Kad lov na talente preraste u tragediju

Penzionisani stomatolog iz južnog Velsa pojavio se u programu „Britanija ima talenat“, ali nije uspeo da otpeva pesmu do kraja od zvižduka iz publike. Vidno razočaran, Alin Džejms je kasnije izjavio da veruje da je izabran baš zato što se moglo očekivati da će ga publika ismevati. Međutim, za britansku Fondaciju za mentalno zdravlje sporno je to što je čovek koji je sedam puta hospitalizovan sa procenom da postoji rizik od samoubistva uopšte doveden u takvu situaciju.

Ovo udruženje apelovalo je na producenta Sajmona Kauela i kanal koji prenosi šou da hitno preispitaju kriterijume za selekciju takmičara, uz upozorenje da je tragedija „neizbežna“ ukoliko se nešto ne preduzme.

„Mislim da oni biraju najbolje i najgore, a ja sam izabran da budem najgori. Bio sam kao onaj starac koji je prošle godine igrao brejkdens. Pozvan sam da mi se smeju i rugaju“, rekao je Džejms za časopis „Obzerver“.

Prethodna sezona vinula je u zvezde Suzan Bojl, koja je posle finala doživela nervni slom. Posle toga je uveden obavezni pregled psihologa za sve kandidate. Džejms je, međutim, jasno rekao koje sve lekove pije i koliko je puta bio smešten na psihijatriju zbog rizika od samoubistva, a procena je bila da ipak može pred kamere u areni u Kardifu.

Fondacija za mentalno zdravlje saopštila je da strahuje da ovakvi slučajevi zloupotrebe ljudi sa duševnim problemima neizbežno vode u tragediju.

„Krajnje je uvredljivo da psihički ranjive ljude izložite podsmehu. To prelazi sve moralne granice. Ja se plašim najgoreg. Ako dovoljan broj ljudi izložite dovoljno jakom stresu, neko će oduzeti sebi život. To je statističko pravilo“, kaže Endru Mekaloh iz ove fondacije.

U produkcijskoj kući „Adrenalin”, koja je snimala šou „Ja imam talenat“ u Srbiji, kažu da nisu imali sličnih situacija.

„Producenti su na samom kastingu vršili procenu. ’Adrenalin’ je na svim svojim projektima angažovao psihologe koji su imali preliminarne razgovore sa kandidatima. Mi smo se više trudili da ih ohrabrimo i pripremimo za susret sa kamerama i publikom. Dešavalo se da publika nekoga izviždi, ali dešavalo se da izviždi i odluku sudija”, kaže Olivera Milenković iz „Adrenalina”.

Ona ističe da producenti nemaju uticaja na komentare žirija, ali da samim izborom sudija utiču na dignitet šoua.

„Kada birate žiri, morate da vodite računa ko su oni kao ljudi i dokle mogu da idu po nekom svom osećaju za pristojnost. Mi smo bili sigurni da oni nikoga neće ponižavati. Da li će se neko rasplakati ili radovati i da li će u javnosti kasnije pokazati ovakve ili onakve osobine – na to ne možete da utičete”, naglašava Milenkovićeva.(/slika2)

Audicije za „Američkog idola”, koji takođe lansira zvezde, često izgledaju kao svesna selekcija mentalno hendikepiranih i socijalno neprilagođenih osoba da bi im se publika podsmevala, a rejtinzi rasli.

Pre dve godine, samoubistvo jedne mlade žene dovelo je policijske istražitelje upravo do audicije za „Američkog idola“. Pred višemilionskim auditorijumom, Sajmon Kauel, koji je sedeo u žiriju, ismevao je Polu Gudspid zbog zubne proteze. „Ne mislim da ijedan umetnik može da peva sa toliko metala u ustima... to je kao most.“ A kada je sva pokunjena napustila studio, glasno je pitao: „Kako li je prošla kroz detektor za metal“.   

Gudspidova je bila potpuno slomljena kada je snimak emitovan i još mnogo puta pregledan na „Ju tjubu“ sa najgnusnijim komentarima. Na blogu je kasnije napisala da ne može da se izbori sa tolikom mržnjom i podsmehom. Predozirala se lekovima ispred kuće Pole Abul, tada takođe sudije u „Idolu“, kojom je navodno bila opsednuta.

Producenti programa „Britanija ima talenat“ brane način na koji biraju učesnike tvrdeći da „svako ima pravo da se prijavi“.

Psihijatri, međutim, postavljaju pitanje da li su svi ljudi u stanju da donesu pravu odluku.

„Da li psihički ranjive osobe shvataju da svesno pristaju da im se smeju i rugaju? Sumnjam“, kaže Filip Hodson iz Britanskog udruženja psihoterapeuta. On ističe da je i ranije izražavao zabrinutost povodom emisija kao što je „Veliki brat“, ali da će „neko morati da umre da bi se bilo šta preduzelo”.

J. Kavaja