Ruski kredit na dugom štapu

Ruski kredit od 800 miliona dolara, ukoliko bude ugovoren, biće upotrebljen za završetak beogradskog železničkog čvora i pruge Valjevo–Loznica, a ono malo para što pretekne, ako ostane, otići će na remont pruge Beograd–Bar. O tome su se saglasili predstavnici ruskih i srpskih pregovarača posle trodnevnog sastanka u Beogradu. Uslov da novac bude odobren su završeni glavni projekti, koje mi nemamo, i specifikacija troškova sa aktuelnim cenama gradnje. Ako Rusi ostanu pri tom stavu, projektna dokumentacija treba da bude kompletirana do kraja godine, a kada bi ugovor mogao da bude potpisan – za sada nije poznato.

Član pregovaračkog tima Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu kaže za „Politiku” da predstavnici ruskog Ministarstva finansija insistiraju na završetku kompletne dokumentacije, kako bi rizik za investiranje sveli na minimum. Nije im prihvatljiv predlog srpskih pregovarača da se pristupi faznoj realizaciji aranžmana, odnosno da pare odobravaju sukcesivno – kako koji projekat bude završavan. Iako se ovo što predlažu domaćini praktikuje svuda, kako tvrdi Lasica, za Ruse takav predlog nije prihvatljiv.

–Za stanicu „Prokop” imamo, na primer, kompletnu dokumentaciju. Ona i drugi kolosek pruge prema Pančevu mogu odmah da počnu da se grade. Za tehničko-putničku stanicu u Zemunu, kao i robno–teretnu stanicu u Makišu, fale nam delovi dokumentacije. Trudili smo se da im objasnimo da su to potpuno zasebne celine i da „Prokop” može da se gradi nezavisno od stanice u Makišu – objašnjava pomoćnik ministra za infrastrukturu.

Na pitanje zbog čega nemamo završene projekte, ako se o izgradnji beogradske železnice priča već tri decenije i kako su to objasnili Rusima, naš sagovornik odgovara:

– Netačno je da ta dokumentacija ne postoji. Za stanicu Zemun imamo, recimo, projekat star deset godina. Oni traže ažuriranu dokumentaciju i presek stanja na današnji dan.

Prema postojećoj projektnoj dokumentaciji, koja je ranije poslata Rusima, obe strane su utvrdile cenu radova koja se razlikuje za nekih 10 odsto. Završetak beogradskog železničkog čvora košta oko 220 miliona evra. Pruga Valjevo–Loznica (za čijih 45 kilometara je dokumentacija gotova i obezbeđena građevinska dozvola, a za lakši deo trase, odnosno preostalih 30 kilometara treba završiti eksproprijaciju zemljišta) košta oko 250 miliona evra. Za remont pruge Beograd–Bar potrebno je 230 miliona evra.

– To prevazilazi 800 miliona dolara ili 600 miliona evra. U zavisnosti od toga da li će se naše ministarstvo finansija odreći PDV-a, deo pruge Beograd–Bar će ući u kreditni aranžamn – kaže Lasica.

Posebnu stavku svakog ruskog izvoznog kredita predstavlja njihovo insistiranje da ruske firme budu dobrim delom angažovane na izgradnji objekata koje kreditiraju. Samo je pitanje u kom procentu će njihovi građevinari biti prisutni u Srbiji.

U Ministarstvu finansija kažu da o finansijskom delu aranžmana, to jest kamatama i rokovima otplate, nije bilo reči.

Kada i gde će se pregovarači ponovo sastati nije poznato. Dogovoreno je da za dve nedelje u Beograd ponovo dođu stručnjaci iz ruskih železnica, kako bi sa kolegama CIP-a usaglasili neke detalje oko projekata.

M. Avakumović