Amerika protiv sveta

NjUJORK – Amerikanci sebe vide drugačije nego što ih vidi svet – oni smatraju da se njihova vlada s puno obzira konsultuje sa drugim zemljama u spoljnoj politici, ne misle da Amerika pokušava da nametne demokratiju drugima, ali veruju da bi bilo lepo kada bi svi mogli da iskuse dobrobit američkog načina života.

Mnogi van SAD ne dele to mišljenje, već misle da američka vlada radi šta joj se prohte, veruju da Amerika želi da dominira svetom i ubeđeni su da je širenje američkih ideja i kulture loše. Ovi suprotstavljeni stavovi izneti su u nedavno objavljenoj knjizi "Amerika protiv sveta", autora Endrjua Kohuta i Brusa Stouka, zasnovanoj na istraživanjima i podacima uglednih instituta za ispitivanje javnog mnjenja.

Pogrešna viđenja

Ta različita, a ponekad i pogrešna viđenja SAD, otežavaju međunarodnu saradnju i ometaju rešavanje važnih pitanja od Iraka do primirja između Izraela i Hezbolaha u Libanu, upozoravaju autori, kako je prenela američka agencija AP.

Oni ukazuju da Amerikanci imaju drugačije mišljenje od drugih ljudi o mnogim pitanjima, od religije i morala do preventivnih vojnih udara, ali i da je u poslednje vreme pad popularnosti američke vlade više nego ranije uticao na negativan stav prema američkim građanima. "Antiamerikanizam kome prisustvujemo u ovoj deceniji je širi i dublji", kaže Kohut. Prema njegovom mišljenju, sada bi trebalo da se dogodi "nešto zaista veliko" pa da ljudi u svetu, naročito Arapi i muslimani, promene mišljenje o Americi i Amerikancima, koje su ranije mrzeli zbog arapsko-izraelskog sukoba, a u skorije vreme zbog Iraka i Libana.

S druge strane, stav javnosti prema SAD u drugim zemljama je sve važniji jer političari u svetu sve češće svoje odluke zasnivaju na anketama javnog mnenja, smatraju autori, a kao primer navode Tursku koja je na početku rata u Iraku odbila da Vašingtonu stavi na raspolaganje svoje aerodrome zbog protivljenja domaćeg muslimanskog stanovništva ovoj intervenciji.

Ilustrujući jaz koji postoji u pogledima Amerikanaca i sveta, autori navode da je na pitanje da li SAD u svojoj spoljnoj politici vode računa o interesima drugih zemalja, 67 odsto Amerikanaca odgovorilo potvrdno. Na isto pitanje pozitivan odgovor je dalo 32 odsto Britanaca, 18 odsto Francuza, 20 odsto Rusa i 17 odsto Jordanaca.

Stavovi Amerikanaca se razlikuju od stavova većine drugih naroda i po pitanjima kao što su opravdanost preventivnog vojnog udara, ili neka pitanja iz domena religije i morala premda, nasuprot uobičajenom predubeđenju, američki odnos prema spoljnoj politici najčešće nije motivisan religioznim razlozima.

Na pitanje da li je preventivni vojni napad često ili ponekad opravdan, najpozitivnije su odgovorili Pakistanci (70 odsto), Izraelci, Amerikanci (po 66 odsto pozitivnih odgovora) i Britanci (65 odsto).

U drugim zemljama broj onih koji veruju da su preventivni napadi opravdani je daleko manji: 42 odsto u Francuskoj, 31 odsto u Nemačkoj, 25 odsto u Brazilu i samo šest odsto u Jordanu.

Jedini pogrešan korak

U to da je širenje američke ideje i kulture dobro veruje 79 odsto Amerikanaca i 39 odsto Britanaca, naspram jedva 25 odsto Francuza i 28 odsto Nemaca.

I dok Kohut i Stokes statistički mere razlike između Amerikanaca i drugih, njihov kolega, američki autor Džulija Svejg u knjizi "Prijateljska vatra" govori o tim razmimoilaženjima iz istorijske perspektive, navodeći kao problem svojevrsnu amneziju kada je reč o mnogim promašajima američke politike. "Amerikanci jednostavno preskaču važna, često bolna poglavlja američke prošlosti na međunarodnoj sceni – kao što su podrška SAD rušenju izabranog premijera Irana 1953, ubistvu Patrisa Lumumbe u Kongu 1961. i čitavom nizu intervencija, ratova i diktatura širom sveta", piše Svejgova uz naglasak da su "ove epizode nestale iz američkog kolektivnog sećanja". "U standardnoj verziji skorije američke istorije, jedini pogrešan korak je bio Vijetnam, tako da se on praktično doživljava kao odstupanje od inače plemenitog američkog kursa u pionirskim naporima za izgradnju slobode i demokratije", navela je autorka.

Ona upozorava da SAD pretenduju na uzvišene moralne stavove, ali gube ugled u svetu mučenjem zatvorenika u Abu Graibu i odbijanjem da se pridruže međunarodnim sporazumima i projektima kao što su Protokol o globalnom zagrevanju iz Kjota, Međunarodni krivični sud ili sporazum o zabrani nuklearnih proba.

Prema Kohutu i Stouksu, odbijanje Bušove administracije da potpiše protokol iz Kjota bilo je razlog brojnih kritika na račun Amerikanaca, ali većina američkih građana čak i ne shvata da ovaj dokument ima veze sa globalnim stanjem čovekove okoline.

Nasuprot uverenju stranaca da Amerikanci žele da nametnu svoj tip demokratije drugima, jedno istraživanje iz 2004. pokazuje da je Amerikancima širenje demokratije u svetu tek na 18. ili 19. mestu na spisku spoljnopolitičkih prioriteta. "Amerika protiv sveta" na bazi istraživanja takođe pokazuje da je pogrešno mišljenje u svetu da na stavove Amerikanaca o spoljnoj politici utiču verska ubeđenja.

Na primer, na pitanje da li se mora verovati da je Bog moralan, pozitivno je odgovorilo 58 odsto Amerikanaca, 27 odsto Italijana, 33 odsto Nemaca i 13 odsto Francuza. Postoji jedan važan izuzetak, a to je izraelsko- palestinski sukob, naveli su autori.

Jedan od tri Amerikanca koji podržavaju Izrael čini to iz verskih razloga, a od pet Amerikanaca dvojica veruju da su Jevreji dobili Izrael od Boga, a jedan od troje smatra da je stvaranje jevrejske države korak prema drugom dolasku Hrista na zemlju.