Doktor prava pred sudom

Pet go­di­na na­kon obe­lo­da­nji­va­nja afe­re „Sa­te­lit”, biv­ši mi­ni­star od­bra­ne SCG Pr­vo­slav Da­vi­nić na­ći će se na op­tu­že­nič­koj klu­pi zbog sta­vlja­nja pot­pi­sa na spor­ni ugo­vor sa izra­el­skom fir­mom „Imidž­sat”, či­je će ne­iz­vr­še­nje, po od­lu­ci ar­bi­tra­že u Pa­ri­zu, Sr­bi­ju ko­šta­ti 37 mi­li­o­na evra.

Pr­vo­slav Da­vi­nić je ro­đen 1938. go­di­ne u Be­o­gra­du, a nje­go­va po­ro­di­ca po­re­klom je iz Vla­so­tin­ca. Di­plo­mi­rao, ma­gi­stri­rao i dok­to­ri­rao je na be­o­grad­skom Prav­nom fa­kul­te­tu. Uni­ver­zi­tet ame­rič­ke dr­ža­ve Pen­sil­va­ni­ja do­de­lio mu je 1994. go­di­ne ti­tu­lu dok­to­ra na­u­ka iz obla­sti me­đu­na­rod­nih od­no­sa.

Za­po­slio se sa 27 go­di­na kao na­uč­ni sa­rad­nik na In­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du u Be­o­gra­du, a po­tom je po­stao sa­rad­nik Stok­holm­skog me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje mi­ra. Ka­ri­je­ru u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma po­čeo je da gra­di 1976. go­di­ne.

Iz­me­đu osta­log, bio je i šef u Ode­lje­nju za raz­o­ru­ža­nje, kao i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Spe­ci­jal­ne ko­mi­si­je Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN za Irak.

Slu­žbu u UN okon­čao je ju­la 1999. go­di­ne, ka­da se vra­tio u Sr­bi­ju, po­stao am­ba­sa­dor u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va SRJ i sa­vet­nik mi­ni­stra Ži­va­di­na Jo­va­no­vi­ća. Po­sle pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na bio je šef ju­go­slo­ven­ske de­le­ga­ci­je na pre­go­vo­ri­ma o pri­me­ni voj­nog de­la Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor Pak­ta za sta­bil­nost ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, ali i pre­da­vač iz obla­sti bez­bed­no­sti na NA­TO ško­li u Ne­mač­koj.

Da­vi­nić je od gim­na­zij­skih da­na bio član Sa­ve­za ko­mu­ni­sta, a G17 plu­su se pri­klju­čio 2003. go­di­ne, od­mah po­stav­ši pred­sed­nik stra­nač­kog Od­bo­ra za bez­bed­nost. Upu­će­ni tvr­de da je u ta­da­šnjim pre­vi­ra­nji­ma u G17 uvek dr­žao stra­nu Mi­ro­lju­bu La­bu­su. Na funk­ci­ju mi­ni­stra od­bra­ne Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ime­no­van je apri­lu 2004. go­di­ne. Ne­pu­nih 18 me­se­ci Da­vi­ni­će­vog mi­ni­stro­va­nja okon­ča­no je iz­bi­ja­njem ne­ko­li­ko ve­li­kih afe­ra, za­tim ne­u­o­bi­ča­je­nim, otvo­re­nim su­ko­bom sa še­fom stran­ke Mla­đa­nom Din­ki­ćem i,ko­nač­no,nje­go­vim iz­ba­ci­va­njem iz G17 če­ti­ri da­na pre ne­go što je pod­neo ostav­ku na me­sto mi­ni­stra od­bra­ne.

Pred Voj­nim ode­lje­njem be­o­grad­skog Okru­žnog su­da, Da­vi­nić se 2006. go­di­ne bra­nio od op­tu­žbe da je osmo­ri­ci čla­no­va obez­be­đe­nja iz je­di­ni­ce „Ko­bre” dao sta­no­ve ve­će kva­dra­tu­re od za­ko­nom pro­pi­sa­ne. Ok­to­bra 2008. go­di­ne,od­lu­kom Vr­hov­nog su­da, pra­vo­sna­žno je oslo­bo­đen op­tu­žbi.

Da­vi­nić je 2007. go­di­ne op­tu­žen da je uče­stvo­vao u skla­pa­nju štet­nog ugo­vo­ra vred­no­sti 300 mi­li­o­na evra za na­bav­ku voj­ne opre­me od fir­me „Mi­le Dra­gić”. Ovaj ugo­vor je po­ni­šten, a pro­ces zbog afe­re „Pan­cir” pro­tiv Da­vi­ni­ća i Dra­gi­ća još tra­je.

I pre ne­go što je seo na op­tu­že­nič­ku klu­pu zbog afe­re „Sa­te­lit”, Da­vi­nić je svo­ju od­bra­nu za­po­čeo pod­no­še­njem kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv še­fa svo­je biv­še stran­ke Mla­đa­na Din­ki­ća.

U pro­ce­su,u ko­me se kao sve­dok po­nu­dio i pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić, Da­vi­nić će sa­da ima­ti pri­li­ku da ob­ja­sni ka­ko je za vre­me svog mi­ni­star­skog man­da­ta „za­du­žio” gra­đa­ne Sr­bi­je za 37 mi­li­o­na evra.

Mar­ko Al­bu­no­vić