Vlada prva lista novi zakon o NBS

Koliko će još Srbija čekati na izbor novog guvernera Narodne banke Srbije zavisi od toga da li će se na današnjoj sednici vlade naći izmene i dopune Zakona o centralnoj monetarnoj instituciji o kojima je potrebno da ona da svoj sud. Ukoliko mišljenje o ovom predlogu, koji je, inače, sačinjen u centralnoj banci, bude pozitivno o njemu bi već naredne sedmice poslanici mogli da se izjašnjavaju. Zbog usvajanja izmena zakona o NBS predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović najavila je vanrednu sednicu. Zakon će pred poslanicima braniti guverner u ostavci Radovan Jelašić.

Kako je već više puta u javnosti najavljivano zakon se menja kako bi se uskladio sa Ustavom i kako bi se rešenja prilagodila međunarodnim standardima. U obrazloženju zakona je navedeno da su ciljevi izmena da se jača položaj centralne banke, tačnije njena nezavisnost i samostalnost, da se približi Ugovoru o EU.

U NBS navode da samostalnost nije sama sebi cilj već sredstvo za postizanje njenog osnovnog cilja, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Tu je i izričita zakonska odredba da NBS ne može da finansira vlast.

Zakon propisuje da guvernera bira skupština na predlog predsednika Srbije. Uslovi za izbor guvernera su precizirani tako da se dosadašnji izraz „odgovarajuće radno iskustvo u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva” menja u uslov od „najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva”.

Izmenama Zakona o NBS dosadašnji Monetarni odbor postaje izvršni s tim da se na njega prenosi deo ovlašćenja guvernera u oblasti supervizije finansijskih institucija. Izmene nisu samo terminološke iz prostog razloga što bi Izvršni odbor trebalo da preuzme veću odgovornost na čuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Savet takođe dobija dodatna ovlašćenja radi boljeg nadzora nad radom NBS, naročito u oblasti finansijskog poslovanja. Uvodi se i referentna stopa umesto eskontne.

Predložene izmene Zakona o NBS već su izazvale oprečne reakcije u javnosti pre svega u pogledu toga da li guvernerova ovlašćenja i dalje ostaju velika ili se jača uloga Saveta NBS kao kolektivnog tela na račun dosadašnjih guvernerovih ovlašćenja. Sudeći prema stavovima stranaka iz vladajuće koalicije nema sumnje da ćemo i dalje u guvernera upirati prst zbog inflacije, a ne u Savet.

Ekonomista, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da predložene izmene nisu u skladu sa standardima EU i Evropske centralne banke i da se dosadašnja zakonska regulativa izmenama samo „presvukla”.

– Ove izmene zakona su zapravo politička rešenja koja političarima daju vreme do pristupanja EU. Odavno su prošli rokovi za usklađivanje sa Ustavom i zato to ne može biti argument da se sada, na brzinu, posle ostavke dosadašnjeg guvernera, menja Zakon o NBS. To treba uraditi mirno, bez pritisaka i uneti rešenja koja od nas EU traži. Zašto bi nanovo radili taj posao, pita ovaj sagovornik.

Član Saveta NBS Milojko Arsić kaže da su predložene izmene korak ka usvajanju standardnih rešenja koja se odnose na upravljanje centralnom bankom.

– Dobro je što je uvedeno da guvernera predlaže predsednik republike što je uobičajeno svuda u svetu i što se proširuju nadležnosti monetarnog odbora koji sada postaje izvršni odbor. Uvedena je kolektivnost u odlučivanju u nadzoru finansijskog sektora što ranije nije bio slučaj. Dobro je da više ljudi odlučuje o tome da li će nekoj finansijskoj instituciji biti data ili oduzeta dozvola za rad. To je isuviše krupna odluka da bi se prepustila samo jednom čoveku. Odredbe o imovini i kapitalu centralne banke su znatno preciznije definisane nego u sadašnjem zakonu – kaže Arsić.

Po njegovim rečima, u svim drugim evropskim centralnim bankama, uključujući i one zemlje koje su na sličnom stepenu razvijenosti odlučivanje o monetarnoj politici i nadzoru banaka je u nadležnosti nekog kolektivnog organa koji se zove savet, odbor ili slično i sa guvernerom na čelu i čije sve članove bira skupština države. Kod nas je predloženo rešenje da se samo guverner bira u skupštini, ostale saradnike on predlaže. To je rešenje koje smo i do sada imali. To kod nas funkcioniše i većih nedostataka nije bilo, ali Arsić smatra da bi bilo bolje primeniti rešenje kakvo imaju evropske zemlje.

----------------------------------------------------------------

Veća ovlašćenja

– Tačno je da su guverneru ostala veća ovlašćenja nego što ima u drugim zemljama. Moguće je da dobar guverner bude i pojedinac ili da kolektivno telo dobro funkcioniše. Bilo je primedaba na to da bi kolektivno telo moglo biti pod političkim uticajem, a ja smatram u načelu da je takvo telo otpornije na pritiske nego pojedinac. Nema apsolutnih garancija da će dobro da funkcioniše ni pojedinačni ni kolektivni organ. Sve može da se zloupotrebi. Pa mi smo za vreme hiperinflacije imali formalno nezavisnu centralnu banku, a svi znamo kako je funkcionisala.

Arsić kaže da je zakon u velikoj meri usklađen sa odredbama Evropske centralne banke, ali ne u potpunosti. Na primer, odredba da je NBS deo monetarnog sistema EU nije uneta. Takve odredbe uvode sve zemlje, ali se njihovo stupanje na snagu odlaže do trenutka pristupanja u evropski monetarni sistem. EU će verovatno staviti tu primedbu, kaže Arsić.

Jovana Rabrenović