Kalo kalokeri

Planirali ste odmor u Grčkoj ovog leta? Ako je tako, onda da vam na vreme poželim ,,kalo kalokeri” (lepo, dobro leto, prim.prev). Ne razumem zašto, ali decu u grčkim školama od prvog razreda uče da se prvog juna svima poželi ,,kalo kalokeri” kako bi im predstojeće leto lepo počelo i srećno bilo. A onda ta ista deca odrastu i dalje smatrajući da leto zaista počinje prvog, a ne dvadeset i prvog juna. Onda ta ista deca jednog dana postanu državni službenici, poslanici, ministri i vremenomnauče da ne mora sve da bude predstavljeno onako kako svet nalaže, baš kao ni sam početak leta.„Ovo je Grčka” ili u „u Grčkoj smo” najčešći su izgovori i pravdanja za „polaganje” računa. Jednostavno„na grčki način”, ali „kalo kalokeri” ove godine u Grčkoj imaće gorak ukus krize.

Jedan moj prijatelj Grk našao se u takvoj situaciji da je morao da počne da štedi misleći da će ostati bez posla. Štednja na grčki način, u ovom primeru, izgledala je tako što je dotični s jedne strane neprestano pričao o štednji, dok je,s druge,planirao kupovinu bespotrebnih stvari. Naviknuti da troše razne zajmove, što kao država od EU, što kao pojedinci koji su non-stop uzimali neke kredite, naučili su da se samo pojave sa ličnom kartom u banci i dobiju novac. Čini se kao da većina njih ne zna šta je štednja (čast izuzecima, a to su uglavnom oni sa jako niskim platama), a zna se da su Grci veoma potrošačko društvo.

Haos je u Eladi na sve strane. Osvestili su se posle toliko godina, da ne kažem decenija, i konačno otkrili na šta su „bacane” njihove pare. Zakupi zgrada po visokim cenama, koje nikad nisu bile iskorišćene ni za šta, samo je jedan primer koji oslikava način na koji su se Grci godinama„prostirali prema guberu”. Drugi plastičniji primer je nedavno ,,otkriće” da su u državnim službama ogromni telefonski računi „nabijeni” pozivanjem porno linija, a godinamaniko se nije setio da nadgleda šta to pojedini službenici rade,a i zašto bi kad su imali preča posla (da troše tajisti novac). Jedna grčka ministarka, koja je zaposlila celu svoju rodbinu u državnoj službi, utešan je primer da ipak mi, Srbi, imamo sebi slične. Ako to uopšte može da zvuči utešno. Stanje u grčkom zdravstvu je gori primer. Naime, nabavljanje lekova i potrošnogmaterijala, kojima je odmah istekao rok, prolazilo je nekažnjeno kako bi neko redovno dobijao svoju proviziju.

Kako onda dopisati Srbiji drugačiji scenario? Čitaoci ovih redova izvući će jasne pouke.Sistem stalnog nadgledanja funkcionisanja državnih službi trebalo bi da bude deo rešenja. To u praksi znači da se ne sme čekati deset godina da bismo shvatili da nas potkradaju. Prostonarodno rečeno, trebalo bi da bude jasno određeno šta se sme i šta se mora i koje kvalifikacije neko mora da ima da bi bio na određenoj poziciji. Zatvaranje očiju dovelo je Grčku do ruba ponora. Sada kad su ih „udarili” po džepu, svi su se digli, a gde su bili dosad da kažu da im sistem ne valja? Ono što mnogi, ne samo kod nas već i u svetu, ne znaju jeste da je u Grčkoj sve od zabavišta, preko škole i studentskih domova (uključujući i knjige, menzu) sve do raznih povlastica za porodice sa troje ili više dece – besplatno! Gde je, u svemu ovom, bila uvek bespotrebno komplikovana grčka birokratija? Imala je preča posla: morala je da se bavi proučavanjem prijavljivanja poreza. Naime, neke od poznatih ličnosti, uprkos obaveznoj godišnjoj prijavi poreza, nisu isti prijavljivali niti plaćali poslednjih deset godina (u grčkoj dnevnoj štampi najčešće se navodi primer supruga jedne poznate i lepe političarke koja duguje porez). Sve se ovo, naravno, otkriva sad.

Da nam neki naši političari ne bi slali, već koliko sledećeg leta, pozdrave sa potpisom „žao nam je što nismo mogli da izbegnemo grčki scenario” treba da prestanemo da privredni rast zasnivamo na prekomernoj domaćoj potrošnji. Naravno da nije preporučljivotvrditi da se srpska privreda suočava sa grčkom krizom, ali suštinski problem je iste prirode.

*Dipl.etnolog-antropolog i student međunarodnih doktorskih studija na FPNu Beogradu