Ljudsko dostojanstvo nema cenu

Po­vo­dom ne­pri­me­re­nog go­vo­ra is­po­lje­nog kroz niz uvre­da, vul­gar­no­sti, psov­ki, kao i ne­pri­me­re­nog po­na­ša­nja uče­sni­ka ri­ja­li­ti pro­gra­ma „Far­ma”, či­ji je sa­dr­žaj do­stu­pan i ma­lo­let­nim li­ci­ma, Sa­šu Jan­ko­vi­ća, za­štit­ni­ka gra­đa­na, pi­ta­li smo o za­kon­skoj re­gu­la­ci­ji u sfe­ri me­di­ja, do­zvo­lje­nim i za­bra­nje­nim sa­dr­ža­ji­ma, kao i po­što­va­nju etič­kih na­če­la u eri tr­ži­šne kon­ku­ren­ci­je. Afirmisanje ne­do­lič­nih mo­de­la po­na­ša­nja u pro­gra­mi­ma tog ti­pa u mno­gim ze­mlja­ma iza­zva­lo je oštre kri­ti­ke jav­no­sti. Ta­ko je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­kre­nu­ta pe­ti­ci­ja za za­bra­nu da­ljeg emi­to­va­nja „Ve­li­kog bra­ta”, austra­lij­ski pre­mi­jer se lič­no za­lo­žio za sto­pi­ra­nje jav­nog pri­ka­zi­va­nja istog šo­ua, dok su, pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, je­di­no u Ki­ni od­re­đe­ni ri­ja­li­ti pro­gra­mi zva­nič­no za­bra­nje­ni.

Bu­du­ći da je kon­cept emi­si­ja tog ti­pa u sve­tu, ne sa­mo kod nas, po­ne­kad ve­o­ma su­rov i da se une­kim šo­u­i­ma si­mu­li­ra pa­da­nje avi­o­na, od uče­sni­ka zah­te­va da spa­va­ju sa­mo je­dan sat, vr­ši nji­ho­va fi­zič­ka tor­tu­ra pred mi­li­on­skim audi­to­ri­ju­mom, in­te­re­so­va­lo nas je da li se i na ko­ji na­čin mo­že za­kon­ski re­gu­li­sa­ti ta­kvo sta­nje i dali je sve do­zvo­lje­no u eri tr­ži­šne kon­ku­ren­ci­je me­di­ja.

– Iako se po­ne­kad, ka­da vi­di­te po­je­di­ne jav­no pu­bli­ko­va­ne sce­ne, mo­že uči­ni­ti da je sve do­zvo­lje­no (jer da ni­je, zar bi se, lo­gič­no je pi­ta­nje, one mo­gle pri­ka­zi­va­ti), na­rav­no da prav­ni po­re­dak po­sta­vlja gra­ni­ce i šti­ti od na­si­lja, ne­hu­ma­nog i ne­ljud­skog po­na­ša­nja, ga­že­nja ljud­skog do­sto­jan­stva, na­pa­da na osnov­ne dru­štve­ne vred­no­sti, jav­no zdra­vlje i mo­ral – is­ti­če Sa­ša Jan­ko­vić i do­da­je daustav i za­ko­ni to či­ne na prav­nič­ki for­ma­lan na­čin, a ko­dek­si i etič­ka pra­vi­la po­la­ze od unu­tra­šnje po­tre­be za sa­mo­re­gu­la­ci­jom.

Na na­še pi­ta­nje ko­ja je od nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja naj­kom­pe­tent­ni­ja da re­a­gu­je, za­štit­nik gra­đa­na na­gla­ša­va da je Re­pu­blič­ka ra­di­o­di­fu­zna agen­ci­ja ovla­šće­na da se sta­ra o kon­tro­li i po­što­va­nju od­re­da­ba Za­ko­na o ra­dio-di­fu­zi­ji, a taj za­kon je kon­kre­tan prav­ni okvir za rad ma­sov­nih elek­tron­skih me­di­ja, da­kle te­le­vi­zi­je i ra­di­ja.

–Iskre­no sam ne­dav­no po­dr­žao re­ak­ci­ju Agen­ci­je na atak pri­mi­ti­vi­zma sa ma­lih ekra­na. Na­rav­no da uvek i za sva­ko­ga va­ži ne sa­mo je­dan za­kon, već ce­lo­ku­pan prav­ni po­re­dak, ali već u tom za­ko­nu mo­že se na­ći osnov za od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja se po­ne­kad la­žno pred­sta­vlja­ju kao ve­li­ke di­le­me. Je­dan od op­štih pro­gram­skih stan­dar­da, za­ko­nom pro­pi­sa­nih i oba­ve­znih, je­ste da TV i ra­dij­ski pro­gra­mi tre­ba da do­pri­no­se po­di­za­nju op­šte kul­tu­re gra­đa­na – ka­že Jan­ko­vići po­ru­ču­je da de­mo­kra­ti­ja ni­je pra­vo sva­kog da ra­di sve, već na­čin do­no­še­nja pra­vi­la i od­lu­ka ko­ji obez­be­đu­je pra­vič­nost, ali i si­stem u ko­me se ta­ko do­ne­te od­lu­ke i pra­vi­la po­štu­ju i šti­te. Ka­ko is­ti­če, dr­ža­va ima oba­ve­zu ne sa­mo da jed­no jav­no i ogra­ni­če­no do­bro, ka­kvo su elek­tron­ske fre­kven­ci­je, do­de­li na ko­ri­šće­nje u fer po­stup­ku, već i da se sta­ra da se ono ko­ri­sti u jav­nom in­te­re­su, a ne pro­tiv nje­ga.

Bu­du­ći da se u ne­kim tak­mi­če­nji­ma an­ga­žu­ju oso­be sa smet­nja­ma u psi­hič­kom raz­vo­ju, ko­je se isme­va­ju i če­sto su u funk­ci­ji po­di­za­nja rej­tin­ga, na­šeg sa­go­vor­ni­ka pi­ta­li smo da li je etič­no pri­hva­ta­ti ta­kve oso­be kao rav­no­prav­ne kon­ku­ren­te u tak­mi­če­nju ili to mo­žda spa­da u do­men po­što­va­nja nji­ho­vih pra­va i slo­bo­da.

–Uklju­či­va­nje od­ra­slih i de­ce sa in­va­li­di­te­tom u sve seg­men­te jav­nog ži­vo­ta je ne sa­mo prav­na, već i ci­vi­li­za­cij­ska du­žnost i oba­ve­za. Ali nji­ho­vo isme­va­nje je ne sa­mo du­bo­ko ne­ljud­sko i ne­mo­ral­no, već i za­bra­nje­no – is­ti­če Sa­ša Jan­ko­vić.

Na na­še pi­ta­nje da li se ta­kvim me­dij­skim sa­dr­ža­ji­ma afir­mi­še kul­tu­ra spek­ta­kla, za­štit­nik gra­đa­na po­ru­ču­je da ri­ja­li­ti šou ni­je nu­žno šte­tan, osim ako sa­dr­ža­jem ne bu­de ne­pri­hva­tljiv i gle­da­o­cu, ume­sto po­vre­me­ne za­ba­ve i raz­bi­bri­ge, po­sta­ne za­me­na za sop­stve­ni ži­vot.

Ka­da je reč o od­go­vor­no­sti dru­štva pre­ma mla­dim lju­di­ma, ko­ji sta­sa­va­ju uz ta­kav pro­gram, Sa­ša Jan­ko­vić is­ti­če da su za vas­pi­ta­va­nje de­cenaj­od­go­vor­ni­ji ro­di­te­lji, ali da ši­ra za­jed­ni­ca tre­ba da po­mog­ne ro­di­te­lji­ma da svo­ju du­žnost oba­ve uspe­šno.

Na­šeg sa­go­vor­ni­ka pi­ta­li smo da li ta­kvi pro­gra­mi ipak afir­mi­šu si­stem vred­no­sti pre­ma ko­me ljud­sko po­ni­že­nje ima nov­ča­nu kom­pen­za­ci­ju i na taj na­čin raz­gra­đu­ju etič­ke po­stu­la­te gra­đan­skog dru­štva.

–Ljud­sko do­sto­jan­stvo ne­ma ce­nu, sve na­še slo­bo­de i pra­va za­sni­va­ju se na do­sto­jan­stvu čo­ve­ka kao naj­vi­šoj vred­no­sti. Ne tre­ba to­le­ri­sa­ti ugro­ža­va­nje ljud­skog do­sto­jan­stva na per­fi­dan na­čin, ali, kao od „kul­tu­re spek­ta­kla”, opa­snost vre­ba i od „kul­tu­re cen­zu­re”. Sva­ko tre­ba da raz­vi­je od­go­vor­nost i me­ha­ni­zam za­šti­te od pret­nji svom i tu­đem do­sto­jan­stvu – ka­že za­štit­nik gra­đa­na i do­da­je da je mno­go bo­lje ka­da dru­štvo uspe da se iz­bo­ri sa ne­kul­tu­rom bez po­mo­ći dr­ža­ve i pra­va, ali dr­ža­va u to­me mo­ra pru­ža­ti po­dr­šku dru­štvu, te re­a­go­va­ti u ključ­nim mo­men­ti­ma i ka­da dru­štvo ni­je do­volj­no sna­žno da u toj bor­bi pre­vla­da.

Zo­ri­ca Ka­ra­no­vić