Advokatura postaje vlasnik svog imenika

Advo­ka­tu­ra će bi­ti vla­snik svog ime­ni­ka, a advo­ka­ti bi bi­li osi­gu­ra­ni od pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti. Biv­še su­di­je, tu­ži­o­ci i dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri mo­ći će da ra­de u advo­ka­tu­ri, ali naj­pre tri go­di­ne u dru­gom gra­du. Sr­bi­ja će do­zvo­li­ti rad stra­nim advo­kat­skim kan­ce­la­ri­ja­ma, ali pod vr­lo stro­gim uslo­vi­ma.

To bi, u naj­kra­ćem, bi­le naj­va­žni­je no­vi­ne ko­je do­no­si na­crt no­vog, du­go oče­ki­va­nog, Za­ko­na o advo­ka­tu­ri. Iz­ra­du na­cr­ta Mi­ni­star­stvo prav­de je po­ve­ri­lo advo­ka­ti­ma, a pred­log bi mo­gao da se na­đe pred par­la­men­tom to­kom le­ta ili naj­ka­sni­je na je­sen.

Ka­ko advo­ka­tu­ra sti­če vla­sni­štvo nad ime­ni­kom advo­ka­ta, pi­ta­li smo Dra­go­lju­ba Đor­đe­vi­ća, pred­sed­ni­ka Advo­kat­ske ko­mo­re Sr­bi­je i ujed­no pred­sed­ni­ka ko­mi­si­je za iz­ra­du Za­ko­na o advo­ka­tu­ri.

– Do sa­da je advo­ka­tu­ra bi­la bu­kval­no kon­tej­ner, de­po za dru­štve­ni šljam. Po­sta­la je re­zer­vna pro­fe­si­ja za sve pro­pa­le kri­mi­nal­ne struk­tu­re iz pra­vo­su­đa, po­li­ci­je i fir­mi ve­li­kih taj­ku­na. Sada će­mo mi bi­ti od­go­vor­ni za to ko je u na­šim re­do­vi­ma. To će nam omo­gu­ći­ti od­red­ba no­vog za­ko­na, pre­ma ko­joj Uprav­ni sud ne­će mo­ći da pre­i­na­či od­lu­ku Advo­kat­ske ko­mo­re da od­bi­je upis od­re­đe­nog kan­di­da­ta u ime­nik. Advo­kat­ska ko­mo­ra od­lu­ču­je o to­me ko će bi­ti advo­kat, a Uprav­ni sud mo­že da pre­i­spi­tu­je sa­mo pro­ce­sni deo spo­ra – ob­ja­šnja­va Đor­đe­vić.

To bi zna­či­lo da svi oni či­je po­na­ša­nje u pro­šlo­sti ni­je bi­lo do­stoj­no ba­vlje­nja advo­kat­skim po­slom – ne­će mo­ći da bu­du advo­ka­ti.

Pot­pu­no je dru­ga­či­ja si­tu­a­ci­ja sa biv­šim su­di­ja­ma, tu­ži­o­ci­ma i dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma. Oni mo­gu da se upi­šu u ime­nik advo­ka­ta, uko­li­ko advo­kat­ska ko­mo­ra pro­ce­ni da su do­stoj­ni te pro­fe­si­je, ali ne mo­gu tri go­di­ne da ra­de kao advo­ka­ti u onom gra­du u ko­me su oba­vlja­li su­dij­sku, tu­ži­lač­ku ili uprav­nu funk­ci­ju. U dru­gim gra­do­vi­ma mo­gu. Su­di­ja iz Be­o­gra­da mo­že da se upi­še u ime­nik be­o­grad­ske advo­kat­ske ko­mo­re od­mah, ali ne mo­že da se ba­vi advo­ka­tu­rom na pod­ruč­ju Be­o­gra­da. Me­đu­tim, mo­že da ra­di kao advo­kat u No­vom Sa­du, Ni­šu, Kra­gu­jev­cu...

– Na­šli smo sred­nje re­še­nje. Advo­ka­tu­ra se na taj na­čin šti­ti od ko­rup­ci­je i spre­ča­va ne­lo­jal­nu kon­ku­ren­ci­ju – ka­že Đor­đe­vić.

Pi­ta­mo šta je sa su­di­ja­ma ko­je ni­su iza­bra­ne, ali su se pri­ja­vi­le na no­ve kon­kur­se Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva. Šta ako ne bu­du ni ta­da iza­bra­ni, pa že­le da bu­du advo­ka­ti, a u me­đu­vre­me­nu stu­pi na sna­gu no­vi Za­kon o advo­ka­tu­ri?

– Su­di­je ko­je su do ju­če ra­di­le u su­du, ne­će mo­ći da se ba­ve advo­ka­tu­rom u svom me­stu ka­da Za­kon o advo­ka­tu­ri stu­pi na sna­gu. Oni ko­ji su se do sa­da upi­sa­li, po­sta­li su već advo­ka­ti. Biv­ši su­di­ja iz Be­o­gra­da mo­že sa­da da ra­di kao advo­kat u Be­o­gra­du, ali po­sle do­no­še­nja ovog za­ko­na biv­še be­o­grad­ske su­di­je ne­će mo­ći tri go­di­ne da ra­de kao advo­ka­ti u Be­o­gra­du. Za to vre­me, mo­gu da ra­de na te­ri­to­ri­ji ne­kog dru­gog su­da. Ko je bio su­di­ja u Aran­đe­lov­cu, mo­že da otvo­ri kan­ce­la­ri­ju, ali ne mo­že tri go­di­ne da se ba­vi advo­ka­tu­rom na pod­ruč­ju Kra­gu­jev­ca. Mo­že u dru­gim gra­do­vi­ma – ob­ja­šnja­va pred­sed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re Sr­bi­je.

Jed­na od va­žnih no­vi­na bu­du­ćeg za­ko­na o advo­ka­tu­ri je i uvo­đe­nje osi­gu­ra­nja advo­ka­ta od pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti. To pod­ra­zu­me­va osi­gu­ra­nje od „ne­na­mer­ne struč­ne gre­ške ko­ja je kli­jen­tu pro­u­zro­ko­va­la šte­tu”. Na pri­mer, ako je advo­kat ne­na­mer­no pro­pu­stio rok za žal­bu ili za ne­ko iz­vr­še­nje, pa je kli­jen­tu za­sta­re­lo, re­ci­mo, pra­vo da na­pla­ti de­set mi­li­o­na di­na­ra.

– U tom slu­ča­ju stran­ka ima pra­vo da tu­ži advo­ka­ta i da iz nje­go­ve lič­ne imo­vi­ne na­pla­ti taj iz­nos. Osi­gu­ra­nje od pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti bi dru­ga­či­je re­gu­li­sa­lo ova­kve slu­ča­je­ve, ali ta ide­ja ni­je na­ro­či­to pri­hva­će­na me­đu advo­ka­ti­ma. Od­red­ba o osi­gu­ra­nju ne­će od­mah stu­pi­ti na sna­gu, ali mo­ram na­gla­si­ti da ta od­red­ba zna­či po­ve­ća­nje ugle­da pro­fe­si­je i za­šti­tu jav­nog in­te­re­sa – ka­že Dra­go­ljub Đor­đe­vić.

No­vim za­ko­nom bi­će uve­den i oba­ve­zan advo­kat­ski is­pit, a pred­vi­đe­no je i osni­va­nje advo­kat­ske aka­de­mi­je, ko­ja bi ob­u­ča­va­la advo­ka­te za od­re­đe­nu spe­ci­ja­li­za­ci­ju i oba­vlja­la stal­nu edu­ka­ci­ju, ko­ja će ubu­du­će bi­ti oba­ve­zna.

– Advo­kat­skim is­pi­tom advo­ka­tu­ra će bi­ti za­šti­će­na od ula­ska u pro­fe­si­ju lju­di ko­ji ni­su pro­či­ta­li Ko­deks pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke advo­ka­ta, od onih ko­ji mi­sle da mo­gu ko­le­gi na su­du da ka­žu „ma­gar­če”, ili da ga opsu­ju na hod­ni­ku, kao i od onih ko­ji mi­sle da mo­gu baš sva­šta da ka­žu u jav­nim iz­ja­va­ma. Osim to­ga, advo­kat­ski is­pit će po­mo­ći no­vim ko­le­ga­ma da stek­nu neo­p­hod­na zna­nja za or­ga­ni­za­ci­ju nji­ho­vog ra­da i od­nos sa kli­jen­ti­ma – ka­že Dra­go­ljub Đor­đe­vić.

Ka­men spo­ti­ca­nja u na­cr­tu no­vog za­ko­na o advo­ka­tu­ri su od­red­be o ra­du stra­nih advo­kat­skih kan­ce­la­ri­ja u Sr­bi­ji. To ne zna­či, ka­že naš sa­go­vor­nik, „da će­mo bi­ti na­jam­ni rad­ni­ci stra­nih advo­ka­ta, kao što tvr­de ne­ke ko­le­ge”. Uslo­vi za rad advo­ka­ta iz dru­gih ze­ma­lja u Sr­bi­ji su vr­lo stro­gi, ta­ko da stra­ne advo­ka­te ne­će­mo vi­đa­ti u na­šim su­do­vi­ma bar još pet go­di­na.

Alek­san­dra Pe­tro­vić

(Su­tra: Stra­ne advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je u Sr­bi­ji)