Čovek koji je uozbiljio rokenrol

Tokom karijere duge pet decenija predstavljao se kao Elston Gun, Blajnd boj Grant, Bob Landi, Robert Milkuvd Tomas, Laki Vilburi, Džek Frost, Sergej Petrov, ali je najpoznatiji kao Bob Dilan. Važi za jednu od najuticajnijih figura u savremenoj muzici, neki čak kažu da je on čovek koji je „uozbiljio rokenrol”. U impresivnoj karijeri Dilan je objavio 34 studijska albuma, 54 singla, 13 koncertnih i 14 kompilacijskih izdanja, koji su prodati u tiražu od 75 miliona primeraka, a autor je nekih od najvećih rok klasika – „Like a Rolling Stone”, „Knockin’ on a Heaven’s Door”, „Forever Young”, „Hurricane”… Iza njega su i 11 Gremi priznanja, Oskar, a jedini je muzičar koji je ovenčan Pulicerovom nagradom.

Bob Dilan, odnosno Robert Alan Cimerman, kako je njegovo pravo ime, rođen je 1941. godine u Dulutu u Minesoti, gde su njegovi preci, jevrejski emigranti, došli iz Rusije, tačnije iz Odese (danas Ukrajina). Kada je postao poznat, tvrdio je da je odrastao u Galupu u Novom Meksiku, iako tamo nikada nije živeo. Slušajući radio, zaljubio se u muziku, a svoje prve snimke, obrade Litl Ričarda, Karla Perkinsa i Lojda Prajsa načinio je za Božić 1956. u skladištu jedne prodavnice. Upisao se na Univerzitet u Mineapolisu, koji je napustio posle samo godinu dana. U tom gradu se uključio u Dinkitaun serkl, koji je okupljao zaljubljenike u folk, i tada počeo da koristi pseudonim Bob Dilan. Nikada nije objasnio poreklo svog alijasa, pa je misterija da li se tako zove po velškom pesniku Dilanu Tomasu, ili zbog sličnosti sa imenom. U januaru 1961. zaputio se u Njujork. Nastupao je u malim klubovima za „siću”, ali nakon kritike Roberta Šeltona u „Njujork tajmsu”, privukao je pažnju Džona Hamonda, zahvaljujući kome je dobio ugovor sa „Kolumbijom”.

Već naredne, 1962. godine, Dilan objavljuje svoj debi album („Bob Dylan”), a usledila su izdanja „The Freewheelin’ Bob Dylan” i „The Times They Are A-Changin”, koje su „Bitlsi” slušali do iznemoglosti i tada shvatili da je vreme „da odrastu”. Ovaj muzičar već tada stiče kultni status.

Dilan postaje i dominantna ličnost „novog folk pokreta”, a njegove pesme su u to vreme obrađivali Soni i Šer, „Manfred men” i Džoan Baez, Bobova prijateljica i, navodno, kako su pisali mediji, ljubavnica. Važio je i za velikog borca za ljudska prava. Ali, primajući nagradu „Tom Pejn”, koju mu je dodelio Nacionalni komitet za građanske slobode, na ceremoniji održanoj posle ubistva Džona Kenedija, pripit počeo je da vređa prisutne i čak rekao da „sebe donekle vidi u ubici Liju Harviju Osvaldu”.

U julu 1966. godine umalo nije izgubio glavu. Pao je sa svog motora „trijumf tajger” u blizini Vudstoka, međutim, nikada nije hospitalizovan, iako je tvrdio da je polomio nekoliko pršljenova u vratu. Povukao se tada iz javnosti i osam godina nije želeo da ide na turneje.

„Posle nesreće, konačno sam se probudio. Shvatio sam da ne želim više da radim za razne pijavice. Samo sam hteo da budem sa svojom decom”, rekao je svojevremeno.

Tokom osamdesetih, uz Roja Orbisona, Toma Petija, Džordža Harisona i Džefa Lina, bio je deo projekta „Traveling vilburis”. U „Rokenrol hol slavnih” uvršćen je 1988. godine. Prvu Gremi nagradu dobio je tek 1997, a 2001. Oskara za muziku. Jedno vreme se nije razdvajao od ove „figurice”, koja je na njegovim koncertima imala počasno mesto na pojačalu. Pre nekoliko godina bio je u bolnici zbog opasne infekcije srca. Tada je izjavio: „Stvarno sam mislio da ću vrlo brzo videti Elvisa!”

Tajno se oženio Sarom Lounds kada je imao 24 godine. Razveo se 1977. i iz tog braka ima četvoro dece. Bio je i u braku sa Kerolin Denis, koja mu je bila prateći vokal, i sa njom ima ćerku.

Ovaj muzičar, koji danas živi u Malibuu, vegetarijanac je.

Prošle godine objavio je album „Together Through Life” koji se našao na prvom mestu američke i britanske top-liste, a potom i ploču „Christmas in the Heart”, čiji je prihod poklonio humanitarnim organizacijama i Svetskom programu za hranu. Ne odustaje ni od svoje „Turneje bez kraja”, koju je započeo još 1988. godine i tokom koje je do sada održao više od 2.100 koncerata. Ovaj neverovatan broj nastupa biće još veći, budući da 6. juna, ponovo, posle 19 godina, dolazi u Beograd.

Jelena Koprivica

(Sutra: Ikona buntovne omladine)