazi za shodno da kaže da je „najzad osveštena neizbežnost da se Srbija mora urediti kao država da bi preživela kao uređeno društvo. Srpsko društvo mora izaći iz decenija eskapizma i uklopiti se u parametre i vrednosti 21. veka da bi preživelo u uređenoj državi Srbiji“. Međutim, najveći problem Srbije i jeste u tome što ona ima slabo i razoreno društvo, a bilo bi logično da se predstavnik nevladine organizacije zalaže pre svega za stvaranje što snažnijeg društva kao osnovne pretpostavke za uspostavljanje stabilnog političkog i državnog sistema. Ali u Srbiji su mogući i najneverovatniji ideološki lupinzi i obrati, tako da Miljenko Dereta ne može u svom tekstu da prikrije svoje veliko oduševljenje što je u Srbiji otpočela akcija velikog spremanja i čišćenja. Samo još nedostaje gvozdena metla kao glavna potpora na našem evropskom putu.

U svođenju političkog bilansa M. Dereta navodi važnost (uz izvesne rezerve) nastanka Srpske napredne stranke, ali i kontinuirane izborne marginalizacije Koštunice i njegove anahrone antievropske politike. Ali po svemu sudeći njegov glavni politički uvid sastoji se u oceni da je „skoro neprimetno i nenajavljeno počelo ozbiljno, veliko spremanje Srbije. Sudim to i po ponašanju srpskih ’tajkuna’ koji su to očigledno osetili i koji bi, kao miševi, da nekako pobegnu sa broda na kome više ne mogu da se lagodno baškare... Izgleda da im država polako okreće leđa. Propao je njihov šibicarski trik da im se na ’brigu i oporavak’ povere državna preduzeća koja loše posluju. Ljubazno im je zaprećeno da, osim što koriste prava, moraju ispunjavati i obaveze. U Siminoj ulici na zgradi PMF-a stoji, gipsanim ramom uokviren grafit ’Pravda za Miškovića’. Pravda! I velika metla. Za Evropu, nadam se“.

Izgleda da to lekovito veliko spremanje Srbije postoji samo u ideološkim koncepcijama Miljenka Derete jer koristiti pravdu, veliku metlu i ljubazne pretnje kao putokaze u trasiranju puta za Evropu previše liči na neka olovna vremena za koja smo mislili da se nikada neće vratiti. Ali te ideološke koncepcije pravedničkog čišćenja Srbije uz ljubazno zaprećivanje zagovornik je direktor Građanskih inicijativa. Možda će to biti neki novi projekat ove nevladine organizacije: beskompromisno čišćenje Srbije od svih onih koji ne dele ovaj čistački proevropski optimizam.

publicista