Izraelski debakl
Upad izraelskih komandosa na brodove upućene u pojas Gaze definitivno je bila pogrešna odluka doneta u vrhu izraelske vlasti. Oštre kritike na račun vlade u Jerusalimu ne dolaze samo od brojnih država i organizacija širom sveta već i iz samog Izraela.
Nije jasno kako su Izraelci bili toliko naivni da na onakav način ulete u Hamasovu zamku i napadnu brodove na kojima je najmanje bilo Palestinaca, a ponajviše Turaka i državljana zemalja Evropske unije. Začuđujuće je to da su kabineti u Jerusalimu bilo toliko nesvesni kakav će pi-ar efekat imati ovakav napad na strane državljane, kao i da će u ovoj situaciji jedna ekstremna organizacija, poput Hamasa, biti u svojevrsnoj poziciji žrtve.
Članica Kneseta Arapkinja Hanin Zoabi, koja je bila na jednom od brodova tvrdi da „cilj Izraela bio ne samo da se plovidba zaustavi, već da se izazove najveći mogući broj žrtava”, kako bi se „takve inicijative zaustavile u budućnosti”. Čak i ako je to istina, Izrael je promašio metu jer ne samo što su već krenula nova dva broda u pravcu Gaze, već će ovaj događaj biti inspiracija za mnoge ekstremiste da odrede Izrael kao „legitimnu metu”.
Pitanje je zašto izraelska mornarica nije sačekala da brodovi uđu u teritorijalne vode kod Gaze čime bi, prema međunarodnom pravu, njihovo presretanje brodova bilo legalno uzimajući u obzir proglašenu blokadu. Međutim, možda to Izraelcima nije bilo ni važno jer je istorija međunarodnih odnosa prepuna primera da se i te kako može kršiti međunarodno pravo ukoliko ste dovoljno jaki ili iza vas stoji neko dovoljno jak.
Uprkos tome što se američko-izraelski odnosi lošiji nego ikad pre, oni su i dalje dovoljno dobri da su se SAD potrudile da ubede Tursku da prihvati manji stepen kritike u saopštenju Saveta bezbednosti UN, povodom ovog slučaja. Vašington je poprilično brinuo o formi diplomatskog rečnika korišćenog u saopštenju SB UN tako da je uspeo da ubedi Ankaru da se u dokumentu osude „akti”, a ne „akt” koji je doveo do smrti najmanje deset civila i ranjavanja mnogih. Naime, za Turke je bilo veoma važno da se upotrebi jednina kako bi se time istaklo da je Izrael sam odgovoran za pogibiju aktivista dok upotreba reči „akti” sugeriše da aktivisti koji su napali komandose snose deo odgovornosti. Možda je, pak, Izrael i dobro procenio, svestan da će ostati nekažnjen.
S druge strane, izraelska blokada Gaze, inače, ima ograničen uspeh, jer je krijumčarenje oružja nastavljeno uprkos tome što je Hamas izolovan, dok blokada pogađa pre svega takozvane obične ljude. Iako izraelski zvaničnici kažu da svake sedmice u pojas Gaze stiže 15.000 tona humanitarne pomoći, to je, prema procenama UN, samo četvrtina potreba milion i po ljudi. Ipak, u toj pomoći nikad nisu čokolada, instant kafa ili mlečni proizvodi u velikim paketima, jer se izraelska blokada odnosi na njih podjednako kao na oružje ili građevinski materijal od kojeg je moguće napraviti bunker.