Ikona buntovne omladine

Citirali su ga razni političari – od Džimija Kartera do Vaclava Havela. Divio mu se Klinton, a Obama je sa ponosom govorio kako ima više od 30 pesama Boba Dilana na svom „ajpodu”.

Kada je slavnom muzičaru 1997. tadašnji predsednik Bil Klinton uručivao nagradu Kenedi centra, rekao je: „Njegovi stihovi nisu uvek bili prijatni za uši, ali Dilan nikada nije pokušavao da udovolji nekome i učinio je da se moćni osećaju nelagodno”.

Mnoga od Dilanovih najviše hvaljenih dela datiraju iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je posmatran kao neformalni društveni hroničar i kao značajna figura pokreta za građanska prava. Sa Džoan Baez pevao je na Vašingtonskom maršu 28. avgusta 1963. godine na kome je Martin Luter King održao čuveni govor. U pesmi koja je postala himna njegove generacije „The Times They are A-Changin” Dilan peva: „Otvorite širom oči, jer ovakva šansa neće doći ponovo”.

Protestne pesme po kojima je i danas poznat napisao je u periodu od januara 1962. do novembra 1963. godine. U numerama, kao što su „Blowin’ in the Wind”, „A Hard Rain’s A-Gonna Fall”, „Only a Pawn in Their Game”, „With God on Our Side”, „Masters of War”, „Hattie Carroll”, govorio je o teroru trke za nuklearno naoružanje, o siromaštvu, rasizmu, ratu…

Iako je u vreme izlaska albuma „The Times They Are A-Changin” imao nepune 23 godine, okarakterisan je kao „glas generacije”! Ali, ubrzo je odlučio da to nije ono što želi. Od najistaknutijeg protestnog pevača svog doba postao je i njegov najistaknutiji „otpadnik”.

Mnogo članaka i knjiga bilo je posvećeno pogrešnom shvatanju Dilanovog društvenog i političkog angažmana. Iako je, po mnogima, tokom šezdesetih bio ikona levičarskih političkih uverenja i uzor generaciji „buntovnika sa razlogom”, neki, a i on sam, reći će da se nikada nije bavio politikom. U vreme kada su njegove kolege ustale protiv Vijetnamskog rata, on nije. Ignorisao je politički aktivizam, a nikada mu nije bila bliska ni hipi retorika. Mnogo puta je ponovio: „Nikada nisam napisao političku pesmu. Pesme ne mogu da spasu svet”.

I iz Skorsezeovog dokumentarnog filma „No Direction Home” pamti se izjava: „Ne želim da razmišljam o nečem tako trivijalnom kao što je politika”.

Po mnogim kritičarima Dilanov otklon od društvenog angažovanja dao nam je pesničkog i muzičkog genija. Oslobodio ga je i omogućio da dublje istraži svoju unutarnju kreativnost. Akustični folk trubadur konačno je osetio moć rokenrola!

A, na predsedničkim izborima u SAD 2008. Dilan je podržao Baraka Obamu, jer on „redefiniše politiku”. Kada su ga pre godinu dana upitali da li će Obama biti dobar predsednik, odgovorio je:

„Biće dobar koliko može. Većina njih dođu u kancelariju sa najboljim namerama, a izađu kao prebijeni. Kao da lete blizu Sunca i opeku se. Politika više stvara probleme, nego što ih rešava. Stvarna moć je u rukama malih grupa ljudi, bez titula”.

Dilan je u februaru na poziv Obame nastupio u Beloj kući, a potom ga je američki predsednik odlikovao Nacionalnom medaljom za umetnost, nazvavši ga „ikonom buntovne omladine”, međutim, nije se pojavio na ceremoniji.

Odrastajući u Minesoti, Dilan i njegovi roditelji bili su deo male, ali veoma povezane jevrejske zajednice. Sedamdesetih je posetio Izrael i tada rekao: „Zanimalo me je zašto mnogi mrze Jevreje. To je teško objasniti”.

Međutim, krajem sedamdesetih svet je bio šokiran kada je Dilan prešao u hrišćanstvo. Ali, već 1984. godine izjavio je za „Rolingston”: „Nikada nisam rekao da sam se ponovo rodio kao hrišćanin. Taj termin su mediji upotrebili. Uvek sam verovao da postoji neka viša sila, da ovo nije stvaran svet i da ćemo u pravi tek dospeti”.

A u intervjuu za „Njusvik” 1997. pojasnio je: „Religiju pronalazim u muzici. Nigde više. Ne zanimaju me rabini, sveštenici…Više sam naučio iz pesama!”

-----------------------------------------

Hitler – propali slikar pejzaža

Bob Dilan je u jednom intervjuu rekao da nikada nije razumeo kako je Hitler, propali slikar pejzaža, postao fanatični ludak koji kontroliše milione ljudi:

„Izgleda da su sile koje su ga stvorile bile mnogo moćne. Ali, zašto on? Iako totalna budala, znao je da ljudi ne misle. Pogledajte face miliona koji su mu bili odani do koske! A, on je onda njima napunio groblja”.

Jelena Koprivica